Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Dec.2016, 18:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta donosi naftni "deda mraz"?
Nakon dogovora OPEK-a, ali i jedanaest zemalja koje nisu članice kartela, da smanje proizvodnju za nešto više od 1,7 miliona barela na dan, cena nafte na svetskom tržištu ponovo je u porastu, a posledično, nafta i derivati poskupljuju i na tržištu Srbije. Hoće li oni biti još skuplji na svetskim berzama, kada proizvođači zaista i smanje proizvodnju od prvog januara, danas je nepoznanica.
Jedno je sigurno i sam dogovor proizvođača bio je dovoljan da cene ponovo počnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da rastu, a stručnjaci su podeljeni - i dok jedni misle da nam poskupljenja tek predstoje, drugi kažu da je malo verovatno da nafta na svetskim berzama bude značajno skuplja.
"Jednostavno oni koji se bave trgovinom nafte, koji zarađuju zapravo na tome „Kupi jeftino, a prodaj skupo", oni su jednostavno počeli da prave, ja verujem i rezerve, da bi mogli posle 1. januara 2017. Kada zapravo treba da profunkcioniše ovaj dogovor naftaša da bi mogli onda ako nafta stvarno poskupi, da bi mogli da zarađuju", ocenjuje Jelica Putniković iz Biznis magazine.
Sa druge strane Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije ocenjuje da se svetska privreda još uvek nije oporavila od krize i da dogovor o smanjenju s toga neće imati velike efekte na cenu.
"Ta izbalansiranost između proizvodnje i potražnje je sada takva, da ovo je nivo cena otprilike 55 , 50 dolara po barelu, tako da sigurno neće rasti više. Međutim ukoliko se proizvodnja dalje bude smanjivala, može se očekivati određeni rast cene sirove nafte, ali ne do onog nivoa kakav je bio pre samo par godina, preko 100, 110 dolara po barelu", Kaže za RTV Mićović.
Ipak, istorijski dogovor proizvođača, brzo se preliva na domaće tržište, jer naftu i derivate u velikoj meri uvozimo, ipak, o tome da li naši naftaši mnogo pre poskupe gorivo, nego što ga pojeftine kada cene na berzama padaju, takođe, nema saglasja.
"Verujte mi stastistički podaci ne idu u prilog tome. I to je jedan psihološki osećaj. Evo pomenuću samo početak ove godine. Sirova nafta je počela da povećava svoju cenu već negde 13., 14. januara krenula je na gore. Cene derivata su padale sve do marta.
Srpsko tržište je jako osetljivo na berzanske kotacije sirove nafte, odnosno kotacije benzina i dizela. Od marta do danas dizel je poskupeo za nekih 17 dinara. To je direktno uticaj bio promena cene sirove nafte i kotacije benzina i dizela na svetskom tržištu, ali ne treba zaboraviti da je pre toga, u istom tom periodu cena snižena za 24 dinara za litar dizela", podseća Mićović.
"Mi zapravo imamo jednu politiku cena svih naftaša „Prodaj što skuplje možeš". Čak i vlasnici malih benzinskih pumpi se trude da oni jednostavno što više zarade u celoj toj trgovini. Tako da čim krene priča o poskupljenju cena sirove nafte da su poskupeli derivati na svetskim tržištima mi imamo jednostavno najave poskupljenja goriva", kaže urednica "Balkan magazina", Jelica Putniković.
Kakva god bila kalkulacija naftaša, treba reći i da je, krivica za to što Srbija ima skuplju naftu i derivate nego zemlje u regionu, na strani akciza i nameta. Više od 50 procenata cene koja je istaknuta na totemu benzinske stanice, čini državni udeo na koji ne utiču kotacije nafte.
"Od današnjih 134 dinara koliko košta benzin, više od 80 dinara je deo koji se direktno uplaćuje u republički budžet po raznim osnovama", kaže Mićović.
Da su akcize u Srbiji više nego u Evropi kaže i Jelica Putniković, te zato i pojeftinjenja i poskupljenja na svetskom tržištu utiču samo na deo maloprodajne cene.
"Ne samo u Srbiji, nego u celoj Evropi su akcize jedan dobar deo maloprodajne cene goriva. Svuda se to kreće oko 50%, kod nas je za neke derivate cena u ceni maloprodaje koju vozači plaćaju nekih 60%. I to je ustvari ono što je, pošto je ta cena fiksna, porez u procentima. Zato je i pojeftinjenje nafte uglavnom od onog kolača naftaša koji oni imaju od prodajne cene", kaže za RTV Jelica Putniković.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
