Izvor: B92, 08.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija traži "paket plus"
Beograd -- Vladin paket čine zahtevi Evropskoj uniji za uslovni otpis dugova, novca za infrastrukturu, ukidanje viza i kandidaturu do 2008.
Kako saznaje B92, osnovni elementi "paketa plus" su, pored akcionog plana za saradnju s Haškim tribunalom, zahtevi za uslovan otpis dugova, više novca za infrastrukturu, ukidanje viza i sticanje kandidature za članstvo u EU za najviše dve godine. "Paket plus" će, sa akcionim planom, premijer Vojislav Koštunica predstaviti zvaničnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Unije najverovatnije 16. jula.
Prva stavka paketa Vlade jeste otpis do milijarde dolara duga Pariskom klubu poverilaca, na jesen ove godine, i to za izgradnju Koridora 10 na jugu Srbije, zatim za ekološke projekte i razvoj infrastrukture u siromašnim opštinama. Takođe, traže se veći pretpristupni fondovi EU za realizaciju projekata od regionalnog značaja u okviru Nacionalnog investicionog plana, počevši od naredne godine, uz godišnje finansiranje oko 25 odsto ukupne sume za investicije u regionalne projekte. Treći zahtev jeste ukidanje viza do 2008, uz fazne olakšice za studente i naučnike tokom ove i naredne godine. Vlada traži i da Srbija dobije status kandidata za članstvo u Uniji najkasnije 2008.
Uz to, akcioni plan za lociranje, hapšenje i izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu sadržaće šest osnovnih tačaka, a specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je najozbiljniji kandidat za koordinatora za komunikaciju bezbednosnih struktura u Srbiji s Tužilaštvom u Hagu", piše Blic pozivajući se na izvore bliske Vladi
Ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je najavio da će Vlada Briselu uskoro predstaviti paket, rekao je da je realno krenuti s radovima na infrastrukturi od jeseni. "Da krenemo da završavamo Koridor 10, ali i da dobijemo podršku EU za uslovan otpis do milijardu dolara dugova. Takođe, vrlo je neambiciozno tražiti samo povlastice za mlade studente, za vizne olakšice. Mislim da treba tražiti ukidanje viza za sve građane Srbije i idemo s jednim agresivnijim pristupom", kaže on.
Skepticizam
Ekonomista Miroslav Prokopijević je skeptičan prema toj ideji Vlade zato što Srbija nije ta koja je u poziciji da traži jer ne ispunjava obaveze, "U međunarodnoj politici ne postoje aranžmani u kojima jedna strana daje sve, a druga ne dobija ništa. Prema tome, plan liči na to da Srbija dobija sve, a EU ne dobija ništa. Gomila pitanja mora pre toga biti rešena, to doživljavam više kao priču šta bi neko želeo, ali još nije realno", kaže on.
Prokopijević smatra da je nerealan zahtev za ublaživanje viza jer je Srbija u vrhu zemalja čiji građani traže azil u EU. "Malo je verovatno da pre odlaska Kosova može da se išta reši oko tog pitanja i naravno pre rešavanja čitavog niza tehničkih pitanja, od toga kako izgledaju pasoši i lične karte, pa do toga ko kontroliše granice, kako se prelaze, kome su uvedene vize, a kome nisu", kaže Prokopijević.
Portparol Demokratske stranke Đorđe Todorović kaže nije sve što se nalazi u "paketu plus" originalna ideja Vlade i da je predsednik Srbije Boris Tadić sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom već o tome razgovarao. Todorović smatra da Dinkić treba da se bavi svojim poslom, a to su, između ostalog, smanjenje inflacije i nezaposlenosti. "Naravno da moramo da razvijamo Koridor 10, naravno da moramo da se bavimo svim pitanjima koja su ne samo politička, već i ekonomska, ali DS ističe da je najvažnija stvar pre svega saradnja s međunarodnim institucijama, s Haškim tribunalom, i zato ponavljamo da Dinkić treba da se bavi svojim poslom, problemima koje on treba da rešava, a ne da se hvali tuđim rešenjima i rezultatima", kaže on.
"Loše predstavljeno i bez argumentacije"
Jelica Minić iz Evropskog pokreta kaže da je "paket plus" dobra ponudu, ali loše predstavljena i bez argumentacije. Ona navodi da je predlog Beograda dosta pojednostavljen i smatra da je paket trebalo da bude građen u domenu zajedničkih interesa. "To su trgovina, saobraćajna i energetska infrastruktura, i to jste interse EU kod nas, liberalizacija trgovine. To je područje zajedničkih interesa i tu će biti napretka i pre institucionalizacije odnosa sa EU, i to silom interesa. Tu bi pažljivo trebalo formulisati argumentaciju", kaže ona.
Jelica Minić kaže i da EU sigurno neće prihvatiti zahteve iz "paketa plus" ako je ulog samo izručenje Mladića. "Od kabineta Vojislava Koštunice biće traženo ispunjavanje još niza uslova. Mislim da se situacija ponavlja, još iz vremena Miloševića, pa i kasnije, jer je Srbija dobijala savete iz inostranstva da treba da istrguje gubitak Kosova. Možda bi ova priča mogla da bude smeštena u taj kontekst. Saradnja s Hagom je uslov oko kog nema pregovora, a što pre budemo stvorili taj neki akcioni plan, u kom bismo podelili odgovornost s međunarodnom zajednicom, oko završetka saradnje, bolje za Srbiju", kaže ona.
"Saopštićemo kada bude vreme"
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar kaže da je Akcioni plan za hapšenje i izručenje Ratka Mladića stvar Vlade a ne medija, i da će javnost blagovremeno biti obaveštena o delovima plana koji mogu da budu objavljeni. "Onog momenta kada taj plan bude definisan i usvoji ga Vlada, javnost će biti obaveštena o svim elementima plana koji po prirodi svoje stvari mogu biti saopšteni javnosti", kaže Lončar, prenosi Beta.
Blic je danas, pozivajući se na izvore bliske Vladi, objavio da se akcioni plan sastoji od šest tačaka i da postoje dve sporne tačke. Prema pisanju lista, plan predviđa stavljanje svih službi bezbednosti pod kontrolu Vlade, saradnju tih službi sa inostranim obaveštajnim službama, izbor koordinatora za komunikaciju službi bezbednosti Srbije s Tužilaštvom Tribunala, zamrzavanje i prekid finansijskih tokova za pomoć u skrivanju, otkrivanje mreže pomagača i pripremu javnog menjenja u Srbiji za hapšenje Mladića.
Izvor lista je naveo da su sporni stavljanje Vojne službe bezbednosti pod kontrolu Vlade i pitanje koordinatora za komunikaciju bezbednosnih struktura u Srbiji s Tužilaštvom u Hagu.
