Izvor: B92, 16.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je sve ispričao Marković
Beograd, Hag -- Nijedna od izjava Radomira Markovića nije se pojavila na nekom od suđenja u zemlji.
Nijedna od petnaest izjava i tri službene beleške koje je bivši načelnik Državne bezbednosti dao o brojnim zloupotrebama službe u vreme Slobodana Miloševića nije se pojavila ni na jednom procesu koji se trenutno vodi u zemlji niti ima saznanja da je na osnovu neke od njih protiv bilo koga pokrenut krivični postupak, piše "Vreme".
Međutim, jedna Markovićeva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izjava dospela je do Haškog tribunala, a jednu je obelodanio bivši ministar policije Dušan Mihajlović. Radomir Marković uhapšen je u februaru 2001. pod sumnjom da je učestvovao u četvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali, a u Centralnom zatvoru ga je isleđivao operativac DB-a Zoran Stijović.
Prema pisanju lista "Vreme", Marković je u 15 izjava ispričao detalje o načinu na koji je DB organizovao ubistva i sprečavao istrage, o hladnjačama, masovnim grobnicama i etničkom čišćenju Kosova. Marković je objasnio kako je Milošević tokom sankcija organizovao državni šverc, ko je i kako nosio džakove para na Kipar i kako je zbog toga ubijen Žika Petrović, direktor "Jata". Marković je govorio i o 600 kilograma heroina nađenih u sefu Komarcijalne banke i o ulozi DB-a u prometu opojnih droga.
Šta ko tvrdi
O Markovićevim izjavama Stijović je kasnije kao svedok sa zaštićenim likom govorio na suđenju Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu.
Stijović: Marković je aktivno učestvovao u sastavljanju tih dokumenata dajući svoje izjave. U svakom momentu nastojao je da učestvuje tokom razgovora da bismo objasnili kako se to odvijalo. Ja sam jasno postavljao pitanja Markoviću, on je odgovarao, ja sam dobio pisane beleške tokom razgovora i kada bi se pojavilo nešto interesantno u njegovom prisustvu diktirao gospođi Oliveri, ona je to unosila u lap-top, u intervju mene i Markovića. On je na sve što se izdešavalo u određenim situacijama reagovao, ili je mogao da reaguje, a ponekad je mogao i sam da diktira delove izjava, delove razgovora koje smo vodili". (Tribunal, 5. septembar 2002.)
Stijović je u Hag pozvan kako bi potrvdio autentičnost izjave Markovića, koji je na suđenju bivšem predsedniku Jugoslavije osporavao svoj iskaz o asanaciji terena na Kosovu.
Marković: Ja sam već govorio o toj izjavi haškim istražiocima i rekao sam da ne odgovara u potpunosti onom što sam ja rekao. Naime, to je slobodna interpretacija radnika DB-a koji je obavio razgovor sa mnom pokušavajući da zajedno dođemo do nekakvih saznanja o tome što se dogodilo". (Tribunal, 26. jul 2002.)
Stijović je pred Tribunalom, 5. septembra 2002, rekao da nije Markoviću podmetao ništa što ovaj nije želeo da kaže.
Tužilac Najs: Da li ste vi možda njemu stavljali reči u usta ili ste mu dali nekakav tekst da on potpiše, koji je došao od njega?
Stijović: To bi bilo neozbiljno, kada bih ja Markoviću mogao, kao čoveku s tolikim stažom u kriminalističkoj policiji, čoveku koji se bavio čitav život tim poslovima, koji je posvetio čitav svoj život službi i koji je jedan ozbiljan profesionalac... Sasvim je izvan okvira pitanja da li bih ja mogao da mu podmetnem nešto što on nije želeo (Tribunal, 5. septembar 2002.)
Marković se previše raspričao
Dušan Mihajlović, bivši ministar unutrašnjih poslova, u autobiografskoj knjizi navodi da je Marković, kada se našao u zatvoru, sarađivao sa istražnim organima. Međutim, posle večere s Mihajlovićem i načelnikom Bezbednosno-infromativne agencije Goranom Petrovićem i njegovim zamenikom Zoranom Mijatovićem, u Institutu za bezbednost, odbija saradnju i menja iskaz.
Nedeljnik "Vreme" izvodi pretpostavku da je u izvesnim krugovima zavladalo uverenje da se Marković previše raspričao i da bi to moglo da ima posledice, pa su preduzeti koraci. "Vreme" ocenjuje i da postoji osnovana sumnja da je neko, Mihajlović, Mijatović, Petrović, ili sva trojica, sklonio dragocene Markovićeve izjave, umesto da ih ustupi tužilaštvu, što je po zakonu bio dužan da učini.
