Izvor: B92, 31.Mar.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta sadrži dokument Standardi za Kosovo
Beograd -- Dokument Standardi za Kosovo, čiji je plan dostizanja predstavljen u sredu u Prištini, predviđa stvaranje funkcionalnih demokratskih institucija, vladavinu prava, slobodu kretanja, održivi povratak i manjinska prava. Standardima, promovisanim u Prištini u decembru prošle godine, su obuvaćene oblasti privrede, vlasničkih prava, dijaloga sa Beogradom i odgovarajuće organizacije Kosovskog zaštitnog korpusa.
Planom za dostizanje standarda nisu do kraja utvrđene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oblasti povratka raseljenih i slobode kretanja. Dostizanje standarda u tim oblastima će biti još jednom razmotreno sledećeg meseca zbog nasilja koje je pogodilo Kosovo sredinom marta. U vezi sa funkcionalnim demokratskim institucijama, predviđeno je da one "upravljaju na nepristrasan, transparentan i odgovoran način, shodno rezoluciji Saveta bezbednosti UN br. 1244 i Ustavnom okviru".
Takođe je predviđena proporcionalna zastupljenost svih zajednica na svim nivoima vlasti, kao i da se svi zvanični jezici poštuju u svim institucijama. U vezi sa medijima, predviđeno je ukidanja govora mržnje, kao i da javno finansirani mediji posvete proporcionalan deo svog programa i izdanja svim etničkim zajednicama. Takođe se pominje da policija, pravosudje i kazneni sistem moraju biti nepristrasni i poštovati ljudska prava, da niko nije iznad zakona, te da počinioci krivičnih dela ne prolaze nekažnjeno. Predviđeno je i uspostavljanje snažnih mehanizama borbe protiv etnički motivisanog kriminala, te privrednog i finansijskog kriminala.
U vezi sa slobodom kretanja, navedeno je da svi ljudi na Kosovu moraju imati mogućnost da slobodno putuju, rade i žive bezbedno, bez obzira na etničku pripadnost, te da mogu slobodno da se služe svojim jezikom. Ukazano je i na pravo na slobodno društveno, kulturno i versko izražavanje, a predviđa se i da policijska ili vojna pratnja više ne sme biti potrebna. Broj krivičnih dela vezanih za kretanje manjinskog stanovništva mora biti značajno smanjen, i tu se posebno pominje kamenovanje.
U vezi sa održivim povratkom, navedeno je da "sve izbeglice i raseljena lica koja žele da se vrate na Kosovo, moraju da budu u mogućnosti da se vrate bezbedno i dostojanstveno". U vezi sa standardom "privreda", traži se uspostavljanje pravnog okvira, te delovanje institucija bez diskriminacije prema bilo kom licu ili preduzeću, kao i da se rad vlade i administracije finansira iz poreza, odnosno da poreski režim bude takav da pomaže investicije.
U imovinskim pravima, traži se postojanje efikasnih mehanizama za rešavanje imovinskih sporova, te da punopravni vlasnici imaju mogućnost da uživaju u svojoj imovini. U delu koji se odnosi na kulturnu baštinu, stoji da se "kosovsko kulturno nasleđe poštuje kao zajednička bastina svih zajednica Kosova", da pri njihovoj zaštiti ne sme biti diskriminacije, kao i da sve zajednice imaju pravo na očuvanje, obnovu i zaštitu objekata koji su od značaja za njihovu baštinu, i to uz podršku kosovskih institucija.
Traži se i "konstruktivan dijalog privremenih institucija samouprave i njihovih sagovornika u Beogradu o praktičnim pitanjima", sa redovnim sastancima radnih grupa za nestala lica, povratak, energiju i saobraćaj i komunikacije. Sve radne grupe moraju biti multietničke. U vezi sa osmim standardom, koji se odnosi na Kosovski zaštitni korpus, traži se da on deluje u skladu sa svojim mandatom, odnosno kao "civilna organizacija za hitne slučajeve, koja na Kosovu sprovodi zadatke hitnog reagovanja u slučaju katastrofa kako bi zaštitila stanovništvo u hitnim situacijama i pružila humanitarnu pomoć".
Takođe se traži da finansiranje KZK bude transparentno. Broj pripadnika korpusa treba da se svede na 3.052 aktivna pripadnika i 2.000 rezervista, a da broj njegovih objekata bude smanjen barem za trećnu. Traži se i da korpus sprovede kampanju regrutovanja pripadnika manjinskih zajednica, te da učestvuje u obnovi u manjinskim sredinama.
