Izvor: B92, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Stabilnost Balkana prioritet EU"
Moskva, Bratislava, London, Brisel -- Stabilnost Balkana je prioritet EU i upravo to je razlog što status Kosova mora da bude rešen, izjavio Havijer Solana.
Prema rečima visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, "ceo Balkan je uklešten između članica Evropske unije", pa je zato "budućnost celog regiona u EU". "To je, uostalom, jasno naglasio Evropski savet u petak, u Briselu... U ujedinjenoj Evropi, stabilnost Balkana ima najviši prioritet", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << naglasio je Solana u intervjuu nemačkom listu Hamburger abendblat.
Odgovarajući na pitanje kako će status južne srpske pokrajine biti rešen, s obzirom na pretnju Rusije vetom u Savetu bezbednosti UN, Solana je rekao da se "svi - EU, SAD i Rusija - slažu da je sadašnja situacija Kosova neodrživa na duži rok" i da se nekakvo rešenje mora pronaći.
"Zato se nadamo da ćemo moći da se (u Savetu bezbednosti UN) dogovorimo o rešenju za status Kosova - rešenju koje će otvoriti put ka stabilnosti i razvoju Pokrajine", izjavio je Solana.
Rusija: Kosovo na kritičnoj crti
Rusko ministarstvo spoljnih poslova ocenilo danas da je situacija u rešavanju kosovskog problema došla do "kritične crte".
"Pozivamo stalne članice Saveta bezbednosti UN, partnere u Kontakt grupi, zemlje EU, da još jednom odmere sve posledice jednostrane suverenizacije Kosova, da zadrže proces rešavanja problema u međunarodno-pravnom okviru i da se uzdrže od ishitrenih rešenja, koja mogu postati destruktivan presedan za ceo sistem međunarodnih odnosa", navodi se u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova.
Rusija se zalaže za nastavak dijaloga među stranama, otvorena je za razmatranje njegovog formata i modaliteta i predlaže izradu "putne karte", u okviru koje bi mogli biti uzeti u obzir interesi strana i prioriteti vodećih međunarodnih faktora u rešavanju kosovskog problema i ocrtani putevi strana ka sporazumu, uključujući i puteve njihove evrointegracione perspektive, navodi se u saopštenju.
Rusko ministarstvo je ukazalo da vlasti Kosova nedvosmisleno daju izjave o nameri da jednostrano prekrše Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i objave svoju nezavisnost, što bi, kako se ocenjuje, moglo dovesti do ozbiljnih negativnih posledica po regionalnu i međunarodnu stabilnost.
Janša: Centralna uloga Slovenije
Slovenački premijer Janez Janša izjavio je da njegova zemlja, nakon što 1. januara 2008. preuzme predsedavanje EU, može da ima centralnu ulogu u rešavanju spora između Srbije i Kosova.
Navodeći da Slovenija ima iskustva sa balkanskom politikom i političarima, Janša je u intervjuu agenciji Rojters odbacio mogućnost da bi na njegovu zemlju mogle da utiču čvrste poslovne veze sa Srbijom.
"Veoma dobro poznajemo situaciju, takođe detalje koji nisu lako razumljivi zemaljama koje su udaljene", rekao je Janša.
Budući status Kosova će, prema oceni Rojtersa, biti najvažnije pitanje tokom slovenačkog predsedavanja Uniji, pošto su kosovski Albanci izrazili spremnost da proglase nezavisnost iako se tome žestoko protive Srbija i Rusija.
"Mi u ovom slučaju nismo pristrasni. Slovenija ima odličnu saradnju sa Srbijom, takođe sa Kosovom, i sa svim bivšim jugoslovenskim republikama", rekao je Janša.
On kaže da je "blagi optimista" da će, kako je rekao, "region zapadnog Balkana pre leta biti stabilniji".
Slovenački premijer takođe očekuje da će lideri kosovskih Albanaca narednih meseci sarađivati s EU.
"Situacija na Kosovu je takva da je to međunarodni protektorat, ono zavisi od međunarodne pomoći i međunarodne bezbednosti. Kosovo bez toga nije sposobno da normalno funkcioniše. Zato mislim da će biti kooperativni", rekao je Janša.
On je, međutim, ocenio da bi se svaka komplikacija na Kosovu odrazila na susednu Makedoniju, ali i na BiH, gde su velike tenzije.
Slovačka razmatra novi stav o Kosovu
Šef slovačke diplomatije Jan Kubiš u intervjuu za današnju Pravdu istakao je kao novi element to da Kosovo, uprkos pretnjama, nije proglasilo nezavisnost odmah posle 10. decembra.
Zeri: Sever kao Slavonija
Prištinski list Zeri piše danas da je Švedska pripremila sopstveni dokument o Kosovu, koji poredi proces integracije severnog Kosova sa istočnom Slavonijom u Hrvatskoj.
Istočna Slavonija reintegrisana je kroz dvogodišnju misiju Ujedinjenih nacija, podseća Zeri i napominje da su glavne zapadne zemlje i posrednik UN Marti Ahtisari odbili predlog švedskog šefa diplomatije Karla Bilta da se slično postupi i u slučaju severnog Kosova.
List citira diplomatske izvore koji su precizirali da je Bilt dokument sa ovim predlogom dostavio ministrima EU na nedavnom samitu u Briselu.
"Kosovski predstavnici počinju da razmišljaju da je nužno da usklade svoje korake sa međunarodnom zajednicom, a pre svega sa EU i NATO-om. To otvara mnogo zanimljivih pitanja na koja ćemo tražiti odgovore", rekao je Kubiš.
Iako Slovačka uzima u obzir razne scenarije i varijante određivanja svog stava prema Kosovu, Kubiš je kazao da je sada neposredni prioritet Slovačke da se debata prenese na teren Saveta bezbednosti.
"Želimo da vidimo da li bi (SB UN) ipak bio u stanju da donese neku zajedničku odluku šta dalje sa Kosovom," rekao je slovački ministar.
Kubiš je izbegao konkretan odgovor na tri direktna pitanja da li Slovačka menja stav da neće priznati Kosovo bez blagoslova Saveta bezbednosti, ali je precizirao da slovačka vlada ne insistira na tome da nezavisnost prihvati i Beograd, kao što to čini slovačka opozicija.
Paten: Ahtisarijev plan nema alternativu
Bivši evropski komesar za spoljne odnose Kris Paten ocenio je da poslednje poglavlje o Kosovu tek treba da bude napisano i da plan Martija Ahtisarija nema alternativu, prenosi danas londonski dnevnik Fajnenšel tajms.
Paten, u tekstu koji je objavio list, hvali politiku koju je bivši britanski premijer Toni Bler vodio na Kosovu, kao i odluku o vojnoj intervenciji, ali napominje da je "kosovska priča daleko od završetka".
"Dok u Savetu bezbednosti traju napori da se formalizuje status Kosova, strahuje se da će, što god diplomate budu više odugovlačile, rasti rizik da se frustracija lokalnog stanovnistva pretvori u krvoproliće", ocenio je bivši komesar i dodao da predlozi koje je izneo bivši izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari nemaju realnu alternativu.
"Ni Rusija, uprkos nevoljnosti da podrži nacrte rezolucija podnetih Savetu bezbednosti, nije iznela neki drugi predlog. Evropska unija je posebno zainteresovana da se kosovsko pitanje reši na odgovarajući način jer, ako tu stvari loše krenu, Evropa će prva osetiti posledice", dodao je Paten.
Prema njegovim rečima, zbog toga članice EU u Savetu bezbednosti UN moraju da upotrebe svu svoju diplomatsku moć, kako bi bila usvojena rezolucija o Kosovu.
