Izvor: Politika, 08.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Status dogodine, Ahtisari ostaje
EU konačno shvatila nepromenjenu poziciju Moskve da je održivo rešenje kosovskog pitanja nemoguće bez saglasnosti obe strane
TEMA DANA
Srpski pregovarački tim iznudio je, uz malu pomoć Rusije, odlaganje rešenja statusa Kosova i Metohije za dogodine, uprkos tome što su zapadni diplomatski krugovi i politički vrh kosovskih Albanaca do pre samo nekoliko dana tvrdili da će odluka pasti do kraja godine, kako je to Kontakt grupa najavila još početkom godine. Nada u brzo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rešenje statusa ugasla je i u Prištini kada je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan tokom vikenda izjavio da bi odluka "mogla da bude odložena". Potvrda je prekjuče stigla i od portparola Stejt departmenta Toma Kejsija, koji je na konferenciji za novinare u Vašingtonu rekao da je američka administracija "otvorena za odlaganje ako to zatraži specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari". "Očigledno, mi podržavamo Ahtisarija i saslušaćemo njegovo mišljenje da li treba odložiti odluku", rekao je Kejsi.
Sam generalni sekretar UN je nešto drugačije postavio stvari.
"Predlog o Kosovu treba predstaviti u pravo vreme – jer to je ključ. Zato možda nećemo moći da ostanemo kod rokova koje smo prvobitno planirali", rekao je Anan, dodajući da treba biti na oprezu kako se pitanje statusa Kosova ne bi iskoristilo u predizborne svrhe u Srbiji.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je prošlog petka u Briselu takođe podržao Ahtisarijevu izradu predloga budućeg rešenja Kosova, "ali ne kao ultimatuma bilo kojoj strani, već kao predlog koji će biti predat stranama za nastavak pregovora". On je juče, po povratku iz sedišta EU, rekao da EU shvata "nepromenjenu poziciju" Moskve da je održivo rešenje kosovskog pitanja nemoguće bez saglasnosti obe strane i bez odustajanja od veštački postavljenih rokova za postizanje dogovora.
Važnost ruskog stava više niko ne osporava. Bilo je upadljivo da je i albanski ministar spoljnih poslova Besnik Mustafaj, posle nedavnog razgovora sa ruskim kolegom, savetovao Prištini da se obrati Moskvi, odnosno da "pravac budućih političkih aktivnosti povodom utvrđivanja statusa Kosova odrede posle razgovora sa zvaničnicima u Moskvi". Kako prenosi dnevnik iz Tirane "Korijeri", Mustafaj je preneo potpredsedniku kosovske vlade Ljutfiju Haziriju da se od političke elite na Kosovu zahteva da narednih meseci više nego ikada pokaže zrelost i jedinstvo u komunikaciji sa međunarodnom zajednicom. Inače, premijer Kosova Agim Čeku već nekoliko nedelja čeka odgovor iz Moskve o tome kada će biti primljen u okviru svoje diplomatske turneje vezane za rešavanje statusa Kosova.
Kontakt grupa će u petak u Beču razgovarati sa Ahtisarijem o nacrtu predloga za budući status Kosova. Diplomate procenjuju da će taj sastanak biti od ključne važnosti. S obzirom na različita viđenja rešenja, u diplomatskim krugovima u Briselu se najavljuje da će stav Ruske Federacije biti ključan za sudbinu Ahtisarijevog nacrta. Međutim, evropske diplomate napominju da, iako EU podržava Ahtisarija, ni među ostalim članicama: SAD, Velikom Britanijom, Nemačkom, Francuskom i Italijom – ne postoji jedinstven stav po pitanju Kosova.
Sastanak je ključan utoliko što će Ahtisari, kako bi uopšte nastavio svoju misiju (budući da se u ovom telu odluke donose jednoglasno), morati prvo da obezbedi jedinstvo u Kontakt grupi. U naredna dva dana postaće jasnije da li će Ahtisarijev predlog ići "redovnim putem", dakle prvo u Kontakt grupu, pa onda na Savet bezbednosti – ili će ići zaobilaznim putem. Ovo drugo podrazumeva da teritorija južne srpske pokrajine bude prećutno izuzeta iz suvereniteta Srbije i da je one zemlje koje to žele priznaju kao nezavisnu državu.
Uoči tog odlučujućeg sastanka zainteresovane strane potegle su teško verbalno naoružanje. Pregovarački tim iz Prištine je poručio da nastavak razgovora sa Beogradom ne bi dao nikakve rezultate. S druge strane, direktor vladine kancelarije za odnose sa javnošću Srđan Đurić je pre dva dana upozorio da "niko i nikada nije mogao dati Ahtisariju pravo da poklanja 15 odsto srpske zemlje". Beograd je poručio da je najbolje da Ahtisari podnese ostavku, "pošto sigurno nije dobio mandat da tajno sa Albancima piše bilo kakav papir o Kosovu". "Srbija nije upoznata ni sa jednim slovom Ahtisarijevog papira i to je najočigledniji dokaz da pregovori zapravo i ne postoje, već da Ahtisari pokušava da prave pregovore zameni kontrolisanim pregovorima sa unapred poznatim krajem", rekao je juče direktor vladine kancelarije za odnose sa javnošću Srđan Đurić.
Traženje Ahtisarijeve ostavke, u trenutku kada mu je produžen mandat, čini se kao nepotrebno antagoniziranje međunarodne zajednice i izazvalo je nemalo čuđenje među poznavaocima toka pregovora. Nije bila velika verovatnoća da takav predlog bude ozbiljno uzet u razmatranje. Neke diplomate opet smatraju da je potez mogao doći i pre, odmah posle Ahtisarijevih verbalnih gafova, a ima i mišljenja da bi veće izglede na uspeh imao zahtev za smenu njegovog zamenika Alberta Roana. Roan je, podsećamo, u intervjuu "Politici" letos istupio sa izrazito pristrasnim stavovima, ali iz Beograda nije Beču upućena nikakva javna kritika. Na zvanično odbijanje Đurićevog zahteva za smenu Ahtisarija nije se dugo čekalo: isto veče je u Njujorku portparol UN Sarhan Kan rekao da UN "imaju puno poverenje" u Ahtisarija.
-----------------------------------------------------------
Presedan
Intenzivnu diplomatsku misiju povodom kosovskog pitanja ruski ministar spoljnih poslova krunisao je jučerašnjom konstatacijom da u sedištu EU "nisu sporili" da će nametanjem rešenja bez saglasnosti obeju strana i rušenjem teritorijalne celovitosti države – Kosovo postati presedan. "Već u tome je napredak", rekao je Lavrov za "Vremja novostej".
Rusi od početka pregovora o budućem statusu Kosmeta insistiraju na tome da nametanje nezavisnosti Kosovu može da stvori opasan presedan i da predstavlja kratkovido rešenje koje može komplikovati situaciju, ne samo u regionu nego i u svim zamrznutim etničkim konfliktima u svetu.
Administracija SAD i Velike Britanije, uz još neke evropske zemlje, zastupa stav da se kosovski problem i njegovo buduće rešenje nikako ne može porediti sa ostalim kriznim područjima. Britanski ministar Hun prošle nedelje je rekao: "Mislim da je u neku ruku opasno na ovaj način porediti različite oblasti u svetu. Ponekad i ja padam u takvo iskušenje, kao na primer prošle nedelje kada je premijer Bler bio u Severnoj Irskoj".
Ipak, ne treba zaboraviti da je pre 90 godina Velika Britanija pristala da se deo teritorije otcepi i formira država Irska.
Međutim, mnogo je država koje ulažu velike napore da separatističke pokrete održe pod kontrolom. U Savetu bezbednosti nije postojao dogovor u vezi sa Severnim Kiprom, koji je jedino Turska priznala kao suverenu državu. To pitanje je zamrznuto već nekoliko decenija. Ili, zbog nepostojanja konsenzusa oko toga kako rešiti palestinsko pitanje, i danas se Mahmud Abas predstavlja kao predsednik palestinske samouprave, a ne kao predsednik države Palestine.
Suštinu kosovskog problema, čiju nezavisnost zagovaraju pojedine velike sile, najbolje je opisao visoki predstavnik EU Havijer Solana. "U zamci smo. Predsednik (Gruzije) Sakašvili je u zamci, svi smo u zamci svojevrsnog dvostrukog mehanizma, koji bi, za jednu stranu mogao imati dobre posledice, no ne i za drugu stranu. U takvoj situaciji je nemoguće imati dva pobednika".
Ako Kosovo dobije nezavisnost pitanje je ko će biti pobednik u Baskiji, Korzici, Čečeniji, Tibetu, Tajvanu, Kurdistanu, Škotskoj, Kvebeku, Tamil Elamu, Abhaziji, Južnoj Osetiji, Severnom Kipru, Kašmiru, Južnom Tajlandu...
Tačno je da međunarodno pravo ne pobeđuje uvek. U istoriji je bilo takvih presedana, ali je žrtva bila Liga naroda.
--------------------------------------------------------------------------
Izvinjenje čitaocima
U prvoj verziji teksta "Status dogodine, Ahtisari ostaje", omaškom je napravljena velika greška, pa je umesto politički vrh kosovskih Albanaca, napisano "državni vrh kosovskih Albanaca". Greška, naravno, nije bila namerna, što opet ne umanjuje njen značaj. Izvinjavam se čitaocima i zahvaljujem na pažljivom čitanju.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 08.11.2006.]
