Izvor: Politika, 27.Mar.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta to radi moj vođa
Političar koji je radikalno promenio kurs svoje partije razmišlja: „Jasno je da sam ja zaslužan za promenu politike stranke, ali nisam siguran koliko to naše biračko telo prihvata. Kada razgovaram s tim ljudima, oni slušaju, klimaju glavom, osmehuju se, a meni se čini kako misle da je sve ovo privremeno, da je sve ovo politički trik, taktička vežba, da ćemo se koliko sutra vratiti na ono staro, da ćemo opet biti oni pravi, kao što smo nekada bili.”
Nova politika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i nepromenjeno biračko telo jeste jedinstvo suprotnosti koje muči skoro sve političare u Srbiji. Zoran Đinđić je mislio da je to normalno stanje govoreći da politiku koja ne daje rezultate treba menjati. Većina političara u Srbiji sledi ovaj princip i kada ga ne izgovaraju jasno i glasno. Praksa je pokazala da oni koji se ne menjaju – nestaju, lagano, ali nezaustavljivo. Ipak, i oni koji se menjaju ne mogu da promene noćnu moru „koliko starih birača razume novu politiku, koliko će ih prihvatiti, koliko će ih i dalje glasati za stranku”. Rasprava o skupštinskoj deklaraciji o Srebrenici samo je oživela ovu večnu temu. Na ispitu su bili pre svega Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, njihovi lideri i njihovo biračko telo.
Na pitanje koliko se promenila politika SPS-a, Branko Ružić, predsednik Izvršnog odbora i Poslaničkog kluba, kaže da se ona menjala evolutivnim reformama u skladu sa aktuelnim političkim trenutkom. „Promena je evidentna, ali mi ćemo se i dalje zalagati za društvo socijalne pravde i jednakosti – to je konstanta naše politike. Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a, kratko odgovara da se njihova politika promenila taman onoliko koliko se promenila politika u svetu.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže da biračko telo prilično sporo reaguje na promenu politike stranke. „Stranke menjaju politiku zbog interesa u biračkom telu. Tehnologija promene je dobro usavršena u Srbiji, a stranke inače nemaju konzistentnu politiku, pa im je sa uopšteno formulisanom politikom manevarski prostor veliki. Onda se zapitate šta im je zapravo politika.”
Da li onda birači veruju da je reč o trajnoj promeni politike ili o trenutnom taktičkom manevru? Ružić kaže da je SPS strateški postavio reformu. „Nemamo razloga da vučemo taktičke poteze jer je naša politika konstantna.” Vučić misli da birači uvek sve razumeju i da glasaju za najbolje.
Političar ima više informacija, bolje razume političku scenu, jasnije vidi perspektivu od prosečnog birača. Njemu je lakše da napravi preokret nego biraču. Da li zato partije objašnjavaju prosečnom biraču promenu svoje politike u neposrednim kontaktima ili se sve završava na medijskim porukama? Ružić kaže da SPS kao ozbiljna politička stranka objašnjava svoju politiku na terenu. On je uveren i da je za glasačku vernost važna i politika stranke i simpatija prema lideru, a Vučić kaže da su povezani ljubav prema vođi i politika stranke. Stanković objašnjava da se više glasa za lidera jer se kroz poistovećivanje s liderom birač identifikuje sa određenim političkim konceptom.
Ružić kaže da ne bi bilo kolegijalno da daje svoju ocenu o tome koja je stranka napravila najveću promenu u svojim političkim stavovima. „Mislim da se građani sećaju svih stranaka koje su osnovane devedesetih godina, pa neka to ocene oni i istoričari. Mi smo se na mudar način evolutivno menjali.” Vučić kaže da se ne bavi time, ali da nagle promene dovode do problema u biračkom telu. Za Stankovića je velika transformacija otklon SNS-a od radikala. „DS ima dobitnu kombinaciju i Kosovo i EU, to dobro zvuči marketinški i pruža im različite mogućnosti. SPS je imao elegantnu i postupnu modifikaciju, nisu se preispitivali ni lustrirali a preplivali su na drugu stranu. Političku promenu su najbolje uradili SPS i SNS. LDP zauzeo rizičnu i nekomfornu poziciju. DSS se nije mnogo menjao što samo po sebi nije kvalitet. Oni su i medijski inertni.” On kaže da se biračko telo o politici stranke za koju glasa najčešće obaveštava preko televizijskih ekrana. „Televizija je superiorna, radio manje, a pisani mediji još manje.” Koliki onda procenat birača ume da objasni šta je politika stranke za koju glasa? Da li je biračima bitna celina političkog delovanja ili jedan detalj ili samo lider? „Najviše se biraju ličnosti. To je trend da se kroz personu šalje poruka. To je duh vremena. Najjednostavnije je da napravite identifikaciju jedne politike preko ličnosti”, objašnjava Stanković.
Da li SPS zna kako glasanje o deklaraciji o Srebrenici može da utiče na njihove birače? Ružić kaže da je deklaracija civilizacijski iskorak „ukoliko smo politički odgovorni to je naša obaveza”, ali da paralelno treba da ide i osuda zločina koji su počinjeni prema Srbima. Stanković objašnjava da sve zavisi kako će se SPS i SNS opredeliti. „Ide se u susret kompromisu, što je stranački nužno. To je presek stanja u našoj politici. Razlike se uravnotežavaju, izbačene su formulacije ’režim Slobodana Miloševića’ i ’genocid’ kako bi se postigla što veća saglasnost.”
Ivana Anojčić
[objavljeno: 28/03/2010]
