Izvor: B92, Beta, Tanjug, 14.Maj.2010, 10:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Srbija spremna da povuče tužbu"

Zagreb, Beograd -- Srbija je spremna da povuče tužbu protiv Hrvatske, poručio u Zagrebu premijer Cvetković. To za nas nije bilateralno pitanje, kaže Jadranka Kosor.

Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da je Srbija spremna da povuče tužbu protiv Hrvatske ako bude bio postignut dogovor bez uslova o istovremenom međusobnom povlačenju tužbi za genocid. Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor kaže da odluku o povlačenju hrvatske tužbe protiv Srbije za genocid može da donese >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << samo Vlada Hrvatske, ali da ona o tome još nije razgovarala.

Ona je u znakpoboljšanja odnosa dve zemlje Cvetkoviću predala kompakt disk pravnih tekovina Evropske Unije prevedih na hrvatski.

Zagreb je Beogradu spremio evropski poklon, a premijer Srbije je uzvratio najavom mogućeg rešenja za jedan od trenutno najvećih problema u odnosima dve zemlje.

"Mogu da vam izložim stav srpske strane, a on jeste da smo spremni da povučemo našu tužbu, naravno ako se bude postigao dogovor da istovremeno povučemo tužbu, bez ikakvih dodatnih uslova", rekao je Cvetković.

Premijerka Kosor nije bila tako direktna. Odluku o povlačenju tužbe može da donese samo vlada Hrvatske, ali ona o tome još nije raspravljala.

"Isto tako mislim i to govorim u ime vlade Hrvatske da je važno potpuno jasno se odrediti prema zločinima Miloševićeve politike, zlu koje je ta politika, koja je bila agresorska, nanela svima nama i to za vladu Hrvatske nije bilateralno pitanje", kazala je ona.

"Poklanjane prevoda pravnih tekovina Evropske unije, u koje je uloženo oko osam miliona evra, znak je da podržavamo evrointegracije Srbije", istakla je Kosorova i najavila da će ta podrška biti još snažnija kada Hrvatska uđe u Uniju.

"Želim da ovaj čin bude zalog naše dobre suradnje i prijateljstva dve zemlje i naša snažna potpora našem susedu, a mislim da i ovom malom svečanom predajom otvaramo novu knjigu u suradnji dvije susedne zemlje", smtra Kosorova.

Premijer Srbije je ocenio da nisu svi problemi rešeni, ali da postoji volja da se oni rešavaju u interesu obe strane. Beograd je zadovoljan što je Zagreb odmakao tako daleko na svom evroskog putu.

"Mi smo zadovljni što je Hrvatska na tom putu pri kraju i iskoristićemo njena iskustva, bilo u obliku saveta, ili bilo koje vrste potpore, kao ova koju ste upravo videli, vezanih za prevode", rekao je Cvetković.

Dvoje premijera su razgovarali o intenziviranju ekonomske saradnje, traganju za nestalim osobama, rešavanju pitanja izbeglica, ubrzanju procesa sukcesije i rešavanju graničnih sporova.

Pored Cvetkovića i Đelića, u Zagrebu je i ministarka finansija Diana Dragutinović. I to nije kraj. Već u nedelju u Zagreb stiže i delegacija srpskog pravosuđa, sa ministarkom pravde Snežanom Malović na čelu.

Za sledeću nedelju planirana je, ali još ne zvanično najavljena, i poseta ministra odbrane Dragana Šutanovca.

Danas uručene prevode je još prethodni premijer Hrvatske, Ivo Sanader obećavao Vojislavu Koštunici dok su obojica bili premijeri. Reč je 100 000 strana regulative Evropske unije, za čije prevođenje bi Srbija trebalo da izdvoji oko 10 miliona evra.

"Naravno moraćemo još da radimo na tome jer hrvatski i srpski imaju određene razlike i treba organizovati tu masu dokumenata. Istovremeno, možda nam je još i bitnije iskustvo Hrvatske u pregovorima sa EU, jer su oni i dalje veoma aktuelni, a znamo da je trenutno proširenje zahtevnije od onoga što je bio slučaj sa zemljama koje su ulazile pre pet godina", kaže potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević objašnjava da je reč o prevodima koji nemaju stručnu redakturu, odnosno to je prevod sa nekog od zvaničnih jezika Evropske unije na hrvatski, bez ekspertske potvrde.

"Svakako da će pomoći, ali on ne može da se koristi kao osnovni prevod već kao pomoć prevodiocima koji sada to čine prevodeći pravila EU na srpski jezik. Prevod zahteva nekoliko krugova prevoda, jedno je sirovi prevod, pa stručna redakcija, pa pravno čitanje, da bi se dobila državna verifikacija. Taj sistem je napravljen i počeo da funkcioniše nedavno i u Srbiji”, kaže Miščevićeva.

"Region izlazi iz krize"

Predsednici vlada zapadnog Balkana konstatovali su ranije danas da se u svim zemljama regiona ekonomska kriza završila. Premijer Cvetković je, posle sastanka sa šefovima vlada iz regiona, izjavio da je zajednički ocenjeno da će oporavak od posledica krize ići sporije nego što se očekivalo.

"Takođe je procena da bi kriza mogla imati određene reperkusije na pitanje brzine evropskih integracija i zbog toga je dogovoreno da sve zemlje i uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) nastave da se bore da se brzina evropskih integracija ubrza i da se čitav zapadni Balkan uključi u EU", kazao je Cvetković.

Prema njegovim rečima, sve zemlje regiona imaju određene infrastrukturne projekte, u kojima je EBRD spreman da pomogne, ali se prevashodno mora insistirati na tome da se poveća obim ekonomske saradnje u regionu.

Radni ručak, kome su prisustvovali premijeri Hrvatske, Srbije, BiH, Makedonije, Crne Gore i Albanije, održan je na marginama godišnje skupštine EBRD.

Godišnja skupština EBRD okupila je u Zagrebu delegacije 63 zemlje članice i više od dve i po hiljade bankara, privrednika i investitora, a glavna tema skupa je ekonomski oporavak.

EBRD: Vidljiv oporavak u mnogim zemljama

Sednicom Odbora guvernera Evropske banke za obnovu i razvoj počela je 19. godišnja skupština i Poslovni forum EBRD-a koji se održava u Zagrebu i u čijem radu učestvuje i Srbija.

Predsednik EBRD-a Tomas Mirou izjavio je, u obraćanju prisutnima, da je vidljiv oporavak u mnogim zemljama u kojima banka posluje, ali da je on relativno spor kao i to da većina indikatora govori da će biti dugotrajan.

Temelji oporavka moraju biti makroekonomska i finansijska stabilnost, odnosno sprečavanje obnove makroekonomskih i finansijskih neravnoteža, što podrazumeva izbegavanje prekomernih manjkova u bilansima plaćanja i neodrživog rasta kredita, rekao je on, preporučivši izbegavanje zaduživanja u stranim valutama i oslanjanje na domaću štednju.

On je podsetio da je tokom prošle godine uloženo 477 miliona evra u 83 projekta u zemljama rane tranzicije i 727 miliona evra u 51 projekt na zapadnom Balkanu.

Pozvao je zemlje članice EBRD-a da rade na efikasnoj politici tržišnog takmičenja i smanjenju barijera za razvoj malog i srednjeg preduzetništva.

Mirou je odao priznanje stanovništvu regiona zbog "disciplinovanog podnošenja krize" ističući da je politički odgovor u regionu banke bio ohrabrujući jer nije bilo nazadovanja u tranziciji prema tržišnoj privredi niti povlačenja iz integracije u globalnu privredu i institucije.

U obraćanju prisutnima, hrvatska premijerka Jadranka Kosor naglasila je da se skupština odvija u vrlo značajnom trenutku za Hrvatsku, koja je pred završetkom pristupnih pregovora za članstvo u Evropskoj uniji.

EBRD je važan partner Hrvatskoj sa dve milijarde uloženih evra u preko 100 projekata od nacionalnog i regionalnog značaja, rekla je Kosorova.

Ističući da je lane EBRD uložio u Hrvatsku 245 miliona evra, Kosorova je izrazila očekivanje da će toliko biti uloženo i tokom ove godine.

"Hrvatska očekuje saradnju s EBRD-om u pokretanju novog investicionog ciklusa i podršci preduzetnicima i zato Hrvatskoj odgovara povećanje kapitala ERBD-a kao i planirani rast obima ulaganja te banke u narednom periodu", rekla je Kosorova.

Ona je navela i šta su vlasti u Zagrebu preduzele u vezi s privrednim oporavkom, kao i da ublaže posledice krize na privredu i građane.

Predsedavajuća odbora guvernera Kristin Lagard govorila je o krizi u svetu i njenom uticaju na region EBRD, među ostalim i padu od više od 50 odsto u tokovima direktnih stranih ulaganja.

Naglasila je i da su ministri zemalja evrozone prošlog vikenda uspostavili mehanizam evropske finansijske stabilizacije u cilju stabiliacije finansijskih tržišta i slanja poruke o solidarnosti država evrozone.

EBRD je lane imala ulaganja od osam milijardi evra, što je 50 odsto više nego 2008, a skoro dve trećine poslovnih aktivnosti kategorizovano je kao odgovor na krizu.

Odbor guvernera EBRD-a na godišnjoj skupštini treba da donese odluku o povećanju kapitala EBRD za 10 milijardi evra, devet milijardi na poziv i milijardu kao rezervu, a predviđen je i mehanizam preispitivanja kojim će se za pet godina izvršiti prilagođavanje, zavisno od zahteva i korišćenja.

Na godišnjoj skupštini EBRD-a učestvuju 63 delegacije s oko 2.000 učesnika.

Nastavak na B92...

Radio Slobodna Evropa: Cvetković: Srbija spremna da povuče tužbu protiv Hrvatske

Danas: Srbija spremna da povuče tužbu