Izvor: Politika, 13.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stara vlada na vlasti i godinu dana posle izbora
Ukoliko se ne postigne dogovor o vladi do 14. maja i raspišu novi izbori, Koštuničin tim mogao bi da vodi zemlju do novembra Tim Vojislava Koštunice biće u prilici da upravlja Srbijom još pola godine, ukoliko partije koje pregovaraju o formiranju vlade ne postignu sporazum do 14. maja, kada ističe zakonski rok. To bi ujedno bilo prvi put u novijoj istoriji višestranačja u Srbiji da jedna vlada i posle raspisivanja izbora vodi državu još čitavih godinu dana.
Naime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u slučaju da pregovori o vladi propadnu, bili bi raspisani novi izbori, a krajnji rok za formiranje nove vlade bio bi pomeren za 10. novembar ove godine, kada bi se navršilo tačno godinu dana od raspisivanja postustavnih parlamentarnih izbora prošle godine.
Iako se svi slažu da bi Srbija što pre trebalo da dobije tzv. vladu punog kapaciteta, imajući u vidu probleme sa kojima se suočava (diplomatska borba za Kosovo i Metohiju, saradnja sa Haškim tribunalom, nastavak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, borba protiv korupcije, kriminala i siromaštva, privlačenje direktnih stranih investicija, privatizacija velikih javnih preduzeća, podizanje životnog standarda...), pokušaji da se produženi vek aktuelne tehničke vlade skrati za sada ne daju konkretne rezultate.
Iako su vladi Vojislava Koštunice pojedini analitičari i političari od početka prognozirali kratak život, niko joj nije osporavao legitimitet sve do leta prošle godine, kada su Vuk Drašković i Zoran Stanković postali stalni učesnici sednica četvrtkom u Nemanjinoj 11.
Tada, pre više od deset meseci, ministri spoljnih poslova i odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora, sa raspadom iste, prešli su u sastav Vlade Srbije, ali njihov novi položaj nikada nije "ozakonjen" izglasavanjem u parlamentu. Opozicija je optuživala Koštunicu da ne sme da ulazi u proveru vladine većine u Skupštini Srbije (za izbor ministra potrebno je najmanje 126 glasova poslanika), dok su iz kabineta premijera stizala objašnjenja da je predlog izmena Zakona o ministarstvima na vreme utvrđen i prosleđen parlamentu, ali da je, jednostavno, zarad očuvanja južne pokrajine u sastavu Srbije, bilo preče da se po hitnom postupku donese novi Ustav.
Međutim, kada su Ivana Dulić-Marković, Mlađan Dinkić, Tomica Milosavljević i Goran Živkov 10. novembra zvanično prestali da budu članovi vlade, bilo je jasno i bez formalne provere u parlamentu da je vladina većina sporna. Ipak, Koštuničina vlada nije pala, jer su ostavke članova vlade iz G17 plus, obećane za 1. oktobar ako se ne nastave pregovori sa EU, imale odložen rok stupanja na snagu, pa je uspešan ishod ustavnog referenduma obezbedio "častan" izlazak na januarske izbore stranaka koje su činile odlazeću vladu.
Pošto su već izbori raspisani, bio je to i dobar razlog da stari saziv skupštine ne razmatra ni utvrđeni predlog zakona o budžetu za 2007. godinu, zbog čega smo ušli u drugo tromesečje privremenog finansiranja države (zakon, inače, predviđa privremeno finansiranje samo u prvom kvartalu godine).
U ovom prelaznom periodu tehnička vlada je zaključila dva velika posla (RTB Bor i koncesija za autoput Horgoš–Požega), koju zbog njenog aktuelnog statusa mnogi stavljaju pod znak pitanja, dok na drugoj strani dovršetak konstituisanja skupštine čeka na konačni dogovor o vladi. Zbog ovog odugovlačenja, pitanje je da li sve odredbe Ustavnog zakona mogu biti sprovedene na vreme.
Naime, prema Ustavnom zakonu predsednički, pokrajinski i lokalni izbori moraju da budu raspisani do kraja ove godine, ali je prethodno potrebno usvojiti čitav niz zakona (o lokalnoj samoupravi, o odbrani, vojsci, predsedniku republike, teritorijalnoj organizaciji, spoljnim poslovima, službama bezbednosti...).
Biljana Baković
[objavljeno: 13.04.2007.]
