Izvor: S media, 17.Dec.2010, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanovi za „domce“ i dalje prazni
Mladi bez roditeljskog staranja po izlasku iz domova odlaze u državne stanove. U Beogradu šest stanova kupljenih za decu zvrje godinama prazni
Čim ugase i osamnaestu svećicu na rođendanskoj torti moraju da napuste domove. Mladići i devojke bez roditeljskog staranja tada imaju mogućnost da se presele u neku od „kuća na pola puta“, koju im je država sagradila, i da u njoj borave dok se ne snađu. Doduše, ovo pravo imaju skoro svi osim - Beograđana.
Iako je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u poslednje tri godine ovu uslugu koristilo stotinak mladih u čak 12 gradova Srbije, u glavnom se gradu još niko nije uselio. A stanova ima. Zvrje prazni na Čukaričkoj padini. I kupljeni su baš za ove mladiće i devojke.
- U Radničkoj ulici je početkom 2007. godine kupljeno šest stanova novcem Ministarstva rada i socijalne politike, a 15. avgusta iste godine predata su gradu na raspolaganje - kažu nam u ovom ministarstvu. - Još tada je dogovoreno da ih opreme i odmah usele, ali se to danas nije dogodilo.
Džeparac pre plate
Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu najveći broj stanara nema nikakav posao (68,75 odsto) od čega je njih 36,36 odsto ponekad angažovano na povremenim i privremenim poslovima. Ova statistika nije iznenađujuća jer ova usluga i jeste ustanovljena dok se mladići i devojke ne snađu u životu izvan institucije. Lokalne samouprave im zato, u međuvremenu, obezbeđuju mesečni džeparac u zavisnosti od lokalnih budžeta, a u proseku dobijaju oko 20.000 dinara.
Kako „Novosti“ saznaju, ugovor sa ministarstvom potpisala je ondašnja direktorka Gradskog centra za socijalni rad, koja je potom novo radno mesto našla upravo u Gradskom sekretarijatu nadležnom za socijalnu zaštitu, a samim tim i za projekat „zaštićenog stanovanja“. Ipak, gradski sekretar Vladan Đukić, na pitanje „šta koči useljenje“ - nije odgovorio.
Da je, međutim, učinjeno kako je i dogovoreno, u ovim bi stanovima, u Radničkoj 45 i 47 danas živelo 24 mladića i devojaka.
U Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu objašnjavaju da su potrebe za zbrinjavanjem mladih bez roditeljskog staranja daleko veće.
- U poslednje tri godine je stotinak mladih prošlo kroz projekat „zaštićenog stanovanja“, a sve u cilju da se mladi što pre osamostale za život. Oni su detinjstvo proveli po domovima i ustanovama i po izlasku nemaju roditelja ni rođaka koji bi ih dočekali i o njima brinuli. Oni su prepušteni sami sebi - kaže Živorad Gajić, direktor Zavoda. - Zato se i ovaj projekat pokazo kao veoma korisan, a sudeći po ocenama naših štićenika, i kao neophodan.
Republički zavod za socijalnu zaštitu trenutno brine o 33 stanara u 12 gradova Srbije - u Priboju, Vranju, Nišu, Knjaževcu, Kragujevcu, Čačku, Pančevu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Sremskoj Kamenici, Užicu i Novom Sadu, a u planu su i useljenje u Pirotu i Kraljevu.
Standardi
Svakom stanaru mora da pripada najmanje 12 kvadrata kako bi se smeštaj ocenio zadovoljavajućom ocenom. Po pravilu, mladići i devojke ne dele stan, ali ima izuzetaka. U zavisnosti od potreba dešava se da stanari produže boravak bez kirije i duže od 12 meseci, ali i da izađu mnogo ranije nego što bi mogli.
B. Stjelja
