Izvor: Politika, 30.Maj.2010, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija razgovara: Šta je potrebno opštini da bude uspešna

Go­ri­ca Dim­čić-Ta­sić: Po­vla­sti­ca­ma pri­vu­ći in­ve­sti­to­re. –Ne­nad Mi­tro­vić: Raš­či­sti­ti s lo­šim pri­vred­ni­ci­ma

To što me­đu­na­rod­ni Ko­ri­dor 10 pro­la­zi kroz sa­mo sr­ce Vla­di­či­nog Ha­na, i na sa­mo se­dam ki­lo­me­ta­ra od Svi­lajn­ca, je­ste plus za ove op­šti­ne, ali ne i do­vo­ljan fak­tor za nji­ho­vu sre­ću. Da bi Svi­laj­nac pri­vu­kao ugled­ne in­ve­sti­to­re, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što su ne­mač­ki „Re­um” i ja­pan­ski „Pa­na­so­nik”, mo­rao je da im po­nu­di po­vla­sti­ce, od­rek­ne se na­kna­da i svo­ju ad­mi­ni­stra­ci­ju pod­re­di pri­vre­di. Ova do sa­da pre­te­žno po­ljo­pri­vred­na op­šti­na, ko­joj pri­vre­da ni­je bi­la ja­ča stra­na, u ovoj go­di­ni će osta­ti upam­će­na kao jed­na od ma­lo­broj­nih u ko­joj su otvo­re­ne dve no­ve fa­bri­ka i upo­sle­no sta­nov­ni­štvo. Vla­di­čin Han, s dru­ge stra­ne, ne­ka­da in­du­strij­ski grad s kva­li­fi­ko­va­nom rad­nom sna­gom, ne­ma ni­jed­nu grin­fild in­ve­sti­ci­ju ni u na­ja­vi.

O to­me za­što je Svi­laj­nac uspe­šan, a Vla­di­čin Han ni­je i šta je pre­sud­no za do­la­zak in­ve­sti­to­ra za „Po­li­ti­ku” go­vo­re Ne­nad Mi­tro­vić, pred­sed­nik op­šti­ne Vla­di­čin Han (DS), i Go­ri­ca Dim­čić-Ta­sić, pred­sed­ni­ca op­šti­ne Svi­laj­nac (G17).

Po­li­ti­ka: Obe op­šti­ne su 80-ih go­di­na bi­le u pri­bli­žnoj rav­ni. Ka­ko je do­šlo do to­ga da Svi­laj­nac do­spe u gru­pu sred­nje raz­vi­je­nih, a Vla­di­čin Han naj­ne­ra­zvi­je­ni­jih op­šti­na?

Dim­čić-Ta­sić: Svi­laj­nac jepodvigao do­la­zak stra­nih in­ve­sti­to­ra. U pret­hod­nih 15 go­di­na ni­je­dan no­vi pri­vred­ni obje­kat ni­je otvo­ren. Po do­la­sku na vlast pre dve go­di­ne za­te­kli smo 2.000 ne­za­po­sle­nih na bi­rou. Taj broj je, me­đu­tim, ve­ći jer oko osam hi­lja­da ži­te­lja ko­ji ži­ve i ra­de u ino­stran­stvu svo­joj de­ci ša­lju no­vac. Oni ima­ju iz­vor pri­ho­da i ni­su evi­den­ti­ra­ni u Na­ci­o­nal­noj slu­žbi za za­po­šlja­va­nje. Shva­ti­li smo da je pri­o­ri­tet sma­nje­nje ne­za­po­sle­no­sti i to kroz po­di­za­nje pri­vre­de i mak­si­mal­no ja­ča­nje po­ljo­pri­vre­de, jer je ovo pr­ven­stve­no ra­tar­ski kraj.

Mi­tro­vić: Ima­li smo ja­ku in­du­stri­ju i to u ran­gu raz­vi­je­ni­jih u či­ta­voj SFRJ. Ne­ma obla­sti pro­iz­vod­nje, ko­ja kod nas ni­je bi­la za­stu­plje­na. Me­đu­tim, pri­vre­da je de­ve­de­se­tih stag­ni­ra­la. Po­slo­va­la je sa stra­šnim gu­bi­ci­ma i ušla je pot­pu­no ne­pri­pre­mlje­na u pri­va­ti­za­ci­ju. Ta­ko da je 98 od­sto in­du­stri­je ne­u­spe­šno pri­va­ti­zo­va­no.

Dim­čić-Ta­sić: Su­o­či­li smo se sa pri­vre­dom ko­ja ne po­sto­ji. Pri­va­ti­za­ci­je su za­vr­še­ne, ka­ko su za­vr­še­ne. Sta­vi­li smo tač­ku i kre­nu­li od nu­le. Ima­li smo sre­ćom 25 hek­ta­ra op­štin­skog ze­mlji­šta. Ni­smo ima­li nov­ca da ga in­fra­struk­tur­no opre­mi­mo za in­du­strij­sku zo­nu. Po­tra­ži­li smo po­moć od Mi­ni­star­stva za eko­no­mi­ju. Zna­li smo da ne­mač­ka kom­pa­ni­ja „Re­um” tra­ži po­god­nu lo­ka­ci­ju za fa­bri­ku pla­stič­nih de­lo­va na­me­nje­nih auto­in­du­stri­ji. Ona je naj­pre pre­go­va­ra­li i s pret­hod­nom vla­šću u Svi­lajn­cu, pa je oti­šli u Ba­to­či­nu. Pre­po­zna­li smo svo­ju šan­su. Po­nu­di­li smo do­bre uslo­ve i od­lu­či­li su da s na­ma sklo­pe ugo­vor o in­ve­sti­ci­ji vred­noj oko 10 mi­li­o­na evra. Do sep­tem­bra će iz­gra­di­ti fa­bri­ku u ko­joj će se za­po­sli­ti 320 rad­ni­ka. Ne­ki su već po­če­li da ra­de i do­bi­ja­ju 22.000 di­na­ra me­seč­no.

Mi­tro­vić: Ja sam za­te­kao 5.000 ne­za­po­sle­nih i ni­je­dan hek­tar op­štin­skog ze­mlji­šta. Ple­nid­bom od lo­ših pri­vred­ni­ka i pre­ko Po­re­ske upra­ve na­ku­pi­li smo oko pet hek­ta­ra. Opre­mi­li smo in­du­strij­sku zo­nu i če­ka­mo in­ve­sti­to­re.

Po­li­ti­ka: Za­što ne do­la­ze? Vi­di­te li šan­su u za­vr­šet­ku Ko­ri­do­ra 10?

Mi­tro­vić: Iako je Ko­ri­dor 10 tra­si­ran kroz sam grad, i de­li ga na dva de­la, in­ve­sti­to­ri ne­će na jug jer je spe­ci­fi­čan po vi­še­na­ci­o­nal­nom sa­sta­vu. Oblast Bu­ja­nov­ca i Pre­še­va u pret­hod­nom pe­ri­o­du je bi­la tru­sno pod­ruč­je. To ne­ma ni­ka­kve ve­ze s Vla­di­či­nim Ha­nom ali se on ve­zu­je za Pčinj­ski okrug i to je sig­nal in­ve­sti­to­ri­ma da ma­nje ula­žu i ri­zi­ku­ju pre­ma ju­gu Sr­bi­je, od­no­sno da vi­še ula­žu u cen­tral­nu Sr­bi­ju. I da iz­u­zet­no ula­žu na se­ve­ru. U tren­du su In­đi­ja, Ši­ma­nov­ci i No­va Pa­zo­va. Tre­ći bi­tan fak­tor je to što dr­ža­va po pi­ta­nju ener­get­skih re­sur­sa ni­je ula­ga­la na jug Sr­bi­je. Či­tav se­ver je snab­de­ven ga­som, što po­jef­ti­nju­je pro­ces pro­iz­vod­nje i stva­ra kon­ku­rent­nost na evrop­skom tr­ži­štu. Dok su u Vla­di­či­nom Ha­nu, po­red in­du­stri­je ko­ja je iz­u­zet­no za­o­sta­la, ener­gen­ti sku­pi. To sve po­sku­plju­je pro­iz­vod­nju.

Po­li­ti­ka: Ko­li­ke su pro­seč­ne pla­te u va­šim op­šti­na­ma?

Mi­tro­vić: Ne mo­že­mo da uđe­mo u trag, ali to je ne­gde oko se­dam hi­lja­da di­na­ra u pri­vre­di i oko 15.000 di­na­ra u van­pri­vre­di.

Dim­čić-Ta­sić: U pri­vre­di je oko 38.000 di­na­ra, ali pro­sek vu­če Ter­mo­e­lek­tra­na „Mo­ra­va”. U van­pri­vre­di ona iz­no­si 41.000 di­na­ra.

Po­li­ti­ka: U vre­me ka­da je pri­vre­da bi­la u eks­pan­zi­ji Vla­di­čin Han je bio na 1. me­stu po za­ra­da­ma u Pčinj­skom okru­gu, sa­da je pr­vi po si­ro­ma­štvu. Šta či­ni­te da po­ve­ća­te stan­dard gra­đa­na?

Mi­tro­vić: Mo­je in­ge­ren­ci­je kao pred­sed­ni­ka op­šti­ne za pri­vre­du su vr­lo ogra­ni­če­ne. Po­ku­ša­vam da iz­vr­šim pri­ti­sak na Vla­du Sr­bi­je da mi po­mog­ne da se oslo­bo­dim ne­sa­ve­snih vla­sni­ka pred­u­ze­ća. Sam ću pro­na­ći stra­te­ške part­ne­re. Bu­gar­ski kon­zor­ci­jum „Bal­kan brik” je, na pri­mer, ku­pio fa­bri­ku gra­đe­vin­skog ma­te­ri­ja­la, ali u toj fa­bri­ci, ko­ja za­u­zi­ma 40 hek­ta­ra ze­mlji­šta, ra­de sa­mo di­rek­tor i se­kre­ta­ri­ca. Rad­ni­ci ne ra­de ni u fa­bri­ci pa­pi­ra. Po­ljo­pri­vred­ni kom­bi­nat „De­li­šes”, či­ji so­ko­vi su bi­li u ran­gu „Fruk­ta­lo­vi”, u re­struk­tu­ri­sa­nju je, a voć­nja­ci su za­pu­šte­ni…

Naj­ve­ći pro­blem mi je to što ti po­slo­dav­ci ne po­štu­je za­ko­ne, što is­pla­ću­ju kao pla­te tri ili če­ti­ri hi­lja­de di­na­ra na ru­ke. Ne pla­ća­ju do­pri­no­se. Ni­je mi ja­sno da ne­ko dr­ža­vi du­gu­je 400 mi­li­o­na di­na­ra, a da ona spa­va. Ne mo­gu da shva­tim da ona ne­ma nov­ca da po­kri­je tro­ško­ve za uvo­đe­nje ste­ča­ja, kao naj­ve­ći po­ve­ri­lac, ni hra­bro­sti da kre­ne u bor­bu s lo­šim pri­va­ti­za­ci­ja­ma.

Ako ne­ko du­gu­ju no­vac, kon­ver­tuj­te to u imo­vi­nu dr­ža­ve i do­zvo­li­te lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi da pro­na­đe part­ne­ra.

Po­li­ti­ka: Ka­ko je Svi­laj­nac pri­vu­kao ula­ga­če?

Dim­čić-Ta­sić: Ve­za­li smo iz­da­va­nje ze­mlji­šta za broj za­po­sle­nih rad­ni­ka u pro­iz­vod­nji. S Nem­ci­ma smo se do­go­vo­ri­li da uzmu pet hek­ta­ra za­ku­pom na 99 go­di­na bez na­dok­na­de. Uslov je bio da za­po­sle 320 rad­ni­ka za tri go­di­ne i da 80 od­sto njih bu­de iz Svi­lajn­ca.

Pri tom uop­šte ni­smo ima­li in­du­strij­sku zo­nu. Pre­go­va­ra­li smo s „Re­u­mom”, a ima­li smo sa­mo li­va­du i obe­ća­va­li da će tu za šest me­se­ci bi­ti i stru­ja, i vo­da, i te­le­fon, i gas. Sa­mi smo bi­li u ne­do­u­mi­ci da li će­mo mo­ći to da iz­ve­de­mo. In­ve­sti­to­ri na­rav­no pla­ća­ju pri­ključ­ke, ali smo ih oslo­bo­di­li pla­ća­nja ko­mu­nal­nih tak­si u ro­ku od tri go­di­ne. Mo­li­li smo i ku­mi­li jav­na pred­u­ze­ća da ubr­za­ju pro­ce­du­re da­va­nja sa­gla­sno­sti jer smo se oba­ve­za­li da će­mo gra­đe­vin­sku do­zvo­lu iz­da­ti za me­sec da­na. Tre­ba­lo je iz­bo­ri­ti se s či­nov­ni­ci­ma.

Svi ko­ji su po­sle njih do­šli tra­ži­li su iste uslo­ve.

I lo­kal­ni pri­vred­ni­ci, ko­ji ho­će na svom ze­mlji­štu ne­što da gra­de oslo­bo­đe­ni su pla­ća­nja ko­mu­nal­nih tak­si ta­ko­đe tri go­di­ne.

Po­li­ti­ka: Ri­zik se is­pla­tio?

Dim­čić-Ta­sić: „Pa­na­so­nik” do­la­zi u ok­to­bru i tre­ba da pra­vi led di­o­de, ali u objek­tu „Re­u­ma”. To je do­go­vor iz­me­đu njih. S tim što će 1. ma­ja 2012. go­di­ne „Pa­na­so­nik” za­po­če­ti iz­grad­nju svo­je fa­bri­ke i u tom objek­tu za­po­sli­ti 300 rad­ni­ka. Švaj­car­sko-ho­land­ska fir­ma „Tri­stan freš” je već pro­iz­ve­la 70 to­na kor­ni­šo­na. Do kra­ja go­di­ne će sa­gra­di­ti obje­kat za pre­ra­du vo­ća i po­vr­ća. Oni ima­ju 15 stal­no za­po­sle­nih, ali za­po­šlja­va­ju se­zon­ske rad­ni­ke. Ima­mo i do­ma­ćeg in­ve­sti­to­ra ko­ji gra­di fa­bri­ku za pre­ra­du me­sa.

Po­li­ti­ka: Ko­li­ko je ukup­no ugo­vo­re­no in­ve­sti­ci­ja i ko­li­ko lju­di će bi­ti za­po­sle­no u in­du­strij­skoj zo­ni?

Dim­čić-Ta­sić: Oko 30 mi­li­o­na evra i 1.000 no­vih rad­nih me­sta.

Po­li­ti­ka: Po­što je Vla­di­čin Han s ne­za­po­sle­no­šću od 70 od­sto evrop­ski re­kor­der da li ste raz­mi­šlja­li da ura­di­te ne­što slič­no?

Mi­tro­vić: Vi­dim da je trend po Sr­bi­ji da­ti in­ve­sti­to­ru sve bes­plat­no. U ne­kim gra­do­vi­ma su oslo­bo­đe­ni i po­re­za na do­ho­dak gra­đa­na. Ta­ko fa­vo­ri­zu­je­mo ne­ke in­ve­sti­to­re, a one ko­je već ima­mo sta­vlja­mo u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj. Mo­žda je to tre­nut­no do­bro. Ali ne znam ka­ko će se za­vr­ši­ti.

Po­li­ti­ka: Ako ne po­nu­di­te po­vla­sti­ce, in­ve­sti­to­ri će oti­ći ta­mo gde će ih do­bi­ti?

Mi­tro­vić: Spre­man sam da dam sve be­ne­fi­te kao i Svi­laj­nac ka­da ne­ko do­đe s ja­snim i ozbilj­nim pro­gra­mom. Naj­bit­ni­je mi je da sta­nov­ni­štvo bu­de upo­sle­no. Ono od če­ga bi op­šti­na ima­la ko­ri­sti je­ste re­gu­lar­ni dr­žav­ni po­rez na do­ho­dak gra­đa­na. Pro­blem je u to­me što su kod nas 80 hek­ta­ra in­du­strij­ske ze­mlje za­po­se­li ne­sa­ve­sni pri­vred­ni­ci. Vla­di­čin Han je ta­lac lo­ših pri­va­ti­za­ci­ja. I da do­đe no­vi in­ve­sti­tor i tra­ži mi 15 hek­ta­ra ja ne­mam da mu dam.

Po­li­ti­ka: Da ste Vi pred­sed­ni­ca op­šti­ne Vla­di­čin Han ka­ko bi­ste re­ši­li ovaj pro­blem?

Dim­čić-Ta­sić: Po­nu­di­la bih tih pet hek­ta­ra op­štin­ske ze­mlje pr­vo­me ko do­đe. I to dža­be. Ako do­đe je­dan uspe­šan in­ve­sti­tor, ubr­zo će­te ima­ti ne­ko­li­ko njih na vra­ti­ma. „Pa­na­so­nik” je re­ci­mo go­di­nu da­na tra­žio lo­ka­ci­ju. Mi­ni­star Mla­đan Din­kić ih je od­veo u Niš. SI­E­PA je po­nu­di­la 10.000 evra po za­po­sle­nom rad­ni­ku za Niš, a za Svi­laj­nac 4.000 evra. Od­lu­či­li su se za na­šu op­šti­nu za­to što je tu „Re­um”.

Mi­tro­vić: In­ve­sti­ci­je tre­ba rav­no­mer­no usme­ri­ti. Ne­mo­gu­će je u Ha­nu otvo­ri­ti fa­bri­ku auto­mo­bi­la jer ne­ma­mo rad­nu sna­gu za to. Ali za­što bi „Ikeu” vo­di­li u Lo­zni­cu, ka­da u Vla­di­či­nom Ha­nu po­sto­ji fa­bri­ka za pre­ra­du dr­ve­ta, a Vra­nju je „Sim­po”. U kon­tak­tu sam s jed­nom fa­bri­kom iz Fran­cu­ske ko­ja je 2006. go­di­ne bi­la u igri za ku­po­vi­nu fa­bri­ke na­me­šta­ja „Slo­ga”. Ta­da su iz­i­gra­ni. Ku­pio ju je dru­gi, ali je ona pro­pa­la i oti­šla u ste­čaj. Sa­da bi Fran­cu­zi da je ku­pe iz ste­ča­ja, ali tra­že ga­ran­ci­je da stru­ja ne­će po­sku­pe­ti 100 od­sto, dr­vo i ta­ko da­lje. Iz­gu­bi­li su po­ve­re­nje.

Ma­ri­ja­na Ava­ku­mo­vić

[objavljeno: 31/05/2010]

Nastavak na Politika...