Izvor: Politika, 14.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će sve tajne službe kriti od poslanika
Članovima Odbora za bezbednost Narodne skupštine Srbije, koji nadzire rad bezbednosnih službi, neće biti dostupni podaci o identitetu sadašnjih i bivših saradnika službi, o pripadnicima službe sa prikrivenim identitetom, trećim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti, metodama pribavljanja obaveštajnih podataka, akcijama koje su u toku, o načinu primene posebnih postupaka i mera, o informacijama koje su pribavljene razmenom sa stranim službama i o tajnim podacima i informacijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugih državnih organa koje poseduje služba.
Ovakvo rešenje predviđeno je predlogom Zakona o službama bezbednosti, poslednjim iz seta propisa, čije usvajanje je neophodno za raspisivanje predsedničkih izbora, koji je juče prosleđen i poslanicima.
U obrazloženju zakona je navedeno i da službe bezbednosti "ne vrše bezbednosnu proveru članova skupštinskog odbora, ali su članovi odbora, kao i lica koja učestvuju u njegovom radu, dužni da čuvaju poverljive informacije do kojih dođu u radu odbora, o čemu potpisuju posebnu izjavu".
Skupštinski Odbor za bezbednost treba da nadzire ustavnost i zakonitost rada službi, poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu službi i, između ostalog, trošenje budžetskih sredstava, razmatra predloge i peticije građana u vezi sa radom službi i utvrđuje činjenice o uočenim nezakonitostima i o tome donosi zaključke o kojima obaveštava Skupštinu.
Direktor službe bezbednosti, najmanje jednom u toku redovnog zasedanja parlamenta podnosi izveštaj odboru o radu, a po potrebi ili na zahtev odbora, podnosi i vanredan izveštaj. Sednice odbora mogu biti zatvorene za javnost i tada predsednik ovog tela obaveštava javnost o njegovom radu.
Inače, predlogom zakona predviđeno je da bezbednosno-obaveštajni sistem Srbije čine Bezbednosno-informativna agencija, kao posebna organizacija i Vojno-bezbednosna agencija i Vojno-obaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Iz predloga zakona, međutim, nije najjasnije da li se službe koje su postojale u sastavu Ministarstva inostranih poslova (Služba za istraživanje i dokumentaciju i Služba bezbednosti) ukidaju ili utapaju u jednu od tri pomenute agencije.
Prema predloženim rešenjima, za usmeravanje rada službi bezbednosti nadležan je Savet za nacionalnu bezbednost, za operativno usklađivanje službi zadužen je Biro za koordinaciju, a za nadzor njihovog rada Narodna skupština preko svog resornog odbora.
Savet za nacionalnu bezbednost čine predsednici Republike i vlade, ministri odbrane, policije i pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije i direktori službi bezbednosti. Predloženim rešenjima se detaljno utvrđuje nadležnost Saveta, pa on, između ostalog, razmatra pitanja iz oblasti odbrane, unutrašnjih poslova i rada službi bezbednosti, predlaže mere za unapređenje nacionalne bezbednosti, donosi zaključke kojima usmerava rad i saradnju službi bezbednosti sa službama bezbednosti stranih država i međunarodnih organizacija i daje mišljenje vladi o predlogu za postavljenje i razrešenje direktora službi. Vlada će, kako se predlaže, uredbom obrazovati Kancelariju Saveta bezbednosti, koja će obavljati stručne i administrativne poslove za Savet. Prema predloženim rešenjima, Biro za koordinaciju operativno će usklađivati rad službi i izvršavati zaključke Saveta, a, između ostalog, utvrđivaće način operativnog usklađivanja i osnivati mešovite radne grupe za operativne zadatke. Biro čine direktori službi bezbednosti i sekretar Saveta, a u njegovom radu, po pozivu, mogu da učestvuju predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, direktor policije i načelnici uprava policije, republički javni tužilac, direktor Uprave carina i rukovodioci drugih državnih organa, organizacija i institucija. Pripadnici službi bezbednosti ne smeju biti članovi stranaka.
[objavljeno: ]
.jpg)
