Izvor: Politika, 12.Jul.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpske opštine na čekanju
Srbi traže novog posrednika i veće nadležnosti, a kosovskim Albancima je najvažnije da Srbi prvo izađu na izbore
Za decentralizaciju na Kosovu i Metohiji pod aktuelnim okolnostima nisu zainteresovani ni Srbi ni Albanci. Srbi ne žele da se radi po planu Martija Ahtisarija i da nove srpske opštine, koje bi trebalo da se formiraju, budu deo prištinskih vlasti. Kosovski Albanci bi prvo voleli da Srbi izađu na lokalne izbore 15. novembra (državnih vrh smatra da se nisu stekli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uslovi da Srbi na njima učestvuju), pa kada se vidi koliko ih gde ima, da im se onda da oko pet opština u kojima bi imali svoje predsednike.
Može se reći da najviše interesa za njeno sprovođenje ima Međunarodna civilna kancelarija i njen šef Piter Fejt, kome je to u opisu radnih zadataka i koga Srbi ne prihvataju kao posrednika upravo zato što je zadužen za sprovođenje Ahtisarijevog plana. A na osnovu tog plana (koji su odbacili Srbi i koji nije odobrio Savet bezbednosti UN) i tri zakona koja je prošle godine usvojio kosovski parlament, teritorija Kosova i Metohije posle decentralizacije trebalo bi da ima 38 opština, a trenutno funkcionišu 33 opštine.
Iako svi Srbi smatraju da je decentralizacija važan proces za povratak, problem je što on po Ahtisarijevom planu ne zadovoljava Srbe ni po broju opština, granicama, nadležnostima (sve ingerencije su u Prištini, s Beogradom je dozvoljena saradnja samo na kulturnom i verskom planu), pa ni po strukturi stanovništva (Srbi ne žele monoetničke opštine). Osim toga, ministar za KiM Goran Bogdanović kaže za „Politiku” da Beograd traži novog posrednika za razgovore o decentralizaciji.
„Još 2002. godine smo sa Savetom Evrope započeli razgovore o decentralizaciji, smatramo da su oni najkompetentniji, ali nemamo ništa protiv da to bude bilo koja međunarodna organizacija koja ima statusno neutralan stav”, kaže Bogdanović i nabraja da to može da bude i EU, UN, Savet bezbednosti.
U Prištini, međutim, pokušavaju da organizuju pripremne timove koji bi trebalo da upoznaju prvenstveno srpsko stanovništvo s tim kako će izgledati buduća opština. Zamenik ministra za lokalnu samoupravu u kosovskoj vladi Špend Trdevaj kaže za „Politiku” da od onih koji se jave na oglas za popunjavanje tih timova mnogo zavisi.
Kosovska vlada je za decentralizaciju izdvojila 3,2 miliona evra, iako je prvobitno bilo procenjeno da je potrebno više od osam miliona. Od tog novca 400.000 evra je za plate, a 2,8 miliona je odvojeno za projekte, koji se uglavnom odnose na izgradnju opštinskih zgrada. Za sada je formiran tim za decentralizaciju jedino u Klokotu. Plata od 525 evra privukla je više od 330 ljudi koji su se prijavili za ove timove, ali da je novac jedini motiv i da prijavljeni ni po jednom kriteriju ne ispunjavaju uslove (planirano je da to budu meštani sa autoritetom u svojim sredinama) vidi se po tome što do sada nije bilo moguće formirati ostalih pet timova, pa čak ni sasvim popuniti tim za Klokot.
Među malobrojnim Srbima koji nameravaju da izađu na izbore, kao osnovni uslov, navodi se da bi decentralizacija trebalo da se sprovede pre 15. novembra.
„Mi ne možemo sada da formiramo opštine jer je prosto nemoguće znati da li će, recimo u Gračanici, ljudi izaći na izbore. Kako da formiramo vlast pre izbora”, pita se Trdevaj.
Na primedbu da Srbi u Gračanici neće izaći na izbore ukoliko prethodno ne budu bili sigurni da je to „njihova opština”, zamenik kosovskog ministra kaže: „Zato i kažem da je sve na pripremnim timovima koji će ubediti Srbe da učestvuju na izborima”.
Međutim, koliki je otpor među kosovskim Albancima da se Srbima daju opštine svedoči i prošlomesečna akcija pokreta „Samoopredeljenje”, kada su na ulazu u ministarstvo koje radi na pripremi decentralizacije, a koje vodi šef opozicione stranke Sadri Ferati, istresli prikolicu stajskog đubriva. U strahu od nastajanja „srpskog entiteta” na Kosovu su postavljeni i bilbordi na kojima su crvenom bojom označene oblasti koje bi „pripale” Srbima i upozorenje da bi sedam odsto Srba držalo četvrtinu teritorije.
Iako zamenik kosovskog ministra tvrdi da decentralizaciju prihvata „ceo albanski establišment”, da je taj proces „potvrđen ustavom i zakonom Kosova”, kao i da nema „nikakvog nesporazuma na relaciji Sejdiju i Tači nasuprot Ministarstvu za lokalnu samoupravu koje treba da ga sprovodi, potpredsednica SNV-a KiM Rada Trajković tvrdi da se kosovski Albanci sada bore da decentralizaciju gurnu u drugi plan.
„Međunarodna zajednica mora da stane na put ovakvom zagovaranju navodne preraspodele opština i da izvrši pritisak na Albance, jer sada je sasvim jasno da oni ne žele da Srbi imaju svoje opštine”, kaže Trajkovićeva. Ona dodaje da je vrlo verovatno da Priština ide na to da Albanci „preglasaju Srbe” i da ideja o formiranju srpske opštine u procesu decentralizacije – ostane samo mrtvo slovo na papiru.
Biljana Radomirović – Biljana Mitrinović
-----------------------------------------------------------
Bogdanović: Već razgovaramo o promeni posrednika„O promeni posrednika mi već vodimo razgovore sa šefom Kancelarije Saveta Evrope. Pre desetak dana smo o tome razgovarali i sa svim ambasadorima Kvinte (pet članica Kontakt grupe bez Rusije: SAD, Francuska, Nemačka, Italija i Velika Britanija). Beograd bi u tom slučaju imao mnogo bolji i aktivniji pristup jer je jedini način da Srbi na Kosmetu opstanu i da se vrate je decentralizacija.
Naši sagovornici su svesni da bez srpske zajednice i aktivnog učešća Beograda neće biti napretka. Stekao sam utisak da bi oni prihvatili poziv da posreduju, ali, naravno, imaju i oni primedbe, jer su ambasadori zemalja koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu”, kaže Bogdanović.
[objavljeno: 13/07/2009]
