Izvor: Blic, 06.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što pre dogovor s Albancima o statusu Kosova
Vlada Srbije očekuje da početkom nedelje dobije odgovore na pismo sa merama za pregovore koje smo uputili ambasadama zemalja članica Kontakt grupe i generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu. Ne znamo kakav ćemo odgovor dobiti, ali bitno je da mi želimo pregovore. Nama je potreban što skoriji dogovor sa Albancima oko statusa i Srbija je spremna na kompromis. Mera kompromisa zavisiće od samog toka pregovora, stava Albanaca i zato želimo što je pre moguće da od njih čujemo šta je mera kompromisa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na koju oni pristaju - kaže za „Blic" državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković.
Zašto je Vlada odlučila da zatraži direktne pregovore i da se pregovara o statusu?
- Ima najava da bi pregovori mogli da se odvijaju šatl diplomatijom. Mi tražimo direktne pregovore o statusu prvenstveno zato što postoje negativna iskustva sa šatl diplomatijom na Balkanu počev od '96. godine i kroz posredovanja koja smo imali u BiH, ali i oko Kosova '99. Drugo, o ovako krupnom pitanju kao što je budući status, ali i ukupnim srpsko-albanskim odnosima u narednim decenijama, mora se razgovarati direktno. I, na kraju, mi nismo ni imali priliku za ove dve godine da direktno razgovaramo sa Albancima o statusnim pitanjima. Direktan dijalog omogućava da definišemo šta je naša mera kompromisa, a šta njihova mera kompromisa i šta je najmanji zajednički sadržalac oko kojeg možemo da se složimo. Tražili smo i da pregovori budu o statusu jer se o tome nije ni razgovaralo. Potrošili smo dve godine na razgovor o tehničkim pitanjima, a ispostavilo se da tehnička pitanja nije moguće rešavati bez statusnog rešenja.
Rekli ste da je Beograd spreman na kompromis. Šta to podrazumeva?
- Nudimo Albancima mogućnost da sami utiču na ekonomski i privredni razvoj u pokrajini, u čemu će im Srbija svesrdno pomoći, mogućnost da sami upravljaju svojim resursima, da sami organizuju unutrašnji sistem. Lično bih rekao i da imaju i pravo na samostalno predstavljanje u nekim organizacijama, poput onih u oblasti sporta ili kulture, kao što to imaju Farska ostrva u okviru Danske ili Škotska u okviru Velike Britanije. To bi bila međunarodno garantovana autonomija kakvu ne uživa niko u regionu. Međutim, naš kompromis ima svoju granicu i to je okvir za pregovore - teritorijalni suverenitet i integritet Srbije na celom prostoru Kosmeta. To je i minimum ispod kojeg ni u pregovorima nećemo ići i oko toga nema kompromisa. Ali, u tom okviru u pregovorima će se razrađivati mnogo toga do u detalje i tu je prostor za kompromis. Rano je govoriti u čemu je sve još mogućnost kompromisa jer mi sada ne znamo šta je pozicija Albanaca i šta je mera njihovog kompromisa. Kako se pregovori budu odvijali, onda ćemo se prema tome i dogovarati o pojedinim stvarima i sve uz saglasnost Narodne skupštine i, naravno, u okviru međunarodnog prava. Ali, integritet i suverenitet Srbije, norma je ispod koje se ne ide. To je minimum.
To je minimum, a šta je maksimum? Ministar Vuk Jeremić pominjao je mogućnost da Kosovo bude član MMF.
- Mislim da je dobro što se sa naše strane razmišlja šta je to što mi možemo da ponudimo kosovskim Albancima, kako bismo do sporazuma došli. Ali, ne treba licitirati. Pa, mi tek treba da čujemo ponudu albanske strane jer nikakav stav nismo mogli da čujemo proteklih godina. Naravno, osim rigidnog stava - ili nezavisnost ili ništa. Ta isključiva pozicija dovela je Albance dovde. Ako tako nastave, napraviće sebi još puno problema i biće u još goroj poziciji. I zato bi bilo dobro da već na prvom sastanku od njih čujemo šta je ta mera kompromisa na koju pristaju.
Da li se može uopšte govoriti o kompromisu u pregovorima, ako znamo da na Kosovu traje predizborna kampanja? Mislite li da će izbori odložiti rešenje?
- To jeste problem. Kako sada stvari stoje mislim da će doći do pomeranja i dekompozicije na albanskoj političkoj sceni, tako da će i buduća privremena vlada najverovatnije izgledati potpuno drugačije nego danas. I zbog toga može doći i do određenih promena u pregovaračkoj poziciji Prištine. Tokom predizborne kampanje moguće je prolongiranje rešenja, ali pregovori neće trajati samo tokom kampanje. Oni su neoročeni. Nigde se ne pominje da su pregovori oročeni i mogu da se prenesu i u 2008. godinu. A kako sada stvari stoje, upravo će se to i dogoditi, a jedan od većih razloga biće upravo izbori. Mi, međutim, ne želimo odlaganja, već istinske pregovore i dogovor sa Albancima što pre.
Ipak, Albanci će tražiti nezavisnost. I šta onda? Kako će se doći do statusa? Kroz Savet bezbednosti ili na neki drugi način?
- Albance treba podsetiti da dogovor nema alternativu. Oni su se do sada vodili za nekakvim obećanjima, najavljivali skoru nezavisnost i pretrpeli su veliki politički i diplomatski poraz. I neka im to bude za nauk u nastavku pregovora. Oni moraju shvatiti da moramo otvoreno da razgovaramo o statusu, a taj status mora biti u skladu sa principima međunarodnog prava. Kada je reč o rešenju, mi smo zatražili da SB mora biti taj koji će doneti odluku. Ukoliko je rešenje plod kompromisa, onda će proći kroz Savet bezbednosti. A, ukoliko je rešenje želja da se nešto nametne, kao što je do sada bila intencija, onda neće. Za vlasti u Srbiji buduće dogovoreno rešenje mora da bude u skladu sa principima međunarodnog prava i SB može da potvrdi rešenje samo ukoliko je ono u skladu sa Poveljom UN.
Šta će biti osnova za pregovore?
- Ima nekih najava da se deo Ahtisarijevog predloga, onaj tehnički deo, može koristiti, ali ne i da će biti osnova za pregovore. Skloniji sam tome da mi koristimo kao osnovu za našu pregovaračku poziciju rešenja iz amandmana koje smo podneli na Ahtisarijev plan, a mislim da će to biti prihvatljivo i za drugu stranu. Ne smemo dozvoliti da buduće rešenje ima nekakve podeljene, nedorečene formulacije, pa da se onda sve tumači od slučaja do slučaja. Ali, ni Ahtisarijevi predlozi nisu jedini. Kada govorimo o decentralizaciji i korpusu ljudskih prava, u pregovorima se mogu koristiti i mnogobrojni drugi primeri koji u svetu postoje. Ali bitno je da se sada u ovom trenutku pregovara o statusu, a sve ostalo će proizaći iz toga.
Vlada zadužena za pregovarački tim
Kada ćemo dobiti pregovarački tim?
- Vlada je zadužena da formira pregovarački tim i mislim da će se više o svemu znati kada budemo detaljno informisani o formi, rokovima i suštini pregovora. Sve zavisi od toga da li će Kontakt grupa imati neke svoje zahteve u vezi sa brojem članova tima ili njegovom strukturom.
U poslednje vreme kroz medije se provlače razne ideje „ponuđenih" rešenja statusa.
- Nisam imao priliku da čujem neku novu ideju. Mislim da se poslednje godine svi mnogo manje bave time jer je ozbiljno shvaćena srpska pregovaračka pozicija, a to je da Kosovo ne može biti predmet trgovine. Ranije je preovladavao stav - eto, Srbi bi pristali da se odreknu Kosova, ali ne smeju od javnog mnjenja. Sada su shvatili da nije tako i već dugo nisam čuo ponude za trampu i trgovinu Kosovom.
