Izvor: Blic, 31.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbijom vladaju moji bivši saradnici
Srbijom vladaju moji bivši saradnici
Nijedno predizborno obećanje nije ostvareno, jedino su stalno rasli porezi, nameti, nezaposlenost, ubistva i kriminal. Cela godina potrošena je na sukobe unutar vodeće koalicije i jagmu oko funkcija pri čemu su i građani i država zaboravljeni. Da smo se mi našli unutar DOS svakako da bi sve bilo dosta drugačije jer bismo diktirali izvršavanje onoga za šta smo se borili 11 godina pod režimom Slobodana Miloševića i što su građani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije očekivali sa velikom nadom - ocenio je za 'Blic' Vuk Drašković, predsednik SPO, godinu koja je za nama.
- Izbore očekujem na jesen 2002. godine zato što su oni jedino rešenje krize u zemlji i zbog toga što su obećani građanima Srbije. U trenutku kada se formirao DOS razložno i odgovorno smo ocenili da je to koalicija postojećih i nepostojećih stranaka međusobno suprotstavljenih programa nastala u cilju da se sruši režim i da novi izbori na svim nivoima budu raspisani najkasnije 15 meseci posle pada Miloševića, kako bi građani dobili priliku da se izjasne za stranke i njihove programe. DOS je dužan da ispuni makar to obećanje, na kojem insistira jedino DSS. Ostali su se okupili oko DS i ne samo da beže od izbora nego ih proglašavaju za zločin jer male stranke, koje imaju više ministarskih i ambasadorskih funkcija nego glasača, znaju da će se politička scena razbistriti i da će najmanje 14 stranaka sadašnje koalicije nestati - rekao je Drašković. Da li će SPO na izbore izaći samostalno?
- Sve stranke bi trebalo da na izbore izađu samostalno jer su se predizborne koalicije šarolikih programa pokazale neodržive i štetne po Srbiju. Kako ocenjujete ankete o aktuelnom rejtingu SPO?
- Rezultati ponovljenih izbora su pravi pokazatelji. Na tim izborima glasalo je blizu 190.000 građana, a SPO je od toga u proseku dobio 15 odsto glasova.
Slede predsednički izbori. Ko bi bio najbolji kandidat?
- Još uvek ne znamo ni kako će nam izgledati država za nekoliko meseci i ne znamo da li će to biti izbori samo za jedan parlament ili za dva, da li će se glasati za jednog predsednika ili dva ili nijednog. Možda je najbolje rešenje da predsednika bira parlament i možda će tako biti predloženo novim ustavom. Deo čelnih ljudi SPO napustio je stranku posle petog oktobra. Kakvo je trenutno stanje u stranci?
- SPO je bio žrtva ne samo atentata Miloševićevog režima, već i stravične propagande koju je prihvatio i DOS u završnici kampanje, a naročito DS. To je veliki broj glasača odbilo od SPO, a sada ljudi uviđaju da je to bila propaganda laži poput one o mojoj vili na Ženevskom jezeru. Što se tiče onih koji su otišli iz SPO, srećan im put. Otišli su samo oni koji su u stranci bili zbog koristi, ćara, oni koji nisu bili zbog vere već zbog večere. Stranku su napustili jedino oni koji nam nisu služili na čast ni dok su bili u SPO, ali u vreme Miloševićeve diktature nismo imali vremena da se njima bavimo. Gde god da su otišli doneće samo program pohlepe. Znam da su neki od njih bili moji najbiliži saradnici, ali ko nije bio moj bliski saradnik od svih ljudi koji u ovim trenutku vladaju zemljom? I Đinđić, Koštunica, Korać, Mihajlović, Vesna Pešić... Članovi SPO su svakodnevno aktivni i nema političkog zatišja, već je prisutna jedino medijska blokada pošto nismo vlast. Za poslednja dva mesca prepešačio sam više od 60 opština u Srbiji, ali se u Beogradu o tome ništa ne zna. Šta su po vama događaji koji su obeležili proteklu godinu u pozitivnom i negativnom smislu?
- Nije bilo nijednog pozitivnog događaja po narod jer građani žive sve gore. Nesumnjivo najznačajniji politički događaj u protekloj godini je prodaja Miloševića Haškom Tibunalu za pet milina dolara samo što još ne znamo ko je dobio te pare. Da smo mi dobili glasove koje nismo dobili na izborima u 2000. godini, Milošević i cela komandujuća garnitura bili bi uhapšeni još 5. oktobra uveče i učinili bismo sve da im suđenje započne ovde, po našoj optužnici, koja bi po njih bila sto puta teža od haške jer bi obuhvatala i njihove zločine protiv srpskog naroda, države, istorije, kulture. Sa Haškim tribunalom bi, naravno, sarađivali, ali ne bismo prodavali ljude. Još 1996. SPO je tadašnjem saveznom parlamentu uputio nacrt zakona o bezuslovnoj saradnji sa Hagom čiji je autor bio pokojni profesor Vladan Vasilijević. Nema opravdanog razloga zašto nova vlast nije odavno usvojila taj zakon, a Đinđić sada traži od Savezne skupštine, koje parktično nema, da donese zakon kako bi zaštitio svoje priljatelje iz Miloševićeve državne bezbednosti, policije i mafije. Na čemu najviše zamerate Đinđiću, odnosno Koštunici?
- Ne prihvatam providnu igru čiji je cilj da se srpska politička scena predstavi takvom da postoji samo izbor između Đinđića i Koštunice i da naredni izbori budu slepo referendumsko izjašnjavanje. Đinđić je tokom cele prošle godine neumereno grabio i otimao kršeći sve dogovore i obećanja data građanima. Činio je ono što je uradio i Koaliciji 'Zajedno'. Ako Koštunica nije iz tih vremena poznavao dobro Đinđića valjda ga je sada upoznao. To, naravno, ne lišava nikakve odgovornosti samog Koštunicu jer je on nosilac liste, simbol vladajuće koalicije i nema pravo da svakodnevno propadanje Srbije i uvođenje nove diktature i bezakonja komentariše tužbalicama: 'Nepravda, nepravda'. Sukob između njih dvojice datira još mnogo pre osnivanja DOS, pa je logično da će loptu smiriti građani izborima ili na ulicama i trgovima. Ministar treba da se stidi
Ministar policije saopštio je da je 'slučaj Ibarska magistrala' završen što se policije tiče. Ako ume da se stidi, onda ga je valjda stid, jer dobro znam da to nije tačno. Poznato mi je da su u izvršenju zločina na Ibarskoj magistrali učestvovala tri vozila: kamion-ubica koji je vozio Nenad Ilić, pripadnik 'crvenih beretki', beli kombi za čijim je volanom bio kapetan 'crvenih beretki' Nenad Bujošević i još jedan putnički automobil u kojem je sedela 'vrhovna logistička podrška' zločinu sa istetoviranom ružom na desnoj strani vrata. Takvu tetovažu ima Legija. Mihajlović zna da policija i DB nisu hteli da istraže tajnu trećeg automobila, a zna i da su nedavno ministri inostranih poslova EU oštro zamerili ministru policije što do sada nije u celini rasvetljen zločin na magistrali i što se ni danas ne zna ko je ubio Slavka Ćuruviju i ko je oteo, a verovatno i ubio, Ivana Stambolića. Mihajlović krije da su zamerke EU toliko velike da nije isključeno da će strani istražitelji biti angažovani da rasvetle ono što Mihajlovićeva policija neće da uradi.
nenad čaluković
