Izvor: S media, 16.Jan.2011, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpskom psu preti nestanak
Loše ukrštanje ugrožava nepriznatu pasminu ljubimca srpskih srednjovekovnih vitezova. Štenad rase SOP, koja nigde nije zvanično priznata, koštaju više od 500 evra
PAS je najbolji čovekov prijatelj, a narod koji je ostao bez svoje rase psa, ostao je bez svog najboljeg prijatelja. To nam se već jednom desilo, kada je verni pratilac srpskih plemića, posle boja na Kosovu, pao u zaborav. Ne smemo da dozvolimo da se, zbog lošeg ukrštanja sa drugim rasama, to dogodi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << opet.
Nenad Gavrilović, osnivač rase srpski odbrambeni pas - SOP, koja je, tvrdi, samo rekonstruisana srednjovekovna pasmina - ovim rečima upozorava da, prema predanju, živom svedoku uspona i propasti Srbije Nemanjića, službenom psu srpskih knezova, kraljeva i careva, preti novo nestajanje.
ČUVAR
NEPRIZNATA rasa SOP odlikuje se najviše hrabrošću. Ne može da ga uplaši ni čovek, ni druga životinja. Ne reaguje, kažu odgajivači, čak ni na pucanj - posle praska neće saviti rep i tražiti utočište. Dobar je čuvar imovine i velikih prostora poput magacina.
Procene ovog odgajivača sa Romanije kažu da u Srbiji i Bosni ima jedva 1.500 „pravih“ SOP-ova - moćnih, snažnih, inteligentnih pasa, nalik na mastife - ali i oko 4.000 „lažnjaka“.
Novac koji se vrti u ovom biznisu uopšte nije naivan: štene košta između 300 i 500 evra, pa i više od toga. Zato se zarada odgajivačnica meri hiljadama evra.
I sve to uprkos činjenici što SOP nije zvanično priznata rasa od nekog kinološkog saveza. Niti će to, verovatno, ikada biti, jer je zaštićen samo - autorskim pravima.
- Što je još gore, ovakva ukrštanja će dovesti do nestajanja „pravog“ SOP. Mnogi odgajivači ga sada pare sa drugim rasama, recimo dobermanima, kako bi napravili potpuno drugačijeg psa - objašnjava Gavrilović. - Oni pokušavaju da, praktično, „otmu“ standard i „prilagode“ ga novim psima, ali ta pasmina skoro da i nema veze sa pravim SOP. Čak ni po obliku tela, a da ne govorim o drugim detaljima. A to bi bila velika šteta, jer, za razliku od Engleza, koji imaju 63 svoje rase, Srbija ima samo ovu jednu.
Priča o SOP traje, prema rečima Gavrilovića, već vekovima, mada se za godinu „rođenja“ nove pasmine uzima 1991, kada je na Romaniji, posle ukrštanja nekoliko rasa, ali i vukova, ponovo zalajao pas nalik onima - i po karakteru, i po izgledu - koji su pratili srpske vitezove.
Postoji, kaže on, i predanje da su ovi psi aktivno učestvovali u Kosovskom boju, i da su najzaslužniji što je tada zaustavljen juriš turskih vojnika na kamilama.
