Izvor: Politika, 21.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statut Vojvodine preči od novog budžeta Srbije
Verujem da će sledeće godine biti otvorena pokrajinska kancelarija u Briselu
Iako se Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine, koji su poslanici pokrajinskog parlamenta tročetvrtinskom većinom usvojili 15. oktobra, više od mesec dana nalazi u Skupštini Srbije, koja takođe treba da ga odobri, još nije poznat datum kada će se republički poslanici izjasniti o tom aktu.
I pored zgusnutog rasporeda Skupštine Srbije, koju čeka i usvajanje budžeta za 2009. godinu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rasprava o nepoverenju vladi, set zakona neophodnih za nastavak evrointegracija, predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši ocenjuje da će pokrajinska administracija od početka 2009. godine raditi na osnovu novog statuta.
– Predsednik Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović prilikom našeg poslednjeg susreta rekla mi je da ove godine imamo dva ozbiljna pitanja pred skupštinom, jedno je Statut Vojvodine, a drugo novi budžet. Ja bih želeo da se prvo razmatra Statut, jer on predviđa određene nadležnosti u preko 26 oblasti za koje bi pokrajina trebalo da ima i određenu finansijsku pozadinu koju bi trebalo obezbediti u novom budžetu – kaže Egereši za „Politiku”.
Da li postoji vojvođanski lobi u republičkom parlamentu? Da podsetimo, od 2000.godine u Skupštinu Srbije je stiglo oko 70 zakonskih predloga iz Vojvodine, a da ni jedan od njih nije došao na dnevni red parlamenta.
To je žalosno, i taj period želim da zaboravim. Očekujem od poslanika iz Vojvodine da se, bez obzira na to iz koje su stranke, založe za usvajanje statuta,jer je to jedan ozbiljan korak ka Evropi. Ni jednom rečenicom ovaj statut se ne sukobljava sa Ustavom Srbije. Oni kojikomentarišu da je to secesija i separatizam nisu svesni šta govore. U Evropi postoje tri modela autonomije: federalni koncept,kao u Nemačkoj,gde pokrajine imaju ozbiljne funkcije i uticaj, drugi je predfederalni kao u italijanskim pokrajinama, i treći asimetrični kao u Španiji. Moramo biti svesni da su moderne regije evropska tendencija.
Kom modelu je najsličniji vaš predlog?
Možda tom predfederalnom konceptu italijanskih autonomija, ali to zavisi od toga koliko će u Vojvodini ostati para da ta autonomija može u praksi da funkcioniše.
Pa opozicija upravo tvrdi da je to „početak federalizacije Srbije", najavljuju žalbe Ustavnom sudu, ...
Te optužbe i ta negativna tendencija će prestati kada počnemo da realizujemo taj statut. Najjeftinija i najopasnija priča u našoj zemlji je to plašenje naroda, posebno kada govorimo o multietničkoj sredini kakva je Vojvodina.
U najnovijoj studiji evropskog parlamenta o položaju manjina na zapadnom Balkanu ističe se da su „u Vojvodini prava nacionalnih manjina najmanje ugrožena na celoj teritoriji zapadnog Balkana”. Međutim, kao ozbiljna zamerka navodi se nedovoljna zastupljenost pripadnika manjina, posebno Mađara, u lokalnim policijskim stanicama. Kako to možete rešiti?
To je problem i u ostalim državnim organima: opštinama, sudovima, carini... I to nije samo problem mađarske nacionalne zajednice koja je najbrojnija, već i svih ostalih. Dobio sam dvadesetakprimedabamladih iz nacionalnih zajednica koji nisu primljeni u policijsku akademiju. Mislim da treba da se pribegne pozitivnoj diskriminaciji. Ne govorim da je u Leskovcu potreban policajac rusinske nacionalne zajednice, ali normalno je da u Ruskom Krsturu jedan od policajaca bude Rusin. Ipak, to je zadatak države i očekujem da ću o tome uskoro razgovarati sa ministrom Dačićem.
Kažete da je regionalna saradnja jedan od prioriteta. Znači li to da ne odustajete od otvaranja predstavništva u Briselu, iako je predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić nedavno u intervjuu za „Politiku” rekao da će „to biti tema kada Srbija postane kandidat za članstvo u EU”.
Bitno je da imamo političku volju za to,jer godinama je nije bilo. Pozivam sve one koji govore da sam ja zbog toga separatista da zajedno odemo u Brisel, te da tim skepticima pokažem kako funkcioniše 316 kancelarija regija i gradova, da vidimo ko tu govori o secesiji,a ko o lobiranju. Verujem da ćemo sledeće godine otvoriti kancelariju.
Poslanici Skupštine Vojvodine su bili poznati po tome da se okupljaju tek dva-tri puta godišnje. Planirate li da uvedete malo reda, odnosno rada?
Poslednjih nekoliko meseci imali smo pet sednica, tako da više neće biti lenstvovanja. Na osnovnu novog statuta imaćemo više puta mesečno sednice i bićemo aktivniji.
Aleksandra Popović
[objavljeno: 21/11/2008]
