Izvor: S media, 07.Jan.2010, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stabilnost i saradnja prioriteti na Balkanu
Otpravnica poslova američke ambasade u Beogradu Dženifer Braš izjavila je da su za SAD, kada je reč o Balkanu, prioriteti regionalna saradnja i stabilnost u regionu, u čemu Srbija, istakla je, ima odlučujću ulogu.
Braš je rekla da je Vašington bio "pomalo iznenadjen tajmingom podnošenja zahteva za dobijanje statusa kandidata" za članstvo u EU, budući da su se razmatrale i druge mogućnosti.
"Ali, sada kada je to učinjeno, nameravamo da tu kandidaturu podržimo >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << koliko god možemo kao zemlja koja nije članica EU," rekla je Brašova.
Sjedinjene Države, dodala je, takodje, očekuju da će Srbija nastaviti da saradjuje sa Haškim tribunalom, što je neophodan preduslov za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
"Najbolje bi bilo da Goran Hadžić i Ratko Mladić budu uhvaćeni. Ali, ako to nije moguće, mi ćemo nastaviti da pažljivo pratimo napore službi bezbednosti i pravosudnih organa da preostali begunci budu pronadjeni," precizirala je Brašova.
Osvrćući se na odnose SAD i Srbije u 2009, pri čemu je kao posebno značajno navela posetu američkog potpredsednika Džozefa Bajdena u maju i njegovu poruku da je Srbija faktor stabilnosti i rešenja u regionu, Braš je navela da je unapredjenje bilateralnih, ali i regionalnih odnosa bilo i glavna tema razgovora ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića i američke državne sekretarke Hilari Klinton prošlog meseca.
"Nas prioritet na Balkanu su regionalna saradnja i stabilnost, tako da je dosta pažnje posvećeno ulozi koju Srbija treba da odigra u tom smislu," rekla je ona.
Na pitanje na koji način Srbija može da pomogne rešavanju situacije u Bosni i Hercegovini, ona je rekla da SAD od Srbije, kao garanta Dejtonskog sporazuma, očekuju da bude uključena u "stvaranje uslova da Bosna kao celina bude integrisana u EU i da se kvalifikuje za članstvo u NATO."
To podrazumeva razgovore sa različitim akterima u Bosni, napomenula je otpravnica poslova, a "ministar Jeremic i predsednik Tadić u tome igraju veoma pozitivnu ulogu."
Povodom odnosa sa Hrvatskom, Brašova je ocenila da "tužbe i protivtužbe sigurno ne pomažu unapredjenju regionalne saradnje," ali smatra da je podonošenje protivtužbe bila "suverena odluka Srbije" za koju su SAD znale i koju nisu "ni ohrabrivale, niti obeshrabrivale."
"Ipak, nadam se da to neće biti prioritet. Postoje mnogi načini na koji dve zemlje mogu da saradjuju uprkos tuzbama. Beograd i Zagreb su kičma Balkana bez koje region ne moze da funkcionise," rekla je ona.
Prema njenim rečima, treba sačekati da se vidi ko će biti novi hrvatski predsednik i šta će on imati da kaže o odnosima sa Srbijom.
"Kada novi predsednik bude izabran, nadam se da ćemo veoma pazljivo razmotriti pitanje izbeglica i tu smo spremni da pomognemo."
Brašova smatra da Srbija i Kosovo "mogu da razvijaju dobrosusedske odnose", uprkos činjenici da Srbija ne priznaje Kosovo, jer za to "postoje mnogi primeri u svetu."
Ona veruje da priznanje Kosova nije preduslov za dalju integraciju Srbije u EU, ali da razvoj dobrosusedskih odnosa i regionalna saradnja sa svima, uključujući Prištinu - jesu.
"Mi smo rekli da ne ocekujemo da ce Srbija priznati Kosovo. Mnogi u EU su rekli da to neće zahtevati. Ali, to ne znači da ne ocekujemo od Srbije da saradjuje sa susedima i razvija dobrosusedske odnose," rekla je ona.
S druge strane, odluka SAD o priznavanju Kosova neće se menjati kakvo god bilo mišljenje Medjunarodnog suda pravde.
"Mišljenje MSP nece promeniti naše misljenje, mi to pitanje smatramo rešenim. Nadamo se da će okončanje ovog procesa omogućiti funkcionerima obe strane da počnu da se bave praktičnim pitanjima poput bolje kontrole granica, trgovine narkoticima i ljudima, struje, povratka, zaštite srpskog nasledja," istakla je Brašova.
Povodom nekih ocena da bi Srbija ojačala svoju poziciju ulaskom u NATO, budući da je okružena zemljama koje su već članice ili teže da udju u Alijansu, ona je ocenila da je to "odluka koju treba da donesu Srbija i njen narod."
"Ne znam da li bi Srbija ojačala svoju medjunarodnu poziciju ulaskom u NATO, ali njen bezbednosni status bi bio jasniji," rekla je ona napominjući da zna da je Srbija vojno neutralna po zakonu, ali da još nije jasno šta ta neutralnost znači.
“Mnogi porede Srbiju i Švajcarsku. Ne želim da ulazim u istoriju, hoću samo da podsetim da je Švajcarska proglasila svoju neutralnost 1815. godine, a postala je članica UN tek 2002. Čini mi se da neutralnost zahteva mnogo pravnih koraka, nisam sigurna kako Srbija želi da nastavi sa neutralnošću ako gleda u Švajcarsku kao model, imajući u vidu koliko se Srbija oslanja na UN,” ukazala je otpravnica poslova.
Na pitanje da li SAD smatraju da je uticaj Rusije u Srbiji ojačan sklapanjem energetskog sporazuma izmedju dve zemlje, i da li su i SAD zainteresovane za ulaganje u srpski energetski sektor, Brašova je rekla da je Srbija uvek imala blizak odnos sa Rusijom, ali da takodje ima dobre odnose sa SAD.
SAD su, kako je potvrdila, načelno zainteresovane za ulaganja u srpski energetski sektor.
"EPS još nije zvanično ponudjen za privatizaciju, ali američke kompanije bi sigurno bile zainteresovane," napomenula je ona.
"Ekonomska kriza je usporila ulaganja svuda u svetu, ali tokom ovog perioda radimo sa Srbijom na popravljanju njene finansijsko-poslovne klime, kako bi poboljšala uslove za ulaganja, oslobodila se nepotrebnih propisa," i spremna dočekala investitore kada se situacija popravi, zaključila je Brašova.
