Izvor: B92, 25.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta može biti tajna
Beograd -- U Beogradu je predstavljen model zakona o tajnosti informacija, koji uskoro treba da se nađe i u skupštinskoj proceduri.
Samo Srbija i Crna Gora u Evropi nemaju zakonski uređeno pitanje informacija koje mogu biti proglašene tajnom. Zbog toga je udruženje Koalicija za slobodu pristupa informacijama predstavilo model zakona o tajnosti informacija i najavilo prikupljanje potpisa kako bi on ušao u skupštinsku proceduru.
U radnoj grupi koja je izradila model >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zakona navode da samo one informacije koje se odnose na nacionalnu bezbednost, spoljne poslove, obaveštajnu ili kontraobaveštajnu aktivnost države i koje su u vezi s tim mogu dobiti status tajnih.
Vladimir Vodinelić, iz Centra za unapređenje pravnih studija, kaže da zakon strogom normom kaže da onaj koji bi da nekoj informaciji da status tajne mora da izmeri između interesa kakvi su nacionalna bezbednost, spoljni poslovi ili obaveštajna ili kontraobaveštajna aktivnost države, u odnosu na interes javnosti da zna za tu informaciju.
Jedan od članova radne grupe, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, kaže da sada, u nedostatku jasno definisanih standarda o tome koja informacija može biti tajna, postoji stalna mogućnost da se javnost proizvoljno ograničava u pristupu informacijama.
"Samim tim imamo mogućnost da se tako ne štite legitimni, nego i nelegitimni interesi. Dakle, da se skrivaju konzervativizam, tradicionalizam, primitivizam, da se skrivaju sopstvena nesposobnost, sterilnost, odsustvo rezultata, da se skrivaju zloupotrebe i, na kraju krajeva, da se sakrivaju i kriminal i korupcija", kaže Šabić.
Konferenciji na kojoj je predstavljen model zakona prisustvovali su i pojedini poslanici Demokratske stranke i G17 plus. Oni su podržali ideju donošenja zakona.
Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije, iz DS-a, kaže da mora biti zaokružen proces demokratizacije u smislu jačanja civilne i parlamentarne kontrole izvršne vlasti i institucija države. "To je u interesu, pre svih, građana Srbije i ostvarivanja njihovih elementarnih ustavnih prava", kaže on.
Da bi taj model zakona ušao u skupštinsku proceduru potrebno je 30.000 potpisa građana, a u Koaliciji za slobodu pristupa informacijama najavljuju da će prikupljanje potpisa početi najverovatnije krajem novembra.
.jpg)
