Izvor: Blic, 27.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji je mesto u Evropi
Srbiji je mesto u Evropi
RIM Da bi došlo do preobražaja Balkana iz zone konflikata i nesigurnosti u regiju mira i saradnje, čemu se mi nadamo, potrebna je, pre svega, potpuna demokratizacija zemalja regije, koja podrazumeva afirmaciju pravne države, poštovanje individualnih prava i zaštitu manjina. Bez takvog razvoja će, naime, i dalje postojati destabilizirajući faktori i unutar pojedinih država kaže na početku razgovora za 'Blic' Lamberto Dini, ministar inostranih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslova Italije. Komentarišući mogućnost preobražaja Balkana u regiju mira i saradnje, on je dodao:
Od pada Berlinskog zida do danas ostvaren je i ohrabrujući napredak: od pacifikacije Bosne i Hercegovine do ishoda nedavnih hrvatskih izbornih promena koje su usledile. Naša želja je da sada i Beograd sledi taj primer i da započne proces unutrašnje demokratizacije kao uslov za reintegraciju zemlje u međunarodnu zajednicu i za pružanje novih perspektiva za prosperitet i stabilnost srpskog naroda. Verujete li da će uskoro biti stvoreni uslovi za pridruživanje Srbije EU?
Srbija, kao i ostale zemlje balkanske regije, pripada Evropi: u to sam čvrsto uveren. Italija se zalaže i za olakšavanje procesa približavanja zemalja regije Evropi i za jačanje veza sa organizacijama Unije. Zbog toga je Evropska unija pokrenula takozvani 'proces udruživanja i stabilizacije' od koga bi, naravno, i Jugoslavija mogla imati koristi čim to unutrašnje okolnosti dozvole. Na isti način smo se založili da vrata Pakta za stabilnost ostanu otvorena za SRJ, pod uslovom da poštuje zajedničke standarde prihvaćene od strane svih zemalja učesnica. Kada taj uslov bude ispunjen, Beograd će moći da učestvuje punopravno u procesu međujadranske saradnje koji je Italija nedavno pokrenula u Ankoni na Konferenciji za razvoj i sigurnost Jadranskog i Jonskog mora.
Šta mislite o efikasnosti sankcija, uzimajući u obzir rašireno mišljenje da njihova primena podstiče zatvaranje, ksenofobiju i nedemokratičnost, umesto da te pojave suzbije. Italija se zalagala za njihovo ukidanje, a potom je odustala od takvog stava?
Na opštem planu, Italija smatra da mere sankcionisanja treba primenjivati samo kao krajnje sredstvo radi lakšeg postizanja određenog političkog cilja. Dosledno smo se zalagali da sankcije što je više moguće budu usmerene protiv režima, a što manje protiv civilnog stanovništva. Davali smo humanitarnu pomoć srpskom stanovništvu i nameravamo i dalje to da činimo kroz projekat 'grad/gradu', koji predviđa bratimljenje mnogih italijanskih gradova sa gradovima u Srbiji. Uostalom, primećujem da nedavne restriktivne mere prema medijima naravno ne idu u prilog pozitivnom razvoju odnosa međunarodne zajednice prema Miloševiću. Kako ocenjujete represiju prema nezavisnim medijima i ostala sredstva represije koje preduzimaju vlasti u Srbiji?
To zaslužuje oštru osudu, kao odraz autoritarne i nedemokratske politike. Preko nezavisnih medija stanovništvo ima mogućnosti slobodnog izražavanja mišljenja, s kojim se potom možemo složiti ili ne. To je neprikosnoveno pravo. Nedavne restriktivne mere predstavljaju ne samo ograničavanje slobode izražavanja, već i grubo kršenje osnovnih prava pojedinca. Međunarodna zajednica je često kao razlog svog prisustva na Kosovu navodila potrebu sprečavanja etničkog čišćenja. Dobija se utisak da nije dovoljno odlučna kada su tom zlu izloženi Srbi.
Međunarodna zajednica na Kosovu želi da štiti, kako albansku tako i srpsku stranu, kao i ostale, bez ikakve razlike. To je osnovni cilj prisustva oružanih snaga NATO i Rusije na terenu. U širem smislu, delujemo kako bismo postigli puno sprovođenje Rezolucije 1244 i kako bi Kosovu bila priznata široka autonomija, uz poštovanje teritorijalnog integriteta SRJ. Po tom pitanju nesporazumi nisu mogući: međunarodno civilno i vojno prisustvo ima baš taj cilj. Zbog toga osuđujemo sve oblike nasilja i nadamo se da će brzo moći da budu stvoreni uslovi za povratak svih izbeglica, naročito srpskih, na svoja ognjišta. Budući lokalni izbori, na jesen, predstavljaju značajnu etapu u okviru tog procesa: smatramo od suštinskog značaja da Srbi sa Kosova, kao i oni koji su izbegli u Srbiju, učestvuju na izborima, pokazujući na taj način svoj interes za uspostavljanje novog lokalnog uređenja. Njihovo eventualno uzdržavanje od glasanja bi još više učvrstilo antisrpske pozicije i uverilo međunarodnu zajednicu da SRJ definitivno nije zainteresovana za sudbinu Kosova. Italija i Jugoslavija su imale veoma razvijene odnose. Italija je bila drugi spoljnotrgovinski partner bivše Jugoslavije. Šta uslovljava obnavljanje tih odnosa?
Osnovni uslov je pokretanje procesa demokratizacije u SRJ. Jugoslavija, zbog svog geopolitičkog položaja i svoje uloge na Balkanu, ostaje značajan partner Italije, kako na političkom tako i na ekonomsko-trgovinskom planu. Italijanska strana se nada da sadašnja faza ima prelazni karakter i smatra da bilateralni odnosi obuhvataju sve mogućnosti za njihovo ponovno pokretanje i razvoj, čim to budu dozvolile okolnosti unutrašnje demokratizacije zemlje. DUŠAN MIKLJA
Ekspertski tim predstavnika udružene opozicije postigao dogovor
Kompromis oko izbornih lista Vladan Batić, predsednik DHSS, o mogućim efektima zakona protiv terorizma
Jedinstvena lista pada u vodu Lamberto Dini, ministar inostranih poslova Republike Italije, ekskluzivno za 'Blic'
Srbiji je mesto u Evropi
