Izvor: S media, 24.Feb.2010, 13:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija vodeća u regionu u borbi protiv kriminala
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da zemlje u regionu ne učestvuju istim intenzitetom u borbi protiv organizovanog kriminala i istakao da srpske snage bezbednosti saradjuju sa britanskim i američkim partnerima.
"Srbija je sasvim sigurno vodeća zemlja u borbi protiv organizovanog kriminala u regionu", rekao je Tadić u intervjuu za sutrašnji broj nedeljnika "Vreme" i istakao da Srbija ni po koju cenu neće odustati od sistemske borbe protiv organizovanog kriminala. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
On je izrazio nadu da će se i u drugim zemljama u regionu popraviti stvari po tom pitanju u narednom periodu, a da se slučaj zaplene velike količine narkotika sprovodi u saradnji sa britanskim i američkim partnerima i da se dominantno vodi u Latinskoj Americi.
Tadić je istakao da je organizovani kriminal koji pogadja Srbiju globalno povezan zbog čega se saradjuje sa medjunarodnim obaveštajnim institucijama i da u toj borbi ne ucestvuju istim intenzitetom i sve zemlje u regionu, ali je naveo i da službe u
regionu nisu bile mnogo upućene u akciju zaplene velike količine droge.
"Svi zajedno moramo da budemo svesni da nacionalnost aktera ne igra odlučujuću ulogu u ovom slučaju. Ovde je reč o medjusobnom povezivanju kriminalnih grupa koje, nema nikakve dileme, ostvaruju ogromne profite kroz šverc narkotika, naoružanja i ljudi", naveo je Tadić i dodao da je medjunarodna obaveza svih zemalja da učestvuju u toj borbi, što je i pretpostavka zajedničkog ulaska u EU.
Upitan zbog čega sve zemlje u regionu ne učestvuju istim intenzitetom u borbi protiv organizovanog kriminala, Tadić je naveo da se medju razlozima u javnosti pominje politička volja, ali je ukazao ni da sve zemlje nemaju isti nivo reformi u oblasti javne administracije i izgradnje industrijskih kapaciteta, u uspostavljanju
pravne države, kao ni u borbi protiv korupcije ili organizovanog kriminala.
Prema njegovoj oceni, poverenje u službe drugih zemalja uspostavlja se kroz saradnju i nije dobro da se pri tome neka zemlja oglušava na pozive na partnerstvo u borbi protiv organizovanog kriminala.
Puštanje izvesnih osoba u Crnoj Gori, nakon privodjenja u policiju, zato što Srbija nije poslala dokaze iz istrage vezane za njihovu povezanost sa balkanskim narko-kartelom, Tadić je ocenio kao "ponašanje koje ovog trenutka niko ne može da razume" i izrazio nadu da će se ono u najskorije vreme izmeniti i da će saradnja biti uspostavljena.
On je naveo da narko-karteli nanose štetu zemljama u regionu i u Evropi koja se meri milijardama evra.
Predsednik Srbije je ocenio da ne misli da su odnosi sa Crnom Gorom tako loši i da postoje nesporazumi s vremena na vreme, ali da su veze izmedju ljudi koji žive u dve zemlje toliko snažne da nikako ne mogu da učine te odnose suštinski lošim.
Prema Tadićevim rečima, u pojedinim oblastima, kao što je borba protiv organizovanog kriminala, ne postoji dovoljna saradnja, a da jedrugo sporno pitanje odnos Crne Gore prema takozvanoj nezavisnosti Kosova, odnosno da ostala pitanja nisu problematična i da očekuje da će se u narednom periodu rešavati status srpskog naroda u toj državi.
Reakcije Srbije posle crnogroskog priznavanja nezavisnosti Kosova, Tadić je naveo odbranom državnih interesa i na dobrobit svog naroda jer "priznanje Kosova koje Srbija smatra delom svoje teritorije, pomaže ugrožavanju teritorijalnog integriteta naše zemlje".
Tadić je istakao da bi Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, sigurno rekla - ne, ukoliko bi neko pokušao da organizuje referendum o podeli Bosne i Hercegovine, ali da principijelno ne moze da ima bilo šta protiv izjašnjavanja kao podršci Dejtonskom sporazumu.
Predsednik Srbije je istakao da će se sresti sa novim hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem tek kada posle toga budu mogli da ispostave nešto kao rezultat gradjanima u Hrvatskoj i u Srbiji.
"Taj susret treba da bude ozbiljno pripremljen, a ne da bude deo političkog dekora. Hrvatska ima očekivanja od Srbije, Srbija ima očekivanja od Hrvatske. Treba priznati te obostrane interese, obostrana prava, videti gde su interesi zajednički, raditi na svim tim poljima i poboljšavati, korak po korak, naše medjusobne odnose",
rekao je Tadić.
Kao konkretne teme razgovora sa Josipovićem, Tadić je naveo pitanje obezbedjivanja povratka izbeglih Srba, povraćaj njihove imovine, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, kao i razmenu mišljenja o kaznjavanju optuženih za ratne zločine, o saradnji sa Haškim tribunalom i drugo.
Predsednik Srbije je ponovio da pitanje Kosova treba da bude rešeno obostrano prihvatljivim rešenjem do koga se može doći samo pregovorima i istakao da će Srbija učiniti sve da se pre datuma ulaska u EU reši to pitanje i da se više ne postoje konflikti na ovim prostorima.
"Srbija ne želi večni konflikt koji bi pre ili kasnije opet ugrozio naše nacionalne i gradjanske interese", naveo je on i najavio nove inicijative nakon odluke Medjunarodnog suda pravde u pravcu rešavanja konflikta i postizanja kompromisnog rešenja na pregovorima.
Tadić je rekao da bi bilo idealno kada bi oko rezolucije o Srebrenici bio postignut konsenzus i kada bi sve političke stranke i svi parlamentarci glasali za, jer je taj dokument "vrednosno pitanje koje svakako ima i politički karakter i značaj" i koji će posvedočiti da je Srbija i njen parlament u stanju da iskaže saosećanje sa
patnjom i nesrećom nevino stradalih u Srebrenici.
"Taj vrednosni iskorak biće izuzetno važan u ukupnoj transformacijinašeg društva u civilno društvo, a osuda jednog strašnog zločina koji je u svetu postao simbol stradanja u ratovima devedesetih biće i distanciranje od zločinaca koji su tvrdili da to čine u ime srpskognaroda. Srbija tim činom svakako podiže i svoj ugled i svoj
regionalni kredibilitet", ocenio je on i naveo da je to bio osnovni motiv zbog čega je ponovo pokrenuo tu ideju.
"Nije, dakle, reč o nekakvim našim pravnim obavezama niti odluci Medjunarodnog suda pravde, već o moralnoj obavezi koju imamo samiprema sebi", istakao je Tadić koji je rasprave u javnosti oko teksta i upotrebe reči genocid rezolucije nazvao "jalovom diskusijom".
On je ocenio da parlament nije sud da bi jedno pre svega vrednosnopitanje pretvorio u stručno-pravnu debatu. "Najvažnije je da se osudi taj svirepi zločin i da terminologija bude potpuno jasna u osudi samog zločina kao i u saosećanju sa patnjom nevinih žrtava iz drugog naroda", rekao je Tadić.
