Izvor: Politika, 17.Nov.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija pred odlukom o podnošenju kandidature
Eksperti upozoravaju da je veoma bitno da se u EU prethodno postigne konsenzus o prijemu Srbije
Srbija treba vrlo oprezno da pristupi odluci o trenutku u kome će podneti kandidaturu za članstvu u EU, upozoravaju eksperti. Oni kažu da naročito treba imati u vidu odnos snaga u EU, nivo domaćih reformi, kao i činjenicu da se Holandija, i pored nekih pozitivnih signala, još konačno nije izjasnila o saradnji Beograda sa Haškim tribunalom.
Državno rukovodstvo zalaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se da Srbija, pored „belog šengena”, do kraja godine odluči i o podnošenju kandidature za članstvo u EU, ali zvaničnici ističu i da će odluka o predaji zahteva uslediti u dogovoru „sa evropskim partnerima”. Srbija ima pravo da podnese kandidaturu kada ona to želi, ali ništa konkretno ne bi dobila ukoliko prethodno ne postoji konsenzus unutar EU o njenom prijemu. Podnošenje kandidature pre postizanja konsenzusa, zapravo, bio bi politički čin bez praktičnog efekta.
Dušan Reljić, istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu, ima utisak da većina zemalja EU poručuje Srbiji da bi već sada mogla da podnese kandidaturu za članstvo u EU. On smatra, međutim, da bi vlada u Beogradu trebalo da razmišlja i o tome da je Nemačka, koja je prekjuče predsedniku Borisu Tadiću poručila da prethodno treba da bude odmrznut Prelazni trgovinski sporazum, među najuticajnijim članicama EU. Nemačka ne samo da puni otprilike trećinu budžeta EU, već je u proteklih dvadeset godina najviše finansijski podržala obnovu Srbije.
U slučaju da se Srbija odluči na podnošenje zahteva za članstvo, biće potrebno izvesno vreme dok taj zahtev ne dođe do Saveta ministara EU. Potom, savet treba da zatraži od Evropske komisije da ona da svoje mišljenje o spremnosti Srbije da počne pregovore za članstvo u EU, tako da će to trajati „niz meseci”, kaže Reljić. Različite stavove u EU povodom želje Srbije da ubrza svoju evrointegraciju on dovodi u vezi i sa sprovođenjem Lisabonskog sporazuma uveren da „u ovom trenutku proširenje nije tema koja će imati prioritet ni u Briselu ni u Berlinu”. On dodaje da „mnoge zemlje EU posebno žele da izbegnu ono što se dogodilo sa Rumunijom i Bugarskom, da neke države uđu u EU, a da pre toga nisu učvrstile svoje unutrašnje institucije i obezbedile, pre svega, vladavinu prava”.
Ana Trbović, profesor Fakulteta za finansije i administraciju misli slično. „Pritisak treba da bude na reformama kod kuće, a ne u Briselu, jer se napredak ocenjuje u odnosu na reforme kod kuće”, kaže ona dodajući da se to konkretno vidi i na primeru „šengena”: kada smo ispunili uslove, EU je odgovorila pozitivno.
Trbovićeva misli da prijavljivanje za status kandidata, pre odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma, „može biti samo neka vrsta unutrašnje politike i odnosa sa javnošću kod kuće”.
„Ukoliko EU odmrzne SSP, mi možemo bukvalno naredni dan da se prijavimo za status zvaničnog kandidata”, ističe ona dodajući da se, ako pogledamo uporednu analizu, jasno vidi da smo u smislu primene tog sporazuma učinili i više nego druge države kada su se prijavljivale za status kandidata u uniji.
Da do kandidature treba ići „korak po korak” smatra i Vladimir Krulj, takođe sa Fakulteta za finansije i administraciju, koji je uveren i da „brzina zavisi od nas”.
Osvrćući se na najave da bi uskoro Holandija mogla da odustane od blokade aktiviranju Prelaznog trgovinskog sporazuma, on navodi da „otopljavanje dolazi kao logična progresija svih nivoa, ne samo evropske nego i američke administracije”.
Krulj smatra da baš u ovom trenutku treba učiniti sve kako bi se poboljšala dvosmerna komunikacija sa zemljama EU, pre svega sa Holandijom, jer će to doprineti da se odblokira prelazni trgovinski sporazum, „što nam je, opet, sa druge strane preporuka da bi, nakon toga, trebalo da dođe do kandidature za članstvo”.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 18/11/2009]
.jpg)
