Izvor: Politika, 26.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah od izbora čuva vladu
Ukoliko DS i G17 plus u narednih nekoliko meseci ne budu previše insistirali na nastavku evrointegracija, a DSS ne bude previše zaoštravao odnose sa članicama EU, vladajuća koalicija ima šanse za opstanak
„Ne funkcionišemo ništa gore nego ranije.” Ova rečenica jednog od sagovornika „Politike” iz Vlade Srbije koji je želeo da ostane anoniman, najbolje opisuje stanje koje vlada unutar kabineta Vojislava Koštunice posle predsedničkih izbora u Srbiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali i posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Sa ovom ocenom, u nezvaničnim kontaktima, slažu se članovi vlade iz svih stranaka koje je čine. Pitanje na koje niko od njih nema odgovor jeste koliko dugo to može tako da traje.
Delimičan odgovor na to pitanje dao je juče potpredsednik vlade Božidar Đelić. Gostujući u emisiji „Kažiprst” Radija B92, on je rekao da je politika Srbije „i Kosovo i Evropa” i da će Demokratska stranka biti samo u vladi koja je punog kapaciteta i radi na svih pet principa oko kojih je i formirana.
Podsetimo, tih pet principa su odbrana teritorijalnog integriteta Srbije, odnosno borba za Kosovo i Metohiju, evropske integracije, saradnja sa Haškim tribunalom, borba protiv kriminala i korupcije i poboljšanje životnog standarda građana.
Kosovo i evropske integracije, međutim, trenutno su teme koje su bacile u drugi plan sve druge i koje će u najvećoj meri uticati ne samo na to kako će Vlada Srbije da funkcioniše u budućnosti već i koliko će dugo da opstane.
Kosovo ili EU
Dok ministri iz redova Demokratske stranke i G17 plus obavezno, u svakom nastupu, uz zaklinjanje na borbu za Kosovo i Metohiju, navode i „evropsku budućnost” Srbije, iz redova „narodnjačke koalicije”, koju čine Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija, akcenat bacaju samo na bitku za južnu srpsku pokrajinu. I iz oba tabora sa izvesnim podozrenjem gledaju na to dokle su spremni da idu njihovi koalicioni partneri u ostvarenju svojih nauma.
– Nekako se ne oseća jedinstvo koje je neophodno da ostvarimo u ovom trenutku zbog Kosova i Metohije. Plašim se da bi do razdora u vladi moglo da dođe prvom prilikom kada bi nam iz Brisela ponudili na potpisivanje neki papir – kaže za „Politiku” jedan od članova vlade iz redova „narodnjaka” koji je želeo da ostane anoniman. On, naime, sumnja da bi DS i G17 plus tada mogli da iskoriste svoju brojčanu nadmoć u vladi da bi njihovi ministri nadglasali kolege iz DSS-a i NS-a.
Opasnosti da se dospe u takvu situaciju svesni su i u DS-u. Oni su, međutim, uvereni da isto to shvataju i u Evropskoj uniji, te da nikome u Briselu neće pasti na pamet da uopšte išta i nude Beogradu na potpisivanje, bar ne u narednih nekoliko meseci.
– A i da nam ponude, ne verujem da bi iko ovde bio spreman da sad nešto potpiše – kaže sagovornik našeg lista iz Vlade Srbije blizak DS-u.
U DS i G17 plus procenjuju i dokle bi „narodnjaci” bili spremni da idu u zaoštravanju odnosa sa EU u borbi protiv secesije Kosmeta i upozoravaju da ne žele da Srbija upadne u samoizolaciju.
– Samoizolacija i pokušaj da kaznimo one koji su Srbiji naneli štetu tako što ćemo naneti još veću štetu građanima ove zemlje nije politika koja ima perspektivu i DS neće na to pristati. Akcioni plan je da se sa državama koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova preispitaju odnosi. Povlačenje ambasadora na konsultacije, to je sve. Ništa drugo nije zajednička politika – rekao je juče Đelić za B92.
Sličnu je poruku poslao i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, ocenivši da su trenutno, zbog rešavanja pitanja uspostavljanja ekonomskog suvereniteta na delu KiM gde žive Srbi, evropske integracije u drugom planu, ali da će pre ili kasnije ponovo doći u prvi plan. On je juče na konferenciji za novinare dodao i da vlada i posle nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova mora da vodi računa o svim građanima Srbije gde god žive i da je „suludo da se svi prebacimo samo na Kosovo i Metohiju, a da zaboravimo građane u ostatku Srbije”.
Među „narodnjacima” se, opet, može čuti da nikome ne pada na pamet da gura zemlju u izolaciju, ali i da se ne treba postaviti kao da ulasku u EU ne postoji alternativa. U DSS-u, naime, kao optimalnu vide situaciju da se Srbija najviše što je moguće približi Evropi, a pre svega njenim fondovima, jer bi pristup njima znatno olakšao i ubrzao razvoj zemlje, ali bez formalnog ulaska u EU, za šta bi bilo neophodno ispuniti određene uslove. Jedan od tih uslova bi, prema njihovim procenama, bio i prihvatanje nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova. Drugim rečima, želi se što više pogodnosti za Srbiju, uz što manje obaveza prema EU.
Kako sada stvari stoje, očito je da će i jedni i drugi nastojati da što duže održe trenutnu situaciju, jer bi svako talasanje moglo da dovede do pada vlade i novih izbora, koji prema procenama i analitičara i ljudi po strankama, trenutno nikome iz vladajuće koalicije ne bi odgovarali.
To znači da, verovatno, „narodnjaci” neće insistirati na daljem zaoštravanju odnosa sa zemljama koje budu priznale nezavisnost južne srpske pokrajine, dok demokrate i G17 plus neće insistirati na što hitnijem institucionalnom povezivanju sa EU. O tome svedoči i jučerašnja Dinkićeva izjava kojom se umanjuje važnost Prelaznog političkog sporazuma, koji je, prema rečima Dimitrija Rupela, ministra spoljnih poslova Slovenije, zemlje koja predsedava EU, i dalje na stolu i spreman za potpisivanje. On je, naime, rekao da je „Srbiji pre svega važan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je suštinskog karaktera, a Prelazni sporazum je politički i nije beznačajan, ali SSP ima daleko veću važnost”.
Dinkić je dodao i da će Srbija potpisati SSP kada joj bude ponuđen, podsećajući da je saglasnost o tome u vladi postignuta još u decembru, kada je SSP parafiran. U ovom trenutku, kazao je Dinkić, zbog protivljenja Holandije i Belgije ne možemo da potpišemo SSP, dodajući da su „sada sve to hipotetička pitanja”.
Na nemogućnost potpisivanja Prelaznog sporazuma ukazao je juče i Đelić, doduše sa argumentacijom sličnom onoj koja stiže iz DSS-a, da to ne dolazi u obzir kada EU šalje svoju misiju na Kosovo, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. I on je, međutim, ponovo ukazao na potrebu da Srbija do kraja godine dobije status kandidata za EU, da do tada budu ukinute vize i da zemlja počne da dobija strukturne fondove za regionalni razvoj.
Niko od njih, međutim, sada nije objasnio zbog čega dižu ruke od sporazuma koji je umalo doveo do pada vlade, i koji su upravo Đelić i šef diplomatije Vuk Jeremić, još pre nego što je bilo i poznato šta u njemu piše, okarakterisali kao „istorijski”. Kriza je tada rešena tako što su iz same EU odlučili da svoju ponudu za potpisivanje povuku kada su videli da u Beogradu nema jedinstva oko toga.
To, opet, ne znači da će svi poslovi na evropskim integracijama prestati. Naprotiv, radiće se i na stalnom unapređenom dijalogu sa EU i na pitanju liberalizacije viznog režima, o čemu će već iduće nedelje biti reči u Briselu.
Situacija bi mogla da se promeni u maju, posle održavanja lokalnih izbora, ukoliko u međuvremenu ne dođe do nekog loma koji bi izazvao raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Oni, međutim, u ovom trenutku, prema proceni Marka Blagojevića, programskog direktora Centra za slobodne izbore i demokratiju, ne bi odgovarali nikome iz vladajuće koalicije. Demokrate, iako je njihov lider Boris Tadić nedavno pobedio na predsedničkim izborima, sa osvojenih 2.300.000 glasova i dobio oko četiri miliona evra iz budžeta, ne žele izbore jer bi, pored ostalog, u trenutnoj situaciji centralne teme kampanje bile Kosovo i EU. To znači da bi svojim biračima morali da objasne zbog čega trenutno „prave pauzu” na putu evrointegracija, što im je, inače, bila osnova Tadićeve kampanje, i sudbinu Kosova stavljaju na prvo mesto.
Lokalni izbori kao test
Demokratskoj stranci Srbije, pak, izbori sada ne bi odgovarali, jer su „objektivno, doživeli težak udarac na predsedničkim izborima”. To bi se, međutim, moglo promeniti u narednih nekoliko meseci. Prema Blagojevićevim rečima, DSS je napravio odličan manevar i iskoristio nelegalno proglašenje nezavisnosti Kosova da se postavi kao stožer nacionalnog jedinstva i okupi sve stranke oko sebe. Time je, istovremeno, u dobroj meri učinio da nedavna Tadićeva pobeda izgleda kao nešto što se dogodilo pre nekoliko meseci, a ne pre tri nedelje.
Izbori bi, donekle, mogli da pogoduju Srpskoj radikalnoj stranci i Liberalno-demokratskoj partiji. Problem radikala je, međutim, u tome što su se poprilično istrošili u kampanji za predsedničke izbore i pitanje je koliko bi novca mogli da ulože u novu kampanju.
Lokalni izbori mogli bi, kako ocenjuje Blagojević, da predstavljaju test snage određenih partija, ali i to bi u najvećoj meri zavisilo od toga koje bi teme dominirale u kampanji na lokalnom nivou.
– Ukoliko bi se i na lokalnim izborima govorilo o Kosovu i EU, to bi moglo da ukaže na međusobni odnos partijskih snaga na nivou republike. Uveren sam, međutim, da će se stranke u kampanjama truditi da se bave onim što i spada u nadležnost lokalnih samouprava – kaže Blagojević dodajući da ne veruje da će se u Srbiji ponoviti situacija sa lokalnih izbora u Crnoj Gori iz 2002. kada se glavna bitka vodila oko toga ko je za nezavisnu Crnu Goru, a ko za zajedničku državu sa Srbijom.
Marko R. Petrović
[objavljeno: 27.02.2008]
