Izvor: S media, 17.Nov.2010, 01:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja na ženama
Radnice u Srbiji nezadovoljne predlogom zakona, po kojem se podiže granica za pun staž. Osim Makedonki, naše penzionerke najkraće žive „o trošku države“
Penzionerke u Srbiji, u odnosu na Evropljanke, žive neuporedivo kraće. Među ženama zato najava o produžavanju radnog staža nije prihvaćena sa odobravanjem jer, kako kaže statistika, kraći život imaju samo penzionisane Makedonke.
U novi predlog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju biće uneta >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << prelazna odredba po kojoj će pun staž za žene umesto 35 iznositi 38 godina. Primena ovog rešenja, doduše, neće početi odmah već sukcesivno i to „tek“ za dve godine, ali mnoge radnice i dalje ne smatraju da je ovaj zakonski član pravičan, a još manje da je potreban.
I u penzionerskim organizacijama podsećaju da se razmatranja o podizanju starosnih granica i produžavanja radnog veka potežu samo u kontekstu dužine korišćenja penzija. U zavisnosti koliko godina prosečan penzioner živi na „račun države“ ocenjuje se i održivost penzijskog sistema, a što je ovaj period duži oštrija je i reforma. U Centru za liberalno demokratske studije zato su uradili uporednu analizu evropskih penzijskih sistema kako bi ocenili opravdanost pojedinih rešenja.
TRI REZA
Kada se neko penzioniše po osnovu staža, on praktično duže prima penziju od osobe koja je u penziju otišla po osnovu starosti. U Srbiji prosečno očekivano trajanje života muškarca u 58. godini života iznosi skoro 18,5 godina a u 65. godini blizu 14 godina. - To znači da će neko ko ode u penziju u 58. godini primiti oko 30 odsto višu ukupnu penziju od onog ko se penzionisao sa 65 godina života - objašnjava Katarina Stanić u svojoj studiji o penzijskom sistemu. - A prema novom predlogu zakona, ženama se podiže „pun staž“ i minimalna granica za penzionisanje sa 53 na 58 godina života. Istovremeno se smanjuje i dodatak na staž žena koji sada iznosi 15 odsto na šest odsto.
- Starosna granica za muškarce u Srbiji i nekoj Skandinavskoj zemlji je neuporediva, s obzirom da u Skandinaviji ljudi u proseku žive duže - zaključuje i Katarina Stanić iz CLDS. - Kada pogledamo demografske podatke za Srbiju i uporedimo ih sa 15 EU zemalja, dolazimo do zaključka da se u Srbiji kratko živi, a samim tim i penzija koristi kraće nego u ostalim zemljama. Kod žena je situacija još nepovoljnija. Ako se izuzme Makedonija, žene u Srbiji najkraće žive u poređenju sa 27 EU zemlja, pa čak i sa Hrvatskom i Crnom Gorom.
U ovom Centru podsećaju da je generalni trend u razvijenim zemljama izjednačavanje starosne granice za žene i muškarce, tako da će dalje podizanje starosne granice za žene svakako biti ponovo tema u narednom periodu, ali smatraju da za ovakva razmišljanja „još ima vremena“. S druge strane, opravdanim smatraju produženje limita za pun radni staž, ali ukazuju i na određene manjkavosti.
- Adekvatnije rešenje za uslove tranzicione privrede i generalno modernije rešenje koje omogućava fleksibilnost bilo bi smanjenje penzije „po stažu“ za određeni procenat - ocenjuju u CLDS. - Na primer, smanjenje penzije deset odsto za žene koje se penzionišu po stažu sa 55 godina života i muškarce koji se penzionišu sa 60 godina života je ekonomičnije, a u isto vreme ostavlja mogućnost penzionisanja pre standardne starosne granice.
B. Stjelja
