Izvor: Blic, 27.Jan.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štajnmajer: Neće biti potpisivanja SSP narednih dana
Evropska unija pozvala je Srbiju da sa njom potpiše prelazni sporazum, koji bi pretežno bio trgovinski, 7. februara - odmah nakon predsedničkih izbora. Iako je za formalni razlog za odluku da se sa Srbijom ne potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pronađen u odbijanju Holandije i Belgije da se to učini pre pune saradnje sa Hagom, suštinska poruke EU je sledeća: izaberite demokratskog predsednika 3. februara i vrata Evrope su otvorena.
Sporazum koji EU ima u vidu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 7. februara bio bi zapravo prelazni sporazum o saradnji u oblasti trgovine i viza, a njegovo bi sprovođenje koordinirala Radna grupa EU, objasnio je Dimitrij Rupel i rekao da sporazum „ostavlja za Srbiju otvorena vrata EU".
Visoki predstavnik EU Havijer Solana ocenio je da je ovo snažna poruka Srbiji da je važan deo Evrope.
- Srbi i Srbija su ključan deo na zapadnom Balkanu - zaključio je Solana.
Ipak, jasno je da su poruke odbijanja iz Srbije bile dovoljno ubedljive, iako ministri EU odluku da ne potpišu sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pravdaju stavom Holandije i Belgije da Srbija prethodno mora isporučiti optužene za ratne zločine.
Izvori „Blica" iz EU, međutim, pojašnjavaju da odlaganje potpisivanja sporazuma o pridruživanju nije prouzrokovano isključivo protivljenjem Holanđana i Belgijanaca, već je iskorišćeno samo kao pokriće za stvarni razlog koji se krije u činjenici, da EU nije bila spremna da potpiše sporazum pre nego što Srbija dobije proevropski orijentisanog predsednika. Taj predsednik bi morao garantovati ne samo punu saradnju sa haškim Tribunalom već, pre svega, primenu sporazuma. „Srbija će potpisati sporazum o pridruživanju sa EU odmah nakon drugog kruga predsedničkih izbora, ukoliko na njima pobedi kandidat DS Boris Tadić", kategoričan je naš izvor.
Odluka koja je već bila doneta, o potpisivanju sporazuma 28. januara, povučena je nakon rezultata prvog kruga predsedničkih izbora, tvrdi izvor „Blica" iz EU. Oni ne žele da Srbiji odobre potpisivanje sporazuma koji bi u slučaju pobede dospeo u ruke kandidata SRS Tomislava Nikolića - koji je najavio prekid saradnje sa Tribunalom - i potom bio poništen.
Povlačenje prethodno donete odluke neke članice EU smatrale su kontraproduktivnim i do juče su se zalagale da potpisivanje bude taj najjasniji signal podrške demokratskim snagama Srbije i njenom kandidatu. Ali preovladao je stav onih članica koje iščekuju potvrdu saradnje ne samo sa Hagom, već i EU iz Beograda, što bi trebalo da donese Tadićeva pobeda u drugom krugu.
Naš sagovornik objašnjava da EU Holandiji nudi posebne ustupke, u oblastima za koje su zainteresovani, kako bi u slučaju pobede Tadića, i garancije sprovođenja saradnje sa Tribunalom, dali njihov pristanak na potpisivanje.
Izvor „Blica" posebno ističe da uoči sastanka Saveta ministara EU, na kojem se raspravljalo o odnosima sa Beogradom, u vladajućoj koaliciji u Srbiji nije bilo dogovora o tome da li sa Briselom treba potpisati sporazum o Stabilizaciji i pridruživanju. Dok je Tadić navodio da je potpisivanje sporazuma u interesu Srbije, premijer i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica potpis na sporazum izjednačavali su sa priznavanjem nezavisnosti Kosova.
Koštunica je izjavio da „misija EU na Kosovu obesmišljava, odnosno poništava sporazum, a sam potpis, eventualni, sporazum pretvara u nešto što on izvorno nije trebalo da bude, a to je priznavanje nezavisnosti Kosova". Prethodnih dana je najavljivano da će Savet ministara EU tražiti način da uputi „snažnu političku poruku" Srbiji, uz ponovno isticanje želje da ona što pre napreduje u pridruživanju Uniji i stekne i status kandidata za članstvo. U tom smislu, većina zemalja i čelnici institucija EU izjasnili su se da su vlasti u Beogradu vrlo blizu ispunjavanja uslova pune saradnje s Haškim sudom. Ovakvom stavu prethodilo je uveravanje Francuske i drugih uticajnih partnera u EU da se srpskom narodu mora uputiti poruka podrške pred drugi krug predsedničkih izbora.
Zato je, kako navode izvori koji su pratili zasedanje u Briselu, zaključeno i da se podrži odluka Evropske komisije da 30. januara u Beogradu pokrene dijalog o ukidanju viza EU za srpske državljane. To bi bio, smatraju ministri EU, jasan dokaz da se želi otvaranje Evrope prema srpskim građanima i Srbiji, bez obzira na tekuće političke prilike u toj zemlji.
- Srbiji je mesto u Evropi, jednog dana i u Evropskoj uniji, istakla je juče ministarka inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik.
„Današnja glavna poruka Srbima glasi: EU je i dalje nepokolebljivo privržena evropskoj strategiji ohrabrenja", istakla je ona u saopštenju objavljenom u Beču.
- Ovaj sporazum je samo deo čitavog mozaika. Da li će danas biti potpisan ili ne ništa ne menja u našoj osnovnoj poruci o odlučnoj evropskoj strategiji ohrabrenja za Srbiju. Mi, Austrijanci, svakako, možemo i želimo odmah potpisivanje Sporazuma sa Srbijom - rekla je Plasnikova.
Milica Delević Đilas, pomoćnik ministra spoljnih poslova za „Blic" je objasnila da će u pitanju biti u pitanju privremeni sporazum koji će biti na snazi sve dok sve članice EU ne ratifikuju sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
- Takav sporazum je na snazi u Crnoj Gori i ovo jeste korak napred u odnosu na na prafiranje sporazuma koje je obavljeno u novembru. Svaka ponuda EU da se nešto potpiše važnija je od parafiranja sporazuma, smatra Milica Delević.
„Iskreno se nadam i daću sve od sebe da Srbija dobije veoma konstruktivnu poruku ministara Evropskog saveta, koja će pokazati našu posvećenost približavanju Srbije EU što je više moguće", izjavio je, uoči sastanka šefova diplomatija EU u Briselu, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.
Svilanović: Poruka ohrabrenja Tadiću
- Ponuda šefova diplomatija EU o potpisivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nakon predsedničkih izbora u Srbiji jasna je podrška Unije daljem nastavku reformi i demokratskim snagama u Srbiji - izjavio je sinoć izvor „Blica" koji je pratio sastanak u Briselu. Naš sagovornik je dodao da ne veruje da će ponuda Brisela biti definisana kao podrška demokratskom kandidatu, ali je potvrdio da to jeste njena suština.
Funkcioner Pakta za stabilnost i član spoljnopolitičkog saveta Ministarstva inostranih poslova Goran Svilanović ocenjuje da je u pitanju prvenstveno poruka Borisu Tadiću da „ukoliko pobedi na izborima, onda još može da se razgovara o potpisivanju SPP, a ako ne - da dalje neće biti razgovora".
- Ovo je poruka ohrabrenja, ali istovremeno i poruka da je predizborna utakmica krajnje neizvesna, da Evropska unija jednostavno sebi neće da dozvoli da se kompromituje. Jer, sa jedne strane ima argumente Holandije, a sa druge Vlade Srbije i premijera Koštunice koji u proteklom periodu dva puta dovode u pitanje potpisivanje SPP. Obe odluke su učinile da EU donese ovakvu odluku - kaže za „Blic" Svilanović.
Vejvoda: Važan korak ka EU
Izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenio je danas da je prelazni sporazum, koji je Evropska unija (EU) ponudila Srbiji, jako važan, jer potvrđuje da postoji izražena volja da unija uključi Zapadni Bakan i Srbiju u svoje članstvo.
"Ovo je jedan važan korak u tom pravcu i za očekivati je da ćemo potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju vrlo brzo nakon predsedničkih izbora, ukoliko se steknu neophodni uslovi za to", rekao je Vejvoda u emisiji Kažiprst Radija B92.
Vejvoda je izjavio da ovaj sporazum znači da je u interesu EU da Zapadni Balkan, i Srbija, kao ključna zemlja u regionu, budu stabilni i deo evropskog mirovnog projekta.
Prema oceni Vejvode, pre mesec dana je bilo realno očekivati da će Srbija 28. januara potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, jer je postojala dobra volja za to, ali su niz okolnosti i negativni signali prema EU, koji su dolazili iz Demokratske stranke Srbije, uticali da se to ne dogodi.
Vejvoda je naglasio da EU čeka da vidi kojim će putem Srbija krenuti posle drugog druga predsedničkih izbora, 3. februara.
