Izvor: Politika, 01.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska policija da štiti manastire na Kosmetu
Priština je ponovo pokušala da nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji proglasi kulturnim nasleđem Kosova
Iako je u prvom delu jučerašnjih razgovora posvećenih verskom i kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji izgledalo da će prvi put doći do dogovora, pregovarački timovi Beograd i Prištine nisu uspeli ni juče da približe stavove. Kako za "Politiku" kaže Dušan T. Bataković, državni tim se suprotstavio predlogu Martija Ahtisarija da zaštitu crkava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i manastira Srpske pravoslavne crkve u 45 zaštitnih zona treba da obavljaju pripadnici lokalne policije, uz manju pomoć međunarodnih vojnih snaga.
"Mi smo predložili da uz međunarodno vojno prisustvo odgovornost za zaštitu srpske baštine preuzmu i policijske snage iz Republike Srbije, kako je i predviđeno Rezolucijom UN 1244".
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić izjavila je za Fonet da je delegacija Beograda zatražila da 800 policajaca iz Srbije, uz pripadnike međunarodnih vojnih snaga, obezbeđuje srpske kulturno istorijske spomenike.
"Na Kosovo se ne bi vratili vojnici, već specijalne policijske snage", naglasila Sanda Rašković-Ivić, po okončanju jučerašnjih razgovora.
Koordinator tima Slobodan Samardžić je novinarima u Beču rekao da je Srbija do sada imala porazno iskustvo zaštite verskih objekata od 1999. godine. "Više od 150 spomenika kulture i crkava je srušeno, a među njima je i više srednjovekovnih spomenika", rekao je Samardžić.
Iako je šef prištinskog tima Iljber Hisa izjavio da su pregovarači na jučerašnjoj sednici imali korisnu razmenu stavova, on je optužio Beograd da pokušava da iskoristi crkvu za dobijanje političkih poena, "pokušavajući da u raspravu unese Rezoluciju 1244 i Kumanovski sporazum". "Bili smo otvoreni za rešavanje niza pitanja. Nažalost, beogradska strana ponekad želi da vidi nasleđe u širem političkom kontekstu, u smislu pristupa Kosovu i njegovom statusu", rekao Hisa.
S druge strane, Samardžić tvrdi da je Priština, kao i tokom prethodnih rundi pregovora, pokušala da srpsko kulturno istorijsko nasleđe na Kosovu i Metohiji predstavi kao "nasleđe srpske zajednice na Kosovu, odnosno kao kulturno nasleđe Kosova". "To je pokušaj da se srpski narod razdvoji i Srbija oslobodi funkcije zaštite tih spomenika", ocenio je Samardžić.
Na razgovorima o petom aneksu Ahtisarijevog predloga Beograd je podneo značajan broj novih amandmana, od kojih su se neki odnosili na preciziranje postojećih predloga, drugi na njihovu dopunu, a treći su uvodili potpuno nove paragrafe zbog potrebe da se sačuva versko i kulturno nasleđe Kosova i Metohije i da se omogući da se rad SPC, njenih manastira, crkava i hramova neometano odvija.
Bataković kaže da je pregovarački tim tražio da se u odredbe Ahtisarijevog predloga doda spisak od 15 crkava i manastira, uključujući i Gazimestan, "kao lokacije koje moraju da imaju kontinuiranu zaštitu". "Zaštita zaštićenih zona ne bi smela da zavisi od daljeg razvoja političkog procesa", naglasio je Batković.
Srpski pregovarački tim je naročito insistirao da se posebni, nešto niži stepen zaštite odredi za ostale crkve i manastire srušene posle 1999. godine koje treba obnoviti. Među takve objekte se ubrajaju dve crkve u Mušutištu, manastir Dolac, Sveti Uroš u Nerodimlju, crkva u Đurakovcu i još nekoliko.
U amandmanima koje je podneo Beograd, traženo je da se u zaštićenim zonama bez saglasnosti SPC ne može preduzimati nikakva dodatna gradnja, obnova ili rekonstrukcija postojećih objekata. Bataković prenosi da je pregovarački tim zahtevao da se u zaštićenim zonama ne mogu održavati nikakva politička ili bilo koja druga okupljanja bez odobrenja SPC. Pregovorima su prisustvovali episkopi SPC Hrizostom, Teodosije i Irinej, koji su istakli da su posebno zainteresovani za očuvanje odnosa sa lokalnom zajednicom i da su spremni da odobre po zakonu određene aktivnosti, koje predviđaju posete ili rekreaciju.
Beogradska delegacija je zahtevala da bude formirano 39 zaštićenih zona oko crkava i manastira, na površini od 5.400 hektara. Rašković-Ivić je dodala da je mali broj manastira i crkava na Kosovu zadržao veličinu zona koju je tražio Beograd, a da je većina zona smanjena na 100 do 50 metara u prečniku.
"Nismo zadovoljni, jer se radi o zonama zaštite koje se pružaju arheološkim nalazištima, a ne crkvama od kojih su mnoge pre rušenja bili žive", rekla je ona. Ahtisari je u svom predlogu zaštićenih zona predvideo da se one prostiru na dve hiljade hektara.
Beograd je takođe insistirao da ovaj međunarodni sporazum bude nadređen lokalnom zakonodavstvu.
Tokom prethodnih rundi pregovora verska i kulturna baština bila je jedina tema oko koje je zabeležen pomak.
B. Mitrinović
[objavljeno: 01.03.2007.]
