Izvor: S media, 05.Nov.2010, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stalni saveti u decembru
Postupak izbora za stalni sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (DVT) biće okončan u decembru. Glasanje za izborne članove stalnog sastava VŠ obaviće se 8. decembra, a za članove stalnog sastava DVT 22. decembra, kaže za Danas ministarka pravde Snežana Malović. Prema njenim rečima, izborni postupak je počeo, izabrani su predsednici, članovi i zamenici izbornih komisija i doneta je odluka o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove ta dva tela >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << iz reda sudija i tužilaca.
- Izbor stalnog sastava VŠ i DVT je bitan korak u reformi imajući u vidu da će stalni sastavi biti nadležni za dalji tok izbora sudija i tužilaca, kao i za rešavanje otvorenih pitanja i postupanje po budućim odlukama Ustavnog suda na žalbe neizabranih sudija i tužilaca - ističe Malovićeva.
Božidar Đelić je u Skupštini Srbije rekao da Evropska komisija očekuje da Srbija „uspostavi proceduru kojom će se proveriti da li su tokom reforme pravosuđa, u postupku reizbora sudija i tužilaca, u jednom broju individualnih slučajeva napravljeni propusti“. Ako se ispostavi da je bilo propusta, hoće li neko snositi posledice zbog toga?
- Visoki savet sudstva u svim slučajevima u kojima Ustavni sud usvoji žalbu neizabranih sudija preispitaće odluku iz prošlog decembra. U saradnji sa predstavnicima EK u narednom periodu uspostavićemo proceduru koja će omogućiti preispitivanje pojedinačnih odluka o neizabranim sudijama u kojima su eventualno napravljeni propusti. V S S je odluke o kandidatima preispitivao i nakon postupka opšteg izbora, ali i tokom pisanja obrazloženja. Opštem izboru sudija pristupili smo profesionalno i pažljivo su analizirani rezultati rada, međutim imajući u vidu kratak rok u kome je VŠ morao da odluči, moguće je da je u pojedinačnim slučajevima došlo do propusta. O ovom segmentu razgovaraćemo kada Ustavni sud završi svoj rad i kada budemo imali tačan pregled u koliko slučajeva je do propusta došlo i po kom osnovu.
Šta mislite o mogućnosti rekonstrukcije Vlade?
- Rekonstrukcija Vlade je stvar dogovora koalicionih partnera. Smatram da je vreme da dođe do prirodne fuzije određenih ministarstava u cilju smanjenja birokratskih procedura, povećanja efikasnosti i bolje interresorne saradnje. Mislim da je ovo jedna od retkih vlada u kojoj postoji mogućnost da ideja o racionalnoj organizaciji prevaziđe lične interese. Ne bih želela da razgovaram o podeli samo na osnovu koalicionih rešenja, govorim sa aspekta organizacije rada u kojoj bismo mogli da sprovedemo rekonstrukciju, a da pritom ni u jednom trenutku brzina administracije i njena efikasnost ne budu dovedeni u pitanje. Vlada Srbije je za dve i po godine postojanja pokazala dobre rezultate, mada uvek može bolje. Neophodno je pažljivo analizirati rezultate rada svakog ministarstva ponaosob i na osnovu njih utvrditi eventualni model rekonstrukcije.
U Vladu ste ušli kao nestranačka ličnost, na predlog Demokratske stranke. Zašto niste postali član DS?
- Kao nestranačka ličnost koja se bavi pravosuđem zalažem se za vrednosti koje zastupaju Boris Tadić i Demokratska stranka. Mene je DS predložio na funkciju ministra pravde i ukazano poverenje nastojim da opravdam. U DS postoji veliki broj sjajnih ljudi koji imaju mnogo više smisla za politiku nego ja. Kao građanin Srbije verujem u njihove sposobnosti i delim njihove političke stavove, ali nemam političke ambicije.
Tomislav Nikolić vam se u Skupštini, prilikom rasprave o izmenama Zakona o krivičnom postupku, obratio rečima „da ste sama, slaba i nezaštićena žena“. Da li se tako osećate?
- Izjave poput te smatram nekorektnim, neprimerenim i što je najvažnije netačnim. Takvi istupi me neće učiniti nesigurnom. Kod nas se ustalilo pravilo da je u politici sve dozvoljeno, ali, ipak, smatram da treba imati meru dobrog ukusa. Prirodno je da između nas postoje političke razlike i da imamo drugačije poglede na neke situacije, ali postoje pitanja oko kojih se moramo složiti i koja bi trebalo da budu interes svih. Podsetiću da je tema skupštinske rasprave, kada je Nikolić izneo svoje gledište, bile izmene ZKP, koje su imale za cilj efikasnije vođenje postupaka protiv izgrednika, a uverena sam da je interes svih da se divljanje huligana ne ponovi.
Kada će početi primena regionalnog naloga?
- Regionalni, balkanski nalog za hapšenje predstavljaće korak više i dodatno će unaprediti mehanizme za borbu protiv organizovanog kriminala. Inicijativa za zaključenje sporazuma o regionalnom nalogu za hapšenje pokrenuta je u oktobru i očekujem da ćemo uskoro imati i nacrt sporazuma kojim ćemo definisati uspostavljanje tog mehanizma. Balkanski nalog za hapšenje trebalo bi da bude urađen po uzoru na evropski i znatno će smanjiti dužinu trajanja postupka ekstradicije, sa devet meseci na 45 dana.
Da li je Srbija spremna za Poglavlje 23?
- Odgovori na pitanja iz Upitnika za nas nisu političke već tehničke prirode. Odgovorima koje će dati, Ministarstvo pravde želi da dokaže da Srbija ima zakonodavni i institucionalni okvir dovoljno jak da u svakom trenutku svakom građaninu obezbedi pristup pravdi, osigura vladavinu prava i zaštiti domaće i strane investicije. Naglasila bih da je Poglavlje 23 jedno od najosetljivijih i najzahtevnijih. Imajući u vidu iskustva zemalja Jugoistočne Evrope koje su postale punopravne članice EU, treba da znamo da je posao koji nam predstoji dugoročan i kompleksan. Takođe, zbog negativnog iskustva koje je EU doživela sa pridruživanjem Rumunije i Bugarske proces pregovora u ovoj oblasti postao je znatno zahtevniji za nove kandidate, što se može videti na primeru Hrvatske, koja još nije u mogućnosti da zatvori pregovore po Poglavlju 23. Zato će naš posao u ovoj oblasti biti mnogo detaljniji i moraćemo da uložimo dodatne napore uzimajući u obzir da kriterijumi sa svakim novim kandidatom postaju složeniji i zahtevniji. Dakle, u prenesenom značenju, Srbija je u situaciji da pokušava da pogodi metu koja je u konstantnom pokretu.
