Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Jun.2017, 06:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski muzej avijacije - let kroz (ne)vreme
Muzej vazduhoplovstva na beogradskom aerodromu Nikola Tesla, koji je ove godine obeležio 50 godina od odluke o formiranju je, prema rečima vršioca dužnosti direktora Čede Milivojevića, u tranziciji, što je, zapravo, eufemizam za niz teškoća koje prate ovu ustanovu od raspada Jugoslavije do danas. O prošlosti i aktuelnom trenutku ove elitne ustanove govori se u emisiji "Srpski muzej avijacije - let kroz (ne)vreme" Televizije Novi Sad.
Kako kaže Milivojević, muzej preživljavao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << isto što se dešavalo u celokupnom društvu i državi.
Posle sjajne 1989, godine, kada je na Surčinu otvorena nova zgrada muzeja, dolaskom jugoslovenskih ratova i opšte krize, drastično opada broj poseta a muzej ostaje bez jasno definisanog osnivača.
"Najkritičnija godina je bila devedeset deveta, kada praktično nije bilo posetilaca u muzeju i to se oseti i po njegovom budžetu. Ali imali smo, recimo, 1989. kada je muzej imao oko sedamdeset hiljada posetilaca, da bi devedeset devete imao - minorno. Zatim, kako se društvo kretalo, sve najteže trenutke i muzej je preživljavao", objašnjava Milivojević.
Direktor pokazuje dijagram gde se vidi da se poseta nešto poboljšala od 2009. do 2004. godine, a zatim opet pada.
Od prošle godine, 2016. muzej je počeo ponovo da beleži veći broj posetilaca, ističe Čedo Milivojević.
Kada bi se vrednost muzeja merila na tržištu ona bi bila između 80 i 100 miliona evra, tvrdi aktuelni direktor, kao i da se ustanova u stručnim krugovima rangira među deset muzeja te vrste u svetu i među pet u Evropi.
"Pre svega zbog jedinstvenosti zbirki koje posedujemo i eksponata kojima ne mogu da se pohvale ni mnogo razvijenije zemlje", kaže Milivojević za RTV.
Jedinstvena građevina
Kao što vidite, ovo je monumentalna građevina, kaže za RTV bivši komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane SFRJ general-pukovnik Zvonko Jurjević.
"Mogu vam reći, niko nema ovakav muzej. Čak ni vazduhoplovne velesile kao što su Rusija, Francuska, i ostali, ni blizu nemaju ovakav muzej", tvrdi general Jurjević.
Ovo je muzej sa najviše aviona koji su bili u svetu aktivni od Drugog svetskog rata, odnosno, u Drugom svetskom ratu.
Nažalost, tri letilice vrlo značajne, vrlo bogate, nisu urađene kao eksponati. Nije bilo vremena. Tu je avion P2 "Petljakov", laki bombarder, zatim Foke-Vulf, koji je na velikoj ceni, kao i italijanski Fijat koji ni Italijani nemaju.
Očekuje se da se tranzicija ustanove, kako direktor opisuje situaciju u kojoj muzej funkcioniše, započeta 2012. završi do kraja ove godine.
"To znači da bi ovaj muzej konačno dobio odluku, odnosno, novi osnivački akt kojim bi se definisalo da se ona, praktično, daje na raspolaganje Ministarstvu odbrane", pojašnjava Milivojević. On dodaje da je trenutno za muzej odgovorna država Republika Srbija, a da se Ministarstvo odbrane tu još se ne prepoznaje. Sledi odluka Vlade kojom bi se definisalo da Ministarstvo odbrane bude resorno ministarstvo za ovaj muzej.
Muzej se finansira isključivo iz sopstvenih prihoda - prodaje karata, kao i nekih dodatnih aktivnosti koje se javljaju od prilike do prilike, što zavisi od veštine menadžmenta i zaposlenih.
"Ponekad izvršimo nekakvu komercijalnu uslugu. Evo, recimo, pružili uslugu snimanja filma za indijski Bolivud. Izdajemo naše prostore za naučna druženja, prezentacije", priča direktor Milivojević.
"To što zaradimo održava muzej. Malo nam je teže stanje po pitanju finansijskih ulaganja, kapitalnog održavanja muzeja... Očekujemo, kada se reši osnivački akt, da se ti problemi reše", Uveren je Milivojević.
Ruski general: Muzej je umetničko delo
"Muzej je velelepan, umetničko delo. Ali najvažnije je što su ovde skupljeni unikatni eksponati. Prosto savršeno. Jedinstveno. Tu su avioni s početka veka... dvadeseti vek, dvadeset prvi. Tu je naš MIG, pa zatim nemački avioni, junkersi", iskreno je impresioniran general ruske armije u penziji Viktor Ivanovič Filatov.
"Ovde rade pametni ljudi koji su tako ukomponovali sve eksponate da oni omogućuju čoveku da stekne predstavu o istoriji avijacije", kaže Filatov za RTV i ocenjuje da je u činjenici da su u Muzeju skupljeni eksponati cele Evrope ta jedinstvenost u poređenju sa drugim muzejima.
"U Americi i u nekim drugim zemljama je tendencija - pokazati samo svoje: evo naše francusko, naše nemačko... A ovde su skupljeni i nemački i, evropski. To je veoma mudro i bogato", ističe general Filatov.
U ustanovi su uvereni u njen veliki potencijal i imaju planove za napredak kada se reše statusna pitanja.
"Videli ste da imamo neke unutrašnje rezerve. Imamo višak eksponata - letelica, motora koje možemo razmeniti ili prodati. To su veoma vredni avioni koji su u letnom stanju, pa se, recimo, jedan avion može prodati, recimo Kraguj, za oko 15 hiljada evra, dok recimo jedan G-4 Super galeb i do 400 hiljada evra, možda i više", objašnjava Milivojević.
"Taj novac ćemo da potrošimo za revitalizaciju objekta. Videli ste kako nam je ruinirana platforma, stepenište, kupola... Potrebno je zameniti popucala stakla, folije koje od UV zračenja štite naše eksponate, koji su veoma vredni, nemerljivo vredni", zaključuje vršilac dužnosti direktora Muzeja vazduhoplovstva Beograd Čedo Milivojević.
Dva u jedan
Danas, posle skoro tri decenije od izgradnje nove zgrade Muzeja, pod njenom staklenom kupolom formalno funkcionišu dve ustanove: Muzej vazduhoplovstva Beograd i Muzej jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Da li se zaista radi o dva muzeja pokušava da objasni načelnik Muzeja jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, potpukovnik Zlatko Pavićević.
"Da bih Vam odgovorio na to pitanje, mora da se krene od istorije. Pri Komandi Ratnog vazduhoplovstva i PVO 1957. godine u Zemunu otvoreno je Odeljenje za istoriju", kaže Pavićević za RTV.
"Iako su se predmeti odranije čuvali na različitim lokacijama, posle tog akta, u jugoslovenskom Ratnom vazduhoplovstvu ozbiljnije se prilazi prikupljanju eksponata za budući muzej, kaže za RTV bivši komandant tog vida JNA", general-pukovnik u penziji Zvonko Jurjević.
Proces je nastavljen i odlukom o lokaciji izgradnji namenskog objekta.
"Izgradnja je započeta '75. godine", precizira kustoskinja Mirjana Novaković Munišević.
"Sticaj okolnosti uslovio je da izgradnja traje neplanirano dugo, punih 14 godina", objašnjava ona pokazujući na panoima prikazane faze, "kako je muzej, u stvari, postepeno ali sigurno jurio u nebo i sticao tu neku svoju monumentalnost".
Potrebno više prostora
Na zemljištu u blizini zgrade muzeja koje je odnedavno u vlasništvu te ustanove predviđeno podizanje hangara koje je muzej 2013. godine nabavio iz prve baze hidromornarice Kraljevine Jugoslavije u Kumboru.
"Ovde je predviđen dolazak i drugih predmeta. Eksponati pristižu sa svih strana. Od vojske smo dobili jako mnogo letelica", objašnjava za RTV kustos muzeja i pomoćnik direktora Darko Mladenović.
"Trenutno muzej vazduhoplovstva u svojoj zbirci ima oko 240 letelica a izloženo je svega, šezdesetak, tako da će ovaj prostor ovde doprineti daljem širenju naše kolekcije", zaključuje Mladenović.
"Kako se Muzej privodio kraju, tako je bogatstvo eksponata raslo. Povećan je broj eksponata. Svi avioni koji su pripremani da budu izložbeni eksponat prošli su uglavnom kroz naše remontne zavode. Oni su, jedan po jedan, te avione spremali da budu eksponati kad muzej bude gotov", priseća se general Jurjević, direktni učesnik tih događaja.
"Kad sam došao za načelnika štaba Komande Vazduhoplovstva postavljen sam za predsednika Saveta za izgradnju muzeja zato što je u to vreme došlo do zastoja. Počele su političke nestabilnosti u zemlji koje odmah za sobom vode i ekonomske probleme. I sve investicije su zamrznute. Svi izvori sredstava su stali i ja sam dobio sva ovlašćenja da mogu da koristim sve kapacitete koje ima vazduhoplovstvo da bi se ovaj muzej zgotovio", kaže Jurjević.
"Muzej vazduhoplovstva građen je kao namenska zgrada, baš da bude muzej. To je retko", ocenjuje kustoskinja Mirjana Novaković Munišević, dodajući da je paralelno sa izgradnjom zgrade rađeno je i na stalnoj postavci.
Negde, '88. godine, kada je muzej bio gotov oko 80 posto, sve je stalo.
"Pare niko nije davao", kaže general Jurjević i nastavlja podsećanje o trudu, radu i snalaženju da se ambiciozni posao privede kraju.
"Mi smo muzej dovršili zahvaljujući prodaji određenih oldtajmera. U to vreme 'galeb' kao avion je polako izlazio iz naoružanja, a on bio avion atraktivan za ljude koji lete na tim oldtajmerima. Dobijali smo po sto hiljada dolara za svaki eksponat. Prodali smo jedno pet komada, šest, sedam... ne znam koliko, zatim, prodali smo "tanderbolta" Amerikancima čiji je to bio najbolji avion u Drugom svetskom ratu. Oni ga nisu imali u svojoj zbirci" , priča bivši komandant Ratnog vazduhoplovstva SFRJ, dodajući da je najviše sredstava za finansiranje izgradnje Muzeja vazduhoplovstva donelo iznajmljivanje aviona AN 12.
"S tim parama smo mi završili muzej", kaže on.
Muzej Vazduhoplovstva je otvoren na Dan Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. 21. maja 1989. godine. Samo prvog dana muzej je posetilo 6000 ljudi.
Načelnik Muzeja Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva potpukovnik Zlatko Pavićević tu odgovara na pitanje o dvojnosti organizacije tvrdnjom da su dešavanja s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka u stvari, doveli do situacije da u jednoj kući postoje dve ustanove.
Od Meseršmita do Lajtninga
Darko Mladenović, pomoćnik direktora i kustos Muzeja vazduhoplovstva Beograd govori o zbirci aviona iz Drugog svetskog rata, o izložbi "Srpska avijacija u Velikom ratu", kao i o proširenju izložbe na otvorenom prostoru.
Srpska avijacija u Velikom ratu
Srbija, takođe, od 2014. do 2018. godine obeležava stogodišnjicu Velikog rata. Tim povodom je Muzej vazduhoplovstva priredio jednu posebnu izložbu koja je posvećena upravo stogodišnjici od Velikog rata. Na izložbi su prikazani predmeti koji su uglavnom dobijeni kao donacija od porodica učesnika Prvog svetskog rata. Znači, tu su izloženi predmeti Mihajla Petrovića, zatim Aleksandra Deroka, Majera, Save Mikića i ostalih naših velikana vazduhoplovstva.
Centralni eksponat na ovoj našoj izložbi je avion "Njepor 11", njegova replika, ali sa originalnim motorom i elisom. Upravo u takvom avionu naši piloti su leteli tokom Prvog svetskog rata i proboja Solunskog fronta.
"Našim posetiocima su posebno interesantni lovački avioni iz Drugog svetskog rata, a prvi među njima je Meseršmit 109 G 2. lovački avion nemačkog vazduhoplovstva proizveden 1942. godine. Interesantno je pomenuti da su naši piloti 1941. godine u aprilu upravo na takvim avionima poleteli u odbranu naše države Kraljevine Jugoslavije.
Sledeći avion koji imamo u postavci je predstavnik Britanskog kraljevskog vazduhoplovstva. To je Hariken MK 4, ali je takođe važno reći da su, recimo, naše fabrike, jedna fabrika koja se zvala "Zmaj", upravo proizvodile takve avione po britanskoj licenci.
Naredni je Spitfajer. Naše novoformirano vazduhoplovstvo 1944. godine kretalo je u odbranu upravo na takvim avionima.
Pored britanskih i nemačkih aviona imamo i avione sovjetske proizvodnje. Jako zanimljiv primerak je Jak 3 koji je tokom Drugog svetskog rata proizveden u preko četiri i po hiljade primeraka, a mi ovde možemo videti jedan od tri sačuvana primerka u svetu.
Pored njih imamo i avione američke proizvodnje od kojih su našem vazduhoplovstvu najzanimljiviji bili Tanderbolti, ali i jedan veoma, veoma redak avion P-38 lajtning.
"Nevidljivi" postao vidljiv
Pas dobio kuću a muzej eksponat
Načelnik Muzeja Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva pokazuje i kokpit aviona F-16 oborenog iznad Cera.
"Zanimljiva je ova kabina. Kad je pronađena na Ceru služila je seljaku kao kućica za pse. Nije hteo nikako da je da. Rekao je – nemate vi para to da platite. Na kraju smo ga pitali - a da ti napravimo kućicu za pse... Dogovoreno. Napravili smo mu kućicu za pse i dobili smo kabinu."
U Muzeju Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva i Muzeju vazduhoplovstva Beograd svi eksponati su zajednički, objašnjava potpukovnik Zlatko Pavićević. Muzej jedini u svetu ima ostatke čuvenog američkog "nevidljivog" aviona F 117 A oborenog kod sela Buđanovci za vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine.
"Odmah nakon agresije formirana nova postavka i zbirka, gde su završili delovi "nevidljivog" F-117, F-116 oborenog iznad Cera, američke bespilotne letelice 'predator', krstareće rakete 'tomahavk' i brojnih drugih delova naoružanja i avionskih delova koji su 'pali s neba'".
"F 117 A je lociran radarom P-18 sovjetske proizvodnje i oboren raketnim sistemom 'Neva', takođe sovjetske proizvodnje", kaže potpukovnik Pavićević, inače, oficir raketnih jedinica i učesnik rata.
"Kada se pojavio na radaru, odraz je bio bled, nije sijao kao ostali ciljevi. Posluga je dva puta bezuspešno pokušavala da pređe na praćenje cilja. Treći put je bio uspešan, cilj je predat operatorima na praćenje, rakete su lansirane, ishod je poznat – on je pao", podseća Pavićević.
"Da je više ovakvih eksponata"
Voleo bih da ima više ovakvih eksponata... Pošto mi imamo veoma visoko mišljenje o srpskim pilotima. Govorilo se da ste vi oborili veoma mnogo aviona koji su bombardovali Srbiju, Kosovo, Vojvodinu. Kruže razne legende.
Sada znam zbog čega se malo govori o tome koliko ih je oboreno. Zato što su ti oboreni avioni padali kojekuda – u Bugarskoj, Bosni, Hrvatskoj... To vas, naravno, ograničava zato što se traže dokazi. Pokažite gde, gde su ostaci?
"Sve se dešavalo u 20 sekundi", kaže potpukovnik Pavićević, i podvlači da se raketaš obučava ceo svoj radni vek, a sve što je naučio treba da pokaže u tih 20 sekundi
Prema njegovom mišljenju, obaranje tog aviona imalo je veliki odjek u svetu jer je srušen mit o nepobedivosti i nevidljivosti bombardera F-117.
"Nakon toga ti avioni su najpre prizemljeni, zatim je prestala njihova upotreba, proizvodnja, i povučeni su iz upotrebe", kaže Pavićević.
Ivan Sarić na početku
O pioniru vazduhoplovstva na prostorima današnje Srbije govori kustoskinja Mirjana Novaković Munišević.
Stalna postavka Muzeja vazduhoplovstva o Ivanu Sariću odslikava više od jednog veka razvoja vazduhoplovstva i odslikava itekako bogatu vazduhoplovnu istoriju na ovim prostorima.
Obiman posao arhivranja
Pred Arhivskim odeljenjem Muzeja vazduhoplovstva veliki je posao sređivanja vrlo obimne dokumentacije koja u muzej svakodnevno pristiže o čemu govori istoričar arhivista Ognjen Ćalić.
"Ovde možete da vidite fondove Savezne uprave za civilnu vazdušnu plovidbu, Saveznog komiteta za saobraćaj i veze, arhivu Saveznog vazduhoplovnog inspektorata i arhivu Sportskog društva JAT-a", pokazuje arhivista Ognjen Ćalić depo arhivskog odeljenja tehničke dokumentacije Muzeja vazduhoplovstva Beograd
"Ovde se nalazi kompletna arhiva našeg civilnog vazdušnog saobraćaja koja prati istorijat civilnog vazdušnog saobraćaja u posleratnom period od '71. do '97. godine", navodi Ćalić uz objašnjenje da pored tog arhivskog odeljenja, tehnička dokumentacija obuhvata i depo u kojem se nalazi kompletna tehnička dokumentacija letelica, hemeroteka i biblioteka. Biblioteka je opremljena vazduhoplovnom literaturom, literaturom koja prati, takođe, istorijat civilnog vazduhoplovstva i dela vojnog vazduhoplovstva", zaključuje Ćalić.
"Ivan Sarić je jedan od pionira avijacije koji nas je svojim delom zadužio zaista i uveo u moderno doba, u svet avijacije, koja je početkom 20. veka, polako, korak po korak, menjala svet da bi ga do dana današnjeg apsolutno promenila", ocenjuje Nikolić Munišević.
Kada se posetilac popne na stalnu postavku, prvo što mu zapadne za oko, jeste upravo eksponat "Sarić broj 1".
"Prvi let koji je zabeležen ovim avionom jeste u leto 1910. godine, kada je Ivan Sarić probao i kada je učio da pilotira", navodi kustoskinja Muzeja.
"Imao je i uspeha i neuspeha i padova, ali srećom, nije se povredio. Čovek je bio vrlo istrajan i vrlo uporan i, kada je bio siguran u svoje mogućnosti i u mogućnosti svog aviona, on je seo u avion, zakazao je javni let, koji je bio neka vrsta aeromitinga i 16. oktobra 1910. godine na nebu Subotice, na teritoriji današnje Srbije, poleće prvi avion konstruktora i pilota Ivana Sarića", kaže Mirjana Nikolić Munišević a dodaje i detalje da je Ivan Sarić na svojoj prvoj letelici leteo 20 kilometara na sat, na visini svega 30 metara, dostigao dužinu leta od 1000 metara u zaokretu i uspešno spustio na točkovima svog bicikla.
Preko milion posetilaca
Igor Marjanović, kustos govori o muzeju, njegovim najbrojnijim posetiocima i manifestacijama koje se redovno organizuju u Muzeju vazuhoplovstva.
"Postavku muzeja posetilo je preko milion, skoro 1,2 miliona ljudi, a od toga 60-70 procenata čine deca školskog i predškolskog uzrasta, koja se ovde u izložbi muzeja upoznaju sa istorijom vazduhoplovstva na našim prostorima, s tehnologijom koja je vezana za letenje...
A ako ste dete tri-četiri ili jedanaest-dvanaest godina staro, na izložbi Muzeja definitivno je najzanimljiviji avion Utva 66 jer je to ovde jedini avion u koji može da uđe da se vidi kako je to leteti.
Mogu odgovorno da tvrdim da je u ovu letelicu ušlo preko 600 hiljada pilota. Oni su svi proleteli bar par minuta zajedno sa svojom porodicom ili sa svojim drugarima iz škole.
Među tradicionalni. manifestacijama su Dani evropske baštine, Noć muzeja... Muzej, takođe, organizuje i razna takmičenja, skupove, a jedan od najpoznatijih je Novogodišnji kup maketara koji se ove godine organizuje deseti put.
Tokom tih događanja Muzej vazduhoplovstva posećuje više hiljada posetilaca, tako da smo, recimo, zabeležili da je u toku jednog održavanja manifestacije Noć muzeja, tog dana sam muzej, u okviru manifestacije i tokom posete đaka, pošto se to dešava usred sezone đačkih ekskurzija, posetilo preko šest hiljada gostiju.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
