Izvor: Blic, 16.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija protiv ukidanja vojnog pravosuđa
Srbija protiv ukidanja vojnog pravosuđa
Autori Nacrta zakona o prenošenju nadležnosti vojnih pravosudnih organa na pravosudne organe država članica verovatno će koristiti mađarski ili hrvatski model za uređenje ove oblasti, saznaje 'Blic'.
Ukoliko se odluče za mađarski model, pri redovnim sudovima bi se formirala vojna odeljenja, a sadašnje, odnosno buduće sudije imale bi status vojnih lica upućenih na rad u drugi državni organ.
Hrvatski zakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznaje samo sudske i tužilačke vojne disciplinske organe. Njihova nadležnost svodi se isključivo na krivična dela vezana za vojsku, za koja se može izreći kazna do tri godine zatvora. Ostala krivična dela, za koja su propisane veće kazne, prešla bi u nadležnost redovnih sudova. Prema 'Blicovom' saznanju, hrvatski zakon ima veće šanse da bude prihvaćen kao model za izradu pomenutog zakonskog projekta.
Nacrt zakona bi trebalo da bude urađen do 30. avgusta, ali zbog različitih stavova Srbije i Crne Gore s tim u vezi, teško je reći da li će taj rok biti ispoštovan. Vojni pravosudni organi u Crnoj Gori su praktično prestali da rade u aprilu ove godine, a nedavno je u crnogorskom parlamentu donet Zakon o prestanku rada Vojnog suda i Vojnog tužilaštva u Podgorici. Istina, pomenuti zakon još nije objavljen u 'Službenom glasniku' i nije stupio na snagu, ali samo njegovo izglasavanje jasno govori o stavu zvanične Podgorice.
Srbija se složila da vojno pravosuđe ne može da postoji u dosadašnjem obliku, ali ne pristaje na njegovo potpuno eliminisanje.
- Nije sporno da nadležnost vojnih pravosudnih organa treba da se prenese na redovne sudove. Ali, Srbija će insistirati da se u okviru Ustavne povelje iznađe mogućnost kako se vojno pravosuđe ne bi potpuno ugasilo - kaže za 'Blic' Branislav Bjelica, zamenik srpskog ministra pravde i član radne grupe za izradu Nacrta zakona o prenošenju nadležnosti vojnih pravosudnih organa na organe država članica. Pravni stručnjaci odavno upozoravaju da će se posledice eventualnog potpunog ukidanja vojnih sudova i tužilaštava posebno osetiti ukoliko naša zemlja uđe u 'Partnerstvo za mir'. Jedan od njih, koji je tražio da ostane anoniman, za 'Blic' kaže:
- Ako uđemo u 'Partnerstvo', naše vojne jedinice moraće da učestvuju u mirovnim operacijama po celom svetu. U tim misijama moguće je da naši vojnici učine neko krivično delo i njima se mora suditi na teritoriji države na kojoj se nalaze. To mogu da rade samo vojni sudovi. Ako ove organe ukinemo, našim vojnicima mogu da sude samo civilni sudovi države u kojoj se nalaze, ili ćemo morati da ih predamo u nadležnost vojnih sudova drugih država. To u praksi nije zabeleženo, niti bi tako nešto dozvolila bilo koja ozbiljna država. Momir Ilić
