Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Feb.2016, 02:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stefanović: Kriza će potrajati, rešenja nisu dugoročna
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović je na pres konferenciji u Beču najavio nastavak "bečkog" sastanka o migrantima na balkanskoj ruti za kraj sedmice u Beogradu.
"U petak će u Beogradu biti nastavljeni razgovori na nivou direktora policija država koje su učestvovale na ovoj konferenciji, ali ćemo pozvati i Mađarsku i Grčku, kao i druge države koje mogu da doprinesu rešenju", najavio je srpski ministar.
On je precizirao da treba da se utvrdi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ko ima pravo da dođe u Evropu i kome je moguće dopustiti tranzit.
Stefanović je ocenio da je dogovor o profilaciji u Makedoniji glavno dostignuće današnje konferencije o Zapadnom Balkanu u Beču, na inicijativu Austrije, a u cilju zaustavljanja talasa izbeglica.
"Profilacija na terenu je najveći domet ove konferencije. Ako neko dobije dozvolu da zatraži azil u EU, onda ne može ponovo da bude profilisan i vraćan, jer bi time imali probleme na našoj ruti, među komšijama i različitog tumačenja", podvukao je Stefanović.
Bez Grčke nema rešenja
Stefanović je u intervjuu bečkom dnevniku Standard" ocenio da su učešćem predstavnika Grčke mogli da se izbegnu nesporazumi.
Naime, Grčka je uložila diplomatski protest zbog toga to nije pozvana na skup kojem prisustvuju predstavnici zemalja duž balkanske rute.
Stefanović je ocenio da bi zatvaranje makedonsko-grčke granice bio veliki teret po Grčku.
"Kao neko ko živi u ovom delu sveta, za to sam da se Grčka ne ostavi sama. Bez uključenja Grčke nemoguće je imati zajedničko rešenje", podvukao je on.
Stefanović je tokom konferencije u Beču istakao da zabrinjava činjenica da ni godinu dana od početka migrantske krize Evropa nema jedinstven, principijelan i sveobuhvatni pristup ovom problemu, te ocenio da će kriza po svemu sudeći potrajati, a da trenutna rešenja nisu dugoročna.
On je, na konferenciji ministara unutrašnjih i spoljnih poslova zapadnog Balkana održanoj na inicijativu Austrije, konstatovao da je na žalost trebalo godinu dana da se dođe do prvih zajedničkih rešenja o registraciji migranata duž zapadnobalkanske rute.
"Ne mogu odluke da se donose kao da imamo sve vreme ovog sveta. Izbeglička kriza je najvažnije pitanje sa kojim se danas suočava Evropa i traži rešavanje bez odlaganja. Mnogo je otvorenih pitanja danas o kojima moramo razgovarati, a vremena nemamo. Ukoliko u narednim danima ne izađemo sa zajedničkim stavom, proleće će nam doneti nove probleme i još teže izazove", istakao je Stefanović.
On je dodao da je započeta zajednička profilacija migranata na grčko-makedonskoj granici, koja je nedavno dogovorena u Zagrebu, ali da postoje određeni problemi prilikom registracije.
Stefanović je zamolio sve zemlje da se uključe u profilaciju migranata na grčko-makedonskoj granici, jer, rekao je, ukoliko migranti budu morali da se registruju na svakom graničnom prelazu, onda naša odluka sa sastanka iz Zagreba nema smisla.
Takođe je učesnike konferencije upitao i kakva je politika Evropske unije prema ekonomskim migrantima.
"Da li te migrante primamo ili ne? Šta je alternativa? I ko su zaista ekonomski migranti? Kako da Srbija ili Makedonija na svoju teritoriju prime migrante koje ne žele druge države? Ako nam kolege iz Hrvatske, Slovenije, Austrije i Nemačke kažu da hoće da prime stotine, hiljade ili desetine hiljada Avganistanaca, Somalijaca ili Marokanaca, mi ćemo ih vrlo rado propustiti preko naše teritorije. Ali, ako nam svakoga dana stižu veoma jasne odluke ovih država da ne žele migrante koji nisu iz ratom zahvaćenih područja, čak ni u tranzitu preko svoje teritorije, šta onda ostaje Srbiji osim da postupi na isti način", kazao je Stefanović.
On je podsetio da je Srbija više puta isticala da želi da bude deo rešenja, ali samo ako u tome sve zemlje preuzmu deo tereta.
"Ukoliko Nemačka i Austrija ne zatvore svoje granice za prijem izbeglica, ni Srbija to neće učiniti. Srbija ne može da bude kolektivni centar. Poštujemo ljudska prava, saosećamo sa izbeglicama rata, jer smo i sami to iskusili na svojoj koži, pokazali smo svoju humanost i nesebičnost, ali isto tako moramo misliti na naše građane i njihove interese", rekao je Stefanović.
Podsetio je da je Srbija tokom 90-tih godina na svoju teritoriju primila više od 400.000 izbeglica.
"I danas više od 200.000 njih se nalazi u nekom režimu pomoći ili u izbegličkom statusu. Dakle, Srbija zna šta je teret krize izbeglištva, Srbija želi da bude deo pomoći i Srbija se prema migrantima ponaša humano", zaključio je Stefanović.
Pored Stefanovića na skupu u Beču ispred Srbije učestvovao je i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Cilj skupa na koji su doputovali ministri unutrašnjih i spoljnih poslova zemalja Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Slovenije i Srbije, bio je usaglašavanje u vezi aktuelnih migracionih izazova u već dokazanom formatu Austrije i partnera sa Balkana.
Učesnici konferencije razgovarali su na prvom panelu o temama koje se tiču unutrašnje bezbednosti, kao što su upravljanje granicama, borba protiv krijumčara i ekstremizma.
Drugi panel bavio se temama koje su izazov za spoljnu politiku, kao što su mere za borbu protiv uzroka za bekstvo, saradnja sa trećim zemljama i informacije o zemljama porekla.
203
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
