Izvor: B92, 06.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štajner: Prioriteti ekonomija, bezbednost i multietničnost
Njujork -- Šef UNMIK-a Mihael Štajner najavio je u četvrtak u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da će prioriteti Misije ove godine biti ekonomija, bezbednost, stvarna multietničnost i uspostavljanje direktnog dijaloga Prištine i Beograda. Obraćajući se članovima Saveta bezbednosti na sednici posvećenoj stanju na Kosovu, Štajner je kazao da ne veruje da je ove godine vreme za rešavanje statusa Kosova, ali da je vreme za polaganje temelja za politički proces koji će na kraju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odrediti status pokrajine.
"Dijalog između Prištine i Beograda u vezi sa praktičnim pitanjima od zajedničkog interesa neophodan je sam po sebi i pomoći će dalji politički dijalog", rekao je specijalni predstavnik UN na Kosovu. On je kazao da se UNMIK, uprkos zahtevima nekih iz Prištine i Beograda da se što pre raspravlja o statusu, zalaže da se ispunjavanjem standarda pre određivanja statusa poboljša kvalitet života.
Rekavši da je u 2002. godini značajno smanjen nivo svih oblika kriminala i da je broj ubistava bio upola manji od broja ubistava u 2001, Štajner je nagovestio da UNMIK intenzivira brobu protiv organizovanog kriminala, korupcije i politički i etnički motivisanog nasilja.
Štajner je najavio veće angažovanje lokalne policije, čiji će pripadnici učestvovati u najosetljivijim oblastima borbe protiv teškog i organizovanog kriminala. Nezaposlenost na Kosovu, po Štajneru, i dalje predstavlja problem broj jedan. On je dodao da radna mesta mogu biti otvorena samo investicijama, a one mogu da budu privučene kada investitori budu mogli da se oslone na pravni sistem koji podrazumeva verovanje institucijama, slobodu kretanja i poštovanje imovinskih prava. Štajner je rekao da će sa Vladom Kosova uložiti sve moguće napore u razvoj pravnog sistema, neophodnog za dobijanje poverenja investitora.
On je naveo da je Beograd bio od pomoći u vezi sa uspostavljanjem vlasti UNMIK-a u severnoj Kosovskoj Mitrovici, ali da vlasti u Srbiji ipak i dalje "podržavaju paralelne strukture koje funkcionišu na monoetničkoj osnovi". "Iako insistira da je Kosovo deo Srbije, u stvarnosti se Beograd koncentriše samo na 10 odsto stanovništva Kosova", rekao je šef UNMIK-a naglasivši istovremeno da "albanska većina na Kosovu takođe nije uspela da usvoji interese srpske zajednice i ostalih manjina". "Manjine su i dalje zlostavljane, i dalje se boje da se slobodno kreću Kosovom. Često nemaju pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, javnim službama i radnim mestima", rekao je Štajner.
On je najavio da će tokom 2003. biti moguć veći broj povrataka, ali je istakao da prava manjina i povratak moraju dobiti podršku institucija preko budžeta i konkretnih programa. Izražavajući spremnost da do kraja godine privremenim institucijama samouprave preda sva ovlašćenja koja može, Štajner je kazao da one moraju da učine napredak u odnosu na odrednice UNMIK-a i pokažu da su sposobne da podnesu dodatne odgovornosti i postignu uspeh u tome. Za prenošenje ovlašćenja je važno da ne poprimi oblik jednostavnog napuštanja kosovskih političkih struktura od strane međunarodne zajednice i nepoštovanja Rezolucije 1244, rekao je Štajner i naglasio da je "zaštita manjina još uvek slaba u svim institucijama". "Uprkos našim nedostacima - sigurno je da i UNMIK pravi greške - još uvek smo potrebni Kosovu", rekao je Štajner na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj stanju na Kosovu.
