Izvor: Politika, 02.Dec.2013, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranke se sve manje razlikuju
Ako je vlast ograničena raznim institucijama, normama, procedurama, onda smo mi u vrlo dobrom položaju. Ali ja ne bih rekao da je današnje stanje takvo
Kako vreme prolazi, sve više se smanjuju razlike u ponašanju političkih stranaka. Nema jasne ni ideološke, ni političke, ni programske, niti bilo kakve druge razlike među njima, kaže sociolog Nebojša Popov za „Politiku“.
„Stranke su se u poslednjih desetak godina trudile da se ujedinjuju u razne koalicije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kohabitacije. Čak su bila razna proceduralna i ceremonijalna izmirenja, u stilu „i mi smo bez oca, bez predsednika koji je umro ili je ubijen, kao i vi, pa, eto, normalno je da se onda lepo zbratimimo”, kakvo je bilo pomirenje Dačića i Tadića, a bila je i zanimljiva kohabitacija između Dačića i Koštunice i između Tomislava Nikolića i ovih drugih. I kakva je to onda razlika između vlasti i opozicije?”, pita se Popov.
Na nedavno održanom skupu u Institutu za filozofiju i društvenu nauku, na tridesetogodišnjicu izlaska knjige „Stranački pluralizam ili monizam” čiji su autori Vojislav Koštunica i Kosta Čavoški, naš sagovornik – koji je, između ostalog, bio osnivač UJDI-ja, prve demokratske političke organizacije u Jugoslaviji, predsednik Republikanskog kluba i član Glavnog odbora GSS-a – izjavio je da „prosečan građanin u Srbiji danas ne može biti zadovoljan ostvarenim dometima političkog pluralizma”.
Zbog čega tako mislite?
Zbog toga što je zemlja u jako dubokim problemima, sa privredom, velikom nezaposlenošću, velikim siromaštvom. Nemamo Ustav koji reguliše bitne stvari. Nije jedino bitna stvar, kako neki kažu, najskuplja reč, nego je vrlo bitno kakva su stvarna ljudska prava, koliko je zagarantovano pravo na život, pravo na rad, bezbednost imovine, bezbednost života. Srbija se nalazi dve stotine godina u takozvanom formativnom razdoblju – jer se formira kao država – prvo je bio problem kao samostalna država, posle u okviru Jugoslavije, i evo sada, pošto su svi napustili Srbiju, ostala je sama i nije u stanju da sama definiše svoju poziciju.
Ali, kad se govori o političkom pluralizmu obično se misli na broj partija na političkoj sceni. Zar, onda, to vaše mišljenje nije u suprotnosti s činjenicom da je u Srbiji registrovano više od devedeset stranaka?
Pa, bilo je 600 stranaka. To ne govori ništa, to nije donelo rezultat koji se mogao očekivati, da će stranački pluralizam doneti formiranje jednog demokratskog poretka.
Kakav bi to stranački pluralizam trebalo da bude ideal?
Ako je vlast ograničena raznim institucijama, normama, procedurama, onda smo mi u vrlo dobrom položaju. Ali, ja ne bih rekao da je današnje stanje takvo. Svako ko se umije ujutru i progleda može to da vidi.
Kako onda komentarišete to što bi danas svi u Srpsku naprednu stranku?
Kao što su svi išli u onu stranku, jedinu, koja je bila vladajuća. Ljudi idu tamo gde misle da mogu da nađu ostvarenje nekog svog interesa – da bude kurir, činovnik, ministar. To je novo, postignuto u ovom sistemu, da je za mnoge ljude prvo radno mesto načelnik ili ministar, da ne kažemo i šef države, a za to se ne bi moglo reći da je neki domet demokratije.
Da li to više govori o našim ljudima ili našim strankama?
To je jedna dosetka, vrlo dobra – da je to stvar ljudskog karaktera, toga kakva je psihologija čoveka. Međutim, ključno je pitanje – da li postoji ograničenje vlasti od strane raznih institucija, procedura i nekih normi (moralnih, političkih i drugih), jer od toga zavisi i odgovor na pitanje kakav je kvalitet političkog sistema.
Kad kažete da vlast nije pod kontrolom institucija, normi i procedura, na šta konkretno mislite?
Evo, na primer, nekoliko ljudi zaposlenih u „Jugoremediji” bilo je uhapšeno pre dve godine i pretili su im nekim žestokim kaznama i da će im biti suđeno i da će biti osuđeni. Posle izvesnog vremena su pušteni iz zatvora, nikakva optužnica nije podneta, ali je firma u kojoj rade gurnuta u stečaj, jednome od njih su oduzeta tri stana, koja nemaju nikakve veze sa bilo kakvim malverzacijama, zato što je to bila porodična imovina. I nikom ništa.
Vi, dakle, ne govorite o trenutnoj vlasti, govorite o vlasti u principu u Srbiji?
I u principu i vrlo konkretno. Koliko je sve ljudi bilo uhapšeno sa pretnjom da će tu biti velika afera i nikom ništa.
Jedan deo takozvane druge Srbije podržao je naprednjake, drugi su se protivili povratku Nikolića, Vučića i Dačića. Gde ste vi u toj priči?
Mene zanima koliko je vlast u ovoj zemlji pod kontrolom institucija, normi i procedura, koliko je vlast u ovoj zemlji odgovorna za veliki broj nezaposlenih i propadanje privrede, koliko je odgovorna za zločine i za pljačku u privatizaciji.
Srbija želi da usvoji evropske demokratske standarde. Ima li šanse da se to brzo desi?
Da li će brzo ili neće brzo jeste jedno pitanje, a koliko su ambiciozni sami građani da budu slobodni građani, slobodne ličnosti – to je otvoreno pitanje na koje nije lako dati jasan odgovor.
Biljana Čpajak
objavljeno: 02.12.2013.
