Izvor: Politika, 15.Jul.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija razgovara: ima li država para da pomaže privredi
Nebojša Ćirić: Sačuvali smo 40.000 radnih mesta. – Milojko Arsić: Subvencije treba smanjiti
Svaka država, pa i Srbija, subvencijama pomaže građanima i privredi u krizi. Problem je, međutim, što se kriza odužila, a para u budžetu ponestaje. Mogu li kreatori ekonomske politike i dalje privrednicima i građanima da pružaju ruke spasa ili su im šake i džepovi sada prazni?
Na ovo pitanje, kao gosti „Politike”, pokušali su da odgovore Nebojša Ćirić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministar ekonomije i regionalnog razvoja, i Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Ćirić: Postoje različite vrste subvencija. Jedne od njih su subvencije društvenim i državnim preduzećima kod kojih je poništena privatizacija. One su prošle godine bile oko 3,5, a ove godine na oko 2,5 milijardi dinara zbog restriktivnog budžeta. Takođe, početkom krize osmislili smo program subvencionisanih kredita, gde je država praktično plaćala kamate. Na taj način smo naterali banke da višak novca prebace privredi i da ti krediti budu po znatno nižim kamatama od tržišnih.
Politika: Da li nam za to ponestaje para?
Ćirić: Početkom 2012. godine nismo imali para za kredite za likvidnost. Prošle godine smo za tu svrhu izdvojili 1,5 milijardi dinara. I prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, polovina ekonomskog rasta 2010. godine bila je rezultat tih kredita. Treća vrsta subvencija su podsticaji za domaće i strane investitore gde država izdvaja od četiri do 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu. To nisu pare koje država daje i nikada ne dobije nazad. Računice pokazuju da se sredstva budžetu, kroz poreze i doprinose, vrate za 17 do 19 meseci. I naravno imamo subvencije za „Železnicu”.
Arsić: Subvencije predstavljaju poklanjanje novca poreskih obveznika, odnosno svih građana Srbije, samo nekim građanima. Zato pre nego što se odobre treba vrlo detaljno analizirati da li postoje dobri razlozi za to. A kada se odobre treba stalno pratiti da li ispunjavaju ciljeve zbog kojih postoje ili se tako rasipaju sredstva.
Politika: Da li je Srbija rasipala pare?
Arsić: U našoj zemlji ne postoji sveobuhvatna evidencija o tome koliko iznose ukupni izdaci za subvencije. Najkompletniju analizu, čini se, uradio je Fiskalni savet i ukupni troškovi Srbije za subvencije procenjuju se na oko 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda stvori za godinu dana. Što je znatno više nego u drugim zemljama Evrope, gde ti izdaci iznose oko 1,5 odsto BDP-a. Sigurno je da ukupan nivo tih izdataka treba smanjiti.
Trebali bismo da počnemo od onih koje predstavljaju neku vrstu dosta skupe kompenzacije za neizgrađeni privredni sistem, a odnose se na podsticanje investicija i zapošljavanja. Subvencije koje se odobravaju preduzećima u restrukturisanju takođe bi trebalo smanjiti. Iako sa 0,3 odsto BDP-a ne predstavljaju veliki trošak za budžet, ta preduzeća kasnije više koštaju zato što stvaraju lance gubitaka, ne plaćaju poreze državi i ne izmiruju svoje obaveze. U naredne dve godine njihovu sudbinu trebalo bi rešiti ili privatizacijom ili stečajem.
Ćirić: Ako pitate privrednike oni svi traže aktivnije učešće države i povećanje subvencija. Videli smo da je država i u Evropi i u Americi imala aktivno učešće u spasavanju banaka i velikih industrija. Start ap krediti su, prema našim evidencijama, ispunili svoju svrhu, jer 50 odsto tih preduzeća uspešno posluje. Pitanje je da li subvencije treba smanjivati, ali je važan i efekat davanja tih sredstava. Zahvaljujući tim parama, na primer, radnici „Železnice” dobijaju plate, preko kredita za likvidnost spasli smo veliki broj firmi i sačuvali oko 40.000 radnih mesta, doprineli smanjenju pada BDP-a tokom 2009. godine, generisali privredni rast u 2010. godini …
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 16. jula. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Anica Telesković
objavljeno: 16.07.2012
