Izvor: Blic, 08.Jun.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Status kandidata već 2009.
Nacrt nacionalnog programa za integraciju Srbije u EU, koji je usvojila Vlada Srbije sadrži jasan plan šta sve Srbija mora da uradi kako bi do 2012. godine postigla sve uslove za članstvo u EU – koje zakone mora da usvoji i to ne samo u trgovini i finansijama, već i socijalnoj politici, obrazovanju, nauci i tehnologiji, zaštiti životne sredine. Zatim, koja nova tela mora da stvori kako bi ti zakoni postali i praksa, odnosno, pravo svakoga od nas da se na njih pozove, kao i ko će sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biti zadužen za njihovo sprovođenje. I na kraju, koliko to sve Srbiju treba da košta, kako obezbediti ta sredstva – ona se obezbeđuju i iz budžeta Srbije, ali veliki deo iz sredstava dolazi iz same EU i pomoći njenih članica- kaže u razgovoru za "Blic nedelje" Tanja Miščević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije.
Šta je to što će građani Srbije konkretno osetiti od sprovođenja ovih mera?
Biće to besplatne vize za građane Srbije, ukidanje monopola, niže cene i mnogo više! To zapravo znači da Nacionalni program integracije sadrži jasne korake koje će Srbija uraditi već do kraja ove godine kako bi svi mi putovali bez viza u EU - koje zakone mora usvojiti, tela stvoriti i koje službe mora unaprediti... U tim uslovima sigurna sam da nam bela šengenska lista nije daleko, a time i putovanje bez viza u Evropu – kraj ove ili početak 2009. godine. S druge strane, uvođenje standarda konkurencije, jačanje Komisije za zaštitu prava konkurencije, ali i usvajanje Zakona o državnoj pomoći i stvaranje Komisije za državnu pomoć, kao i poboljšanje Zakona o javnim nabavkama i vrlo stroga kontrola trošenja sredstava iz budžeta Srbije preko Vrhovne revizorske institucije su elementi borbe protiv državnih ali i svih drugih monopola. Predviđeno je da sve ove mere počnu da funkcionišu do kraja ove godine, a zatim se brzo mogu očekivati i njihovi efekti: gubljenje monopolskog položaja trgovina i proizvođača, jer to ne dozvoljavaju pravila konkurencije, ukidanje subvencija za državne monopole, a time i smanjenje cena proizvoda. To je najkonkretniji efekat približavanja EU i prihvatanja evropskih standarda koji ćemo osetiti u svom svakodnevnom životu – a ako ovaj program bude sprovođen kako smo predvideli, taj efekat će se videti veoma brzo! Imam sliku Srbije 2009. godine, koja ima status kandidata za članstvo, sprovodi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju na dobar način, što omogućava strane investicije u sigurnu zemlju, a građani putuju po Evropi bez viza – to je za mene Srbija u Evropi!
Kakve efekte će za privredu imati sprovođenje ovog programa?
Naravno da niko ne želi da uništi domaću privredu, već upravo ovim programom država stvara okvir za rast domaće proizvodnje tako što precizno utvrđuje kada će evropski standardi, posebno tehnički propisi, postati obaveza za njih. Ovo je neophodno jer se time i proizvođačima pomaže u uvođenju novina u proizvodnju, a bez tih novina nije moguć izvoz u EU. S druge strane, mere koje su neophodne za ukidanje šengenskih viza, daju mogućnost i bolje pokretljivosti naših proizvođača, nalaženje novih partnera u Evropi, predstavljanje na sajmovima i sl. Zatim, ovaj program ima svoj akcenat i na podsticanju osnivanja malih i srednjih preduzeća, što je najčešći vid privrednog organizovanja danas u Evropi. I na kraju, sama činjenica potpisivanja, a posebno stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, stvara osnove za priliv stranih investicija, kojima, kao što primer FIAT-a pokazuje, treba razvijena proizvodnja i kooperanti u Srbiji. Sve to ima efekte na industrijsku ali i poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji.
Kada očekujete da je realno da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, i da li je rok da postanemo član krajem 2012. realan?
Ja ne znam koje će godine Srbija postati članica EU, ali znam da Srbija može do 2012. godine biti spremna da, kako se to kaže, preuzme sve obaveze koje proističu iz članstva EU. Do tada ćemo biti u stanju da sve fondove i sredstva koja nam budu dostupna za infrastrukturne radove, razvoj sela i ravnomerni regionalni razvoj u potpunosti iskoristimo, a tada govorimo o mogućih deset puta više sredstava nego danas (sada je oko 200 miliona evra).
Prema poslednjim istraživanjima, koliko građana je za evropske integracije i ima li tendencije rasta ili opadanja u odnosu na raniji period?
Kancelarija za evropske integracije već pet godina prati kretanje javnog mnjenja po pitanju našeg članstva u EU i taj procenat se uvek kreće između 65 i 72 odsto onih koji su za ulazak Srbije u Uniju. Dakle, stav građana pokazuje jasno postojanje onoga što nazivamo nacionalni konsenzus o evropskim integracijama. Ponekad mi se čini da politička elita nije u stanju da razume ovaj jasni zahtev građana, te tako i pored nacionalnog nemamo ni politički konsenzus za evropske integracije.
Zaživele besplatne vize
Počela je da se primenjuje mera EU o besplatnim vizama za građane Srbije, i ona zajedno sa sprovođenjem sporazuma o viznim olakšicama ima i svoje prve rezultate. Još uvek je period uhodavanja, pa se javljaju i problemi - i dalje su gužve velike. No, ono što je važno jeste postojanje dobre volje da svi problemi koji se jave budu veoma brzo i ispravljeni. U junu imamo prvi sastanak Zajedničkog komiteta za sprovođenje Sporazuma o viznim olakšicama, pa ćemo i statistički videti gde su najveći problemi i zajednički, sa konzularnim odeljenjima država članica u Beogradu, pokušati da ih rešimo.
Program za EU integracije
Izvor: B92, 08.Jun.2008
Beograd -- Mere nacionalnog programa za integraciju u EU trebalo bi da počnu da se primenjuju do kraja 2008, najavila direktorka Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević... Ona je, u intervjuu dnevniku "Blic", rekla da Nacrt nacionalnog programa za integraciju Srbije u EU, koji je Vlada...
