Izvor: Politika, 25.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta spaja, a šta razdvaja DS, DSS i G17 plus
Još u izbornoj noći većina analitičara složila se da je najlogičnija koalicija za formiranje vlade ona koju bi činile Demokratska stranka, koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i G17 plus, koje zajedno imaju 130 od ukupno 250 poslanika u Skupštini Srbije. Uz podršku stranaka manjina, ta većina bi iznosila 138 poslanika. Oko nekih ključnih državnih pitanja, ove stranke imaju gotovo identične stavove. Međutim, osim različitih mišljenja oko toga koja od njih treba da da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mandatara za sastav vlade, postoji još nekoliko tema, koje bi mogle da predstavljaju najveće prepreke za postizanje dogovora.
TAČKE SPAJANJA
1. Stav prema Kosovu
Glasanjem za novi Ustav Srbije DS, DSS-NS i G17 plus, potvrdile su da su za to da je Kosovo neotuđivi deo Srbije i da niko nema pravo da potpiše bilo kakvu odluku koja bi to osporavala. Sve tri stranke podržale su u parlamentu i platformu srpskog pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju. Na njegovom čelu se, inače, još uvek nalaze predsednik Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica, koji je još na poziciji premijera.
2. Članstvo u Evropskoj uniji
I Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije i G17 plus govore o ulasku u EU kao jednom od primarnih ciljeva Srbije, i to u što skorijem roku. Najoptimističnije procene u svim strankama govore o 2012. kao godini u kojoj bi Srbija mogla da ispuni sve uslove za ulazak u EU.
3. Saradnja sa Hagom
Suštinsko opredeljenje sve tri stranke jeste da saradnja sa Haškim tribunalom bude privedena kraju. Razlika je samo u formulaciji koju pojedinci koriste kada o njoj govore. Dok predsednik Srbije Boris Tadić govori samo o neophodnosti okončanja saradnje sa Hagom, premijer Vojislav Koštunica insistira na "dvosmernoj saradnji", a umesto o "hapšenju" Ratka Mladića, govori o njegovom "privođenju pravdi", jer je to "izraz koji se koristi u našem zakonodavstvu".
SPORNE TAČKE
1. Nacionalni investicioni plan
DSS - G17 plus: Stranke koje su dosad činile Vladu Srbije insistiraju na daljoj primeni Nacionalnog investicionog plana. U tome se, naročito, ističe G17 plus, koji u NIP-u vidi recept za rešavanje najvećih problema – od smanjivanja nezaposlenosti za polovinu do ravnomernog regionalnog razvoja i dinamičnijeg razvoja privrede.
DS: U Demokratskoj stranci, međutim, iako misle da je NIP dobra ideja, istovremeno tvrde i da je veoma loše realizovana. Kandidat DS-a za premijera Božidar Đelić je još početkom decembra ocenio da je tu reč o "hrpi nepovezanih projekata, koja je sklepana za četiri meseca zbog izbora". Neposredno uoči izbora Đelić je za NIN rekao da je potrebna duboka revizija NIP-a.
2. Raspodela ministarstava
DSS: Iako se u ovoj stranci još niko ne izjašnjava otvoreno po ovom pitanju, najčešće se govori o tome da bi DSS insistirao da dobije mesta premijera i ministra policije.
DS: Pozivajući se na izborne rezultate, u DS-u traže mesto premijera, a kako je u sredu rekao Dragan Đilas, demokrate žele i "najznačajnija ministarstva koja odlučuju o najvažnijim stvarima za vođenje politike u Srbiji". U javnosti se spekuliše da su u pitanju ministarstva policije, odbrane, pravosuđa, privrede... U Demokratskoj stranci, takođe, insistiraju i na ukidanju "feudalizacije ministarstava", odnosno protiv su prakse koja je postojala u vladi Vojislava Koštunice da ključni kadrovi u jednom ministarstvu, poput ministra, pomoćnika ministra i državnih sekretara, budu iz iste stranke.
G17 plus: Za sada se drži po strani i prepušta DS-u i DSS-u da pokušaju da se dogovore, ali je realno pretpostaviti da bi zahtevali resor koji bi im omogućio uticaj na realizaciju NIP-a, što bi moglo da znači neko vicepremijersko mesto sa zaduženjem za NIP ili ministarstvo finansija. U tom smislu ne treba smetnuti s uma ni personalni sukob na relaciji Božidar Đelić – Mlađan Dinkić. Pitanje je i da li bi pristali na "defeudalizaciju ministarstava".
3. Privatizacija javnih preduzeća
DSS: Sam Vojislav Koštunica izjavio je da će državni udeo u velikim javnim preduzećima biti sačuvan. Prema rečima Dušana Prorokovića, privatizacija velikih sistema ići će postepeno, kako bi se očuvali kao sistemi i ne treba da bude ista za sve. Kod EPS-a treba da se ide u postepenu privatizaciju, u kojoj država zadržava deo kapitala.
DS: U ovoj stranci, kako je to izjavio Aleksandar Vlahović, zalažu se za to da se definiše koliko država treba da participira u vlasništvu javnih preduzeća, a da privatizaciji treba da prethodi programu restrukturisanja. Deo kapitala može se ponuditi na prodaju i građanima, preko berze.
G17 plus: Do kraja mandata naredne vlade treba privatizovati samo NIS. Doneti zakon o privatizaciji tog preduzeća, kojim bi se precizirala raspodela sredstava od prodaje državnog dela kapitala. Kako je izjavila Suzana Grubješić, 50 odsto bi se upotrebilo za ekološke projekte u Vojvodini, za zaštitu životne sredine u Pančevu. Dodatnih 20 odsto išlo bi u Fond za restituciju, a preostalih 30 odsto u budžet . Od prodaje NIS-a, 15 odsto akcija besplatno bi dobili svi punoletni građani koji do sada nisu učestvovali u privatizaciji. Za "Jat" bi bilo najbolje da pronađe strateškog partnera, a EPS i "Telekom" u narednom mandatu ne treba privatizovati.
4. Bezbednosne službe
DSS: Iz izjave Vojislava Koštunice da je zadovoljan radom bezbednosnih službi moglo bi se zaključiti da bi sadašnji šef Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović ponovo bio kandidat DSS-a za ovu funkciju, ali je malo verovatno da bi se ijedna druga stranka eventualne trojne koalicije saglasila sa tim predlogom. Što se tiče same reforme BIA i njenog eventualnog rasformiranja, Đorđe Mamula, član Odbora za bezbednost Skupštine Srbije koji treba da sprovodi civilnu kontrolu nad BIA, rekao je nedavno da ne zna da li je to trebalo uraditi, jer "nije imao uvid u stanje stvari". Uprkos tom priznanju, tvrdio je da službe ne kontrolišu stranke.
DS: Demokratska stranka je prva koja Radeta Bulatovića na mestu šefa BIA vidi kao kočnicu za Srbiju na putu ka Evropi. U ovoj stranci se, istovremeno, zalažu za lustraciju unutar bezbednosnih službi, odnosno uklanjanje iz nje onih koji su u prethodnom periodu kršili ljudska prava, ali ne i za kompletno rasformiranje bezbednosnih struktura.
G17 plus: I G17 plus je protiv raspuštanja BIA, jer za to, kako je izjavio Goran Jakšić, kasno.
– To je pitanje trebalo postaviti nakon demokratskih promena u državi. Jedan broj ljudi iz vremena Miloševića je sklonjen, ali mnogo ih je i ostalo. Smatram da svi oni koji su se na bilo koji način ogrešili, ne samo o zakon, već o osnovne principe demokratskog društva treba da odgovaraju. U ovom trenutku bi raspuštanje bio neodgovarajući korak i to bi stvorilo probleme u funkcionisanju zaštite državnih interesa koji bi bili ugroženi – ocenio je Jakšić.
Za mesto šefa Vojnobezbednosne agencije ni jedna od stranaka nije javno pokazala interes.
5. Guverner
DSS: Još se nije izjašnjavao o novom guverneru Narodne banke Srbije, mada je glasao za ustavni zakon koji predviđa da novi prvi čovek centralne banke treba da bude izabran na prvoj sednici novog saziva parlamenta.
DS: Božidar Đelić, kandidat DS za premijera, izjavio je da je ova stranka za to da sadašnji guverner treba da ostane ceo mandat, ali je DS podržao rešenje u ustavnom zakonu da se novi guverner bira na prvoj sednici Skupštine posle izbora.
G17 plus: I ova stranka zastupa stav da bi guverner trebalo da ostane do kraja mandata.
M. R. Petrović
[objavljeno: 25.01.2007.]
.jpg)
