Izvor: S media, 25.Jul.2010, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Status Kosova nije rešen“
Profesor medjunarodnog prava Mihael Bote, autor je teksta u "Zidojče cajtungu" pod naslovom „Kosovo - šta sada?“ - u kojem kaže da mišljenjem Medjunarodnog suda pravde (MSP) nije izrečena i poslednja reč o nezavisnosti i da se mora nastaviti sa pregovorima.
„MSP je rekao NE. Jednostranom deklaracijom nezavisnosti Kosova nije prekršeno medjunarodno pravo. Ipak, mnoga pitanja ostaju otvorena“, smatra profesor Mihael Bote.
„Prvo, da li još važi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << rezolucija 1244? Drugo, da li je ona obavezujuća za autore deklaracije nezavisnosti? MSP je na prvo pitanje odgovorio sa DA, na drugo sa NE", smatra profesor.
"Rezolucija je obavezujuća za članice UN; one će se i ubuduće prema njoj upravljati, ali zašto onda ne i Kosovari?", pita se Mihael Bote.
"Autori deklaracije, osim jedne osobe, jesu bili članovi grupe koja je sebe definisala kao demokratski izabrane predstavnike Kosova. Ipak, oni su, prema mišljenju Suda, delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog Rezolucijom 1244. Zato Rezolucija za njih nije bila obavezujuća. Taj argument i jeste i nije ubedljiv. Logički gledano, dovoljan je za mišljenje Suda da autori deklaracije nisu prekršili Rezoluciju Saveta bezbednosti", piše profesor Bote.
On zatim postavlja pitanje da nije Sud možda time Kosovarima učinio medvedju uslugu?
"Sud naglašava", nastavlja Bote, "da autori nisu delovali u tom svojstvu u kom su i izabrani. Na neki način oni su potisnuti u „nezvaničnu oblast“. Ali na čemu onda počiva njihov legitimitet? Medjunarodni sud pravde u Hagu niti je to pitanje postavio niti je na njega odgovorio", konstatuje nemački profesor medjunarodnog prava.
Onda, nastavlja on, da li je autorima uopšte uspelo to što su proglasili?
"Papir ne bledi. Jedno je proglasiti nezavisnost, sasvim drugo uspešno formirati nezavisnu državu. Da li zaista već postoji država Kosovo? Zar ne nedostaje sopstvena vlada, koja može da ispuni osnovni zadatak jedne države, da se stara o bezbednosti stanovnika oblasti? Tu bezbednost ostvaruje još uvek strana uprava. Medjutim, upravo iz razloga što je to pitanje ostalo otvoreno, nije data poslednja reč o pozivanju Srbije na medjunarodno pravo i tvrdnji te države: Kosovo je bilo i ostalo sastavni deo Srbije", pojašnjava profesor čiji tekst prenosi radio "Dojče vele".
"A šta sve to znači za treće države? Ni na to pitanje nije odgovoreno, premda je za budućnost svakako važno", nastavlja autor teksta.
On kaže da proglašenje nezavisnosti nije zabranjeno, ali da ipak države ne smeju da priznaju secesiju sve dok se otcepljene oblasti ne etabliraju.
Prema njegovom mišljenju, preuranjeno priznanje jeste mešanje u unutrašnje stvari jedne druge zemlje i to je zabranjeno.
"U slučaju Kosova nije reč o tom starom pravilu, nego o tome da je Savet bezbednosti stvorio pravni režim, obavezujući za sve države, kojim zadržava pravo da isključivo sam odlučuje o pitanju statusa i koji isključuje jednostrano narušavanje teritorijalnog integriteta Jugoslavije (Srbije). To pravilo još uvek važi, kaže Sud. Znači, mora se nastaviti s pregovorima“, piše profesor Mihael Bote za nemački list "Zidojče cajtung".
