Izvor: Blic, 16.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ostala na slepom koloseku
Crna Gora je, gledajući proces evropskih integracija, profitirala izlaskom iz državne zajednice SCG i, za razliku od Srbije, nalazi se na pragu ulaska u proces sticanja statusa člana EU. Dok Beograd pokušava da održi ritam evrointegracija i pored toga što je primena sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zvanično i dalje u blokadi zbog haškog uslova, Podgorica je još u decembru podnela zahtev za sticanje statusa kandidata.
Kako je najavljeno iz Brisela, članice EU >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi već u aprilu mogle da zatraže od Evropske komisije da da mišljenje o molbi Crne Gore za dobijanje statusa kandidata, dok je Srbiji upućena poruka da za slanje zahteva još nije došlo vreme. Sprovođenjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i slanjem zahteva za kandidaturu, Crna Gora je ozbiljno iskoračila u odnosu na Srbiju u evrointegracijama, nepune tri godine pošto je nestala državna zajednica SCG.
- Mi smo se zajedno kretali do 2004. kada je EU usvojila princip dva koloseka - tada je Brisel odustao od insistiranja na monetarnoj i carinskoj uniji i odlučio da u ekonomskom delu odvojeno pregovara sa članicama tadašnje državne zajednice. Danas su prilike takve da su SSP i prelazni sporazum Srbije i EU u blokadi zbog Haga, dok Crna Gora očekuje odluku o davanju statusa kandidata, što je pre svega, politička odluka - kaže za „Blic" šefica vladine kancelarije za pridruživanje EU Milica Delević.
Ono što je zajedničko i za Srbiju i za Crnu Goru ipak jeste činjenica da o sledećem koraku koje one treba da naprave ka EU nema zajedničkog stava među evropskom dvadesetsedmoricom. Naime, Holandija, Nemačka i još nekoliko zemalja iznele su stav da EU ne treba da se otvara za nove članice sve dok ne prođu izbori za Evropski parlament u junu, ali i zbog ekonomske krize. Ipak, šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen dodao je i to da se vlada Holandije protivi otvaranju pregovora s Crnom Gorom jer u toj zemlji, kako je rekao, još ima previše korupcije i previše upliva organizovanog kriminala. Za razliku od Holandije, za nastavak procesa najviše se zalažu Italija, Španija, kao i Velika Britanija, uz Češku, predsedavajuću EU, čiji je premijer Mirek Topolanek ocenio da bi Crna Gora 2010. mogla da pokrene i pregovore o članstvu.
Holandija i prema Srbiji ima jasan, i odavno poznat stav da je nastavak evrointegracija nemoguć sve dok se Ratko Mladić, bivši vojni lider bosanskih Srba optužen u Hagu za ratne zločine, nalazi na slobodi. Predstavnici vlasti u Beogradu najavili su da bi zahtev za sticanje statusa kandidata Srbija mogla da pošalje u aprilu, ali je evropski komesar za proširenje Oli Ren rekao da to ne preporučuje pre deblokade SSP i prelaznog sporazuma, i početka procesa ratifikacije tog sporazuma u zemljama EU. I pored toga, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić još jednom je krajem prošle nedelje potvrdio da će tu aplikaciju Srbija uputiti 2009, ali sa nešto izmenjenim rokom - do kraja godine.
Milica Delević procenjuje da je Crna Gora, u poređenju sa Srbijom, ali i sa ostalim zemljama regiona, u najpovoljnijem položaju jer za razliku od Hrvatske, Srbije, Makedonije, BiH i Albanije, nema otvorenih pitanja ni sa susedima, ni sa Briselom. Prema njenim rečima, pred Crnom Gorom je najveća prepreka to što je velika većina zemalja EU protiv nastavka procesa proširenja Unije u uslovima ekonomske krize, kao i još ne sasvim rešenog problema nastalog blokadom Lisabonskog sporazuma.
- Davanje statusa je proces. Prvo se izjašnjava Evropska komisija, koja potom svoje mišljenje šalje Savetu ministara koji se potom izjašnjava. Sada je pitanje vremena kada će odluka o tome biti doneta - kaže Delević.
Ukidanje viza moguće ove godine
Mnogo pre nego sticanju statusa kandidata, i Srbija i Crna Gora bliže su stavljanju na belu šengensku listu, koje je za obe zemlje moguće do kraja godine. U aprilu i maju očekuju se izveštaji timova EK o napretku, a potom svoje mišljenje daju Savet ministara i EP. Međutim, među članicama još nema zajedničkog stava o tome da li će na belu šengensku listu zemlje regiona ići u paketu, što bi značilo da nijednoj zemlji neće biti ukinute vize dok sve države ne ispune uslove.
- Činjenica je da se iz EU uvek govorilo o paketu, ali isto tako i da su napredak i dinamika ispunjavanja uslova individualni. Zato ja ne bih isključila mogućnost da se to pitanje na kraju individualizuje - zaključuje Milica Delević.
