Izvor: Politika, 09.Jul.2015, 14:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija se u trećoj rezoluciji EP o Srebrenici ne pominje
U tekst su naknadno ubačena i dva amandmana kojima se osuđuje ruski veto na britansku rezoluciju u SB UN i pohvaljuje odluka da se 11. jul proglasi danom žalosti u BiH
Evropski parlament je u Strazburu, velikom većinom glasova, usvojio svoju treću rezoluciju o Srebrenici, u kojoj je „najoštrije osudio genocid u Srebrenici” i „odao počast žrtvama Srebrenice i svih zločina u ratovima u bivšoj Jugoslaviji”, naglasivši da „samo priznavanjem zločina može doći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do pravog pomirenja na Balkanu”.
Za razliku od prethodne rezolucije EP o Srebrenici, donetoj 2009. godine, u kojoj se navodilo da su „neregularne srpske policijske jedinice koje su na teritoriju Bosne ušle iz Srbije” doprinele zločinu, sada se Srbija ne pominje u tom kontekstu, već se kaže da su za masovnu egzekuciju više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka iz Srebrenice odgovorne „snage bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića, uz učešće paravojnih i neregularnih jedinica”. Iz konačne verzije teksta je, naime, kako javlja Tanjug, izbačen zahtev poslaničke grupe narodnjaka (EPP) da se za učešće u genocidu okrive i „neregularne policijske snage koje su na bosansku teritoriju ušle iz Srbije”.
U rezoluciji se, takođe „odbacuje svako poricanje, relativizacija ili pogrešno tumačenje genocida” i ukazuje na „potrebu da politički predstavnici u Bosni i Hercegovini priznaju prošlost kako bi se uspešno delalo na boljoj budućnosti za sve građane te zemlje”.
U tekst rezolucije naknadno su ubačena i dva amandmana predlagača rezolucije Ivana Jakovčića kojima se osuđuje rusko stavljanje veta na britansku rezoluciju o Srebrenici u SB UN i pohvaljuje se odluka da se 11. jul proglasi danom žalosti u BiH.
U izjavi Evropske komisije, koja je prethodila glasanju, kao i u obraćanjima mnogih poslanika, oštro je kritikovano neusvajanje slične rezolucije u Njujorku. Poslanik Jakovčič tvrdi da rezolucija nije uperena protiv Srbije i srpskog naroda, već je, kaže, cilj da se obezbedi da se takav zločin više ne ponovi.
„U ratu su svi činili zločine, pa i pripadnici mog naroda”, rekao je i dodao da je dobro i važno što će premijer Aleksandar Vučić prisustvovati komemoraciji u Potočarima.
Gotovo svi poslanici su, kako je javio Tanjug, govorili o potrebi pomirenja i izgradnji zajedničke budućnosti. Jedan od retkih disonantnih glasova čuo se od strane slovačkog poslanika sa krajnje levice Miroslava Ransdorfa, koji je za rat u BiH okrivio SAD, a za srebreničku tragediju komandanta bosanskih snaga Nasera Orića.
Jakovčićev predlog rezolucije o Srebrenici najpre nije stavljen na dnevni red, ali je kasnije odluka ipak promenjena. Prema našim nezvaničnim saznanjima, ključnu ulogu u tome odigrale su u Briselu Majke Srebrenice i Žepe, koje su na jednom internom sastanku izvršile pritisak na izvestioca EP za BiH Kristijana Dana Predu. On je, podsetimo, krajem prošlog meseca izjavio da EP neće usvajati rezoluciju o Srebrenici, već da će biti održana samo debata na tu temu. Sam Jakovčić je rekao da je njegov cilj da EP obeleži dvadesetogodišnjicu najgoreg masakra u Evropi posle Drugog svetskog rata na dostojanstven način, a da je manje važno da li će biti usvojena rezolucija kao dokument, ili će biti deo govora predsednika Martina Šulca na plenarnoj sednici.
Međutim, zahtev za donošenje rezolucije ipak je 6. jula stavljen na glasanje na početku plenarnog zasedanja u Strazburu, i to na zahtev ALDE grupe (Savez liberala i demokrata za Evropu) i Jakovčića, pa je odlučeno da EP ipak 9. jula glasa o rezoluciji.
Prva rezolucija o Srebrenici, podsetimo, doneta je u EP 2005, a druga, kojom je 11. jul proglašen evropskim Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, četiri godine kasnije. Prva rezolucija bila je, prema oceni Nemanje Todorovića Štiplije, urednika portala „Juropijan vestern balkans”, vrlo oštra, dok je druga bila nešto umerenija. Za razliku od jučerašnje, u njoj se, međutim, navodilo da su paravojne snage ušle iz Srbije, a sada toga nema. „U ovoj rezoluciji Srbija se nigde ne pominje, već se kaže da su državljani BiH izvršili genocid nad državljanima BiH”, naglašava on.
Kao i Štiplija, i Laslo Varga, zamenik predsednika skupštinskog Odbora za evropske integracije, naglašava da rezolucije EP nisu obavezujuće. „One odslikavaju atmosferu i preovladavajući stav u određenim trenucima o određenim pitanjima u EP. Međutim, stavovi evropskih poslanika svakako utiču na druge institucije EU, pa i na Evropsku komisiju i države članice, koje, što se tiče politike proširenja, imaju odlučujući uticaj”, objašnjava Varga, čije je mišljenje da „ne treba ni minimizirati ni preuveličavati značaj ovakvih dokumenata”.
.jpg)
