Izvor: B92, 05.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strani analitičari o Kosovu
Vašington, Moskva -- Inicijativa Beograda da se krene u nove pregovore o Kosovu, uz novog međunarodnog pregovarača, nije realna i neće uroditi plodom.
To je izjavio direktor Balkanske inicijative pri Institutu za mir u Vašingtonu Danijel Server. On je u intervjuu za Bi-Bi-Si naveo i da je najviše čemu Srbija može da se nada napor Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da pošalje misiju u Beograd i Prištinu.
"Ako do kraja maja, kada SAD odlaze sa mesta predsedavajućeg >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Savetu bezbednosti, ne bude bilo rezolucije, mislim da se može očekivati da jedan broj zemalja nastavi proces unilateralno, zato što žele da izbegnu bilo kakvu nestabilnost na terenu, na Kosovu", rekao je.
O tome kako vidi početak konsultacija o Kosovu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Server je rekao da je dobro što je "kraj partije započeo".
On je ukazao da svi u Beogradu, Njujorku i Prištini treba da budu svesni da odlaganje u donošenju rešenja za status Kosova ne može da traje večno i da treba da se odvija "ubrzanom satnicom", na način koji pre svega izlazi u susret albanskim očekivanjima, ali i očekivanjima međunarodne zajednice".
Server je kazao i da je najavljeni odlazak delegacije Saveta bezbednosti u Beograd i Prištinu poslednja prilika da se postigne neki sporazum, ali da ne veruje da to može išta značajnije da promeni.
Govoreći o procesu usaglašavanja oko nove rezolucije o Kosovu, Server je rekao da nije preterano važno ko će sačiniti nacrt rezolucije, već da je osnovno pitanje da li će Rusi staviti veto.
"Ruska strana želi da Savet bezbednosti bude mesto na kojem se takve odluke donose. Ako oni nagoveste da će staviti veto, to bi značilo da bi odluka morala da bude doneta van Saveta bezbednosti, jer sam ja uveren da će ona biti doneta ovog proleća. Rusi ne žele da se takve odluke donose van Saveta", naglasio je Server.
Server je kazao i da će rezolucija biti verovatno vrlo sažeta: "Njome treba da se odobri Ahtisarijev plan i da se uspostavi novo međunarodno prisustvo na Kosovu. To može da se učini u nekoliko rečenica."
Tri moguća scenarija za Kosovo
Jedna od opcija za rešenje kosovskog pitanja jeste da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, možda posle direktnih pregovora SAD i Rusije, pristane na nezavisnost Pokrajine, ali bi to moglo da dovede do otcepljenja severnog dela, u kojem mahom žive Srbi, i iseljenja Srba iz ostalih delova Kosova, ocenio je švajcarski analitičar Kornelius Frizendorf.
Analitičar čiji tekst objavljuje švajcarski Centar za bezbednosne studije pod naslovom "Kosovo izmedu novog nasilja i nestabilnog mira", ne isključuje mogućnost ponovnog talasa nasilja u Pokrajini sa ciljem da se proteraju Srbi iz Pokrajine. On takođe ocenjuje da sami Srbi koji su formirali paralelne organe vlasti na severu Kosova, sigurno nikada ne bi pristali da sarađuju sa vlastima nove nezavisne države.
Eventualni izostanak rezolucije Ujedinjenih nacija doveo bi do jednostranog proglašenja nezavisnosti od strane vlasti u Pristini, a "moguće je da bi neke od članica Evropske unije priznale novu državu dok druge to ne bi učinile", naveo je švajcarski stručnjak, a prenosi Bi-Bi-Si.
"Time bi nova država dobila slab legitimitet a u sumnju bi se dovela i misija EU koja bi trebalo da zameni UNMIK. Takvo stanje bi pratili nestabilnost i moguće nasilje", naveo je on.
Kao treću opciju za mogući scenario na Kosovu, Frizendorf navodi "produžetak postojećeg status kvo, što bi kosovski Albanci teško prihvatili".
"Nisam uveren da je nasilje na Kosovu neminovno, ali verujem da postoji ozbiljna pretnja od njegovog izbijanja. Za smanjenje tog rizika neophodno je jedinstvo međunarodne zajednice i preduzimanje mera predostrožnosti kako bi se eventualno nasilje predupredilo", kazao je on.
"Maksimum Moskve u SB"
Moskva je na poslednjem zasedanju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu postigla maksimum onoga što je mogla, a to je odlaganje rešenja njegovog statusa na neodređeno vreme, piše moskovski dnevnik "Komersant".
Rusija nije ispunila molbe Srbije - nije iskoristila pravo veta, jer to nije bilo neophodno, navodi list, dodajući da bi "srpski scenario za Rusiju imao suviše visoku cenu".
Dnevnik navodi da su premijer Srbije i čak srpski patrijarh pozivali Moskvu da stavi veto i kaže "istorijsko ne". "Smisao tih poziva svodio se na sledeće: "Vi, braćo Rusi, samo udarite pesnicom o sto, a mi vam to nikada nećemo zaboraviti", piše "Komersant".
Ocenjuje se da od sadašnje pozicije Srbije, koja tvrdo insistira na ruskom vetu, Rusija može da ima negativne posledice, koje se ne tiču samo verovatne konfrontacije sa Zapadom, na šta Beograd tera Moskvu.
Mediji koji su pod kontrolom vlade Vojislava Koštunice ubeđuju Srbe da je pitanje sa ruskim vetom faktički rešeno, i da Rusija neće dozvoliti da se Kosovo odvoji, navodi dnevnik.
Ta propaganda namerno zaobilazi realnost, koja se sastoji u tome da je Kosovo, u suštini, za Srbiju odavno izgubljeno. I danas nije reč o tome da se očuva Kosovo pod kontrolom Beograda, već da se nađe formula koja će omogućiti da se izbegne destabilizacija i sačuva obraz svima - i međunarodnoj zajednici i Srbiji, ocenjuje "Komersant".
Uticajni britanski nedeljnik "Ekonomist" piše da Zapad strahuje da će Rusija blokirati donošenje nove rezolucije o Kosovu u Ujedinjenih nacija i time rasplamsati još jedan požar na Balkanu, ali se Moskva možda neće odlučiti da uđe u sukob i sa SAD i sa EU.
List piše da nema sumnje da je neka tajna, bilateralna diplomatija u toku i da visoke američke diplomate pokušavaju da saznaju od Rusije šta želi u zamenu za podršku novoj rezoluciji.
"Ali, ako nova rezolucija bude usvojena, možda ćemo morati da sačekamo da se napišu udžbenici istorije kako bismo saznali koju je cenu Rusija izvukla za svoju podršku", piše list.
.jpg)
