Izvor: B92, 04.Mar.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nije došla zbog Kosova
Ljubljana -- Delegacija Skupštine Srbije zbog Kosova otkazala učešće na Kolokvijumu Zapadnoevropske unije u Ljubljani.
U Ljubljani se danas održava Kolokvijum Zapadnoevropske unije pod nazivom "2008: odlučujuća godina za Zapadni Balkan", koji će biti posvećen situaciji u regiji nakon proglašavanja nezavisnosti Kosova, ulozi slovenačkog predsedavanja Evropskoj uniji na Zapadnom Balkanu, evropskom pogledu na Balkan i vođenju, ekonomskom, socijalnom i bezbedonosnom pitanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na Balkanu.
Skup organizuje slovenački parlament, a na njemu, pored domaćina, učestvuju i predstavnici slovenačkog parlamenta, predstavnici evropskih institucija i parlamenata Zapadnog Balkana, među kojima su predstavnici Hrvatske, Makedonije, BiH, Republike Srpske i Skupštine Kosova.
Slovenački parlament sutra o Kosovu
Sve, sem jedne, poslaničke grupe slovenačkog parlamenta podržavaju priznavanje nezavisnosti Kosova, rekao je predsednik slovenačkog parlamenta France Cukjati.
Cukjati se danas sastao sa predstavnicima Konfederalne grupe Evropske udružene levice - Zelene nordijske levice, koje je zanimalo i kako će teći sutrašnje odlučivanje slovenačkog parlamenta o priznavanju nezavisnosti Kosova.
Cukjati je objasnio da će se, na sutrašnjoj vanrednoj sednici, slovenački poslanici odlučivati na osnovu "dosta dobrog poznavanja istorijske situacije na Kosovu", a objasnio je i da su sve poslaničke grupe, sem jedne, najavile da će podržati predlog vlade Slovenije da se prizna nezavisno Kosovo.
Predstavnika skupštine Srbije danas u Ljubljani nema, saznaje B92 kod portparola organizatora Gordane Vrabec, koja je dodala i da je srpska delegacija prijavila učešće, ali ga je u poslednjem trenutku otkazala jer je Kosovo na ovom skupu predstavljeno kao država.
Tokom popodneva, u trećem delu zasedanja, na temu "Zapadni Balkan nakon proglašavanja nezavisnosti Kosova", prisutnima će govoriti Selmo Cikotić, ministar odbrane BiH, Džudi Bat iz Evropskog instituta za bezbedonosne studije i Zilfije Hundozi, predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Kosova.
U pozdravnom, uvodnom govoru, predsednik slovenačkog parlamenta France Cukjati rekao je da je poslednju deceniju dvadesetog veka na prostorima Zapadnog Balkana obeležilo veliko kršenje ljudskih prava, puno krvi i trpljenja, što je vodilo u raspad Jugoslavije i produbljivanje provalije među narodima.
Cukjati je dodao i da Evropska unija tada nije uspela da blagovremeno odgovori na bezbednosne izazove, a međunarodno rešavanje balkanske krize upozorilo je da je Unija privredno jaka, ali u obezbeđivanju bezbednosti još uvek slaba.
"Istovremeno se pokazalo da ne treba očekivati konačno rešenje od Saveta Bezbednosti UN i da mora EU hrabrije da posegne u rešavanje problema na evropskom tlu", rekao je Cukjati i dodao da područje Zapadnog Balkana ostaje politički, pravno i privredno dosta nestabilno.
Kao glavne izazove regije, Cukjati je naveo slabu saradnju u regiji, slabo i neefikasno pravosuđe, proglašavanje nezavisnosti Kosova, evropsko usmerenje Srbije i izgradnju državnih struktura u BiH i dodao da je stabilnost Zapadnog Balkana od velikog značaja za EU.
Skupština Zapadnoevropske unije osnovana je 1954. godine i u njoj učestvuje oko 400 parlamentarnih poslanika iz 39 država.
Glavni ciljevi ove skupštine su građenje evropskog jedinstva, jačanje bezbedonosnog identiteta i uspostavljanje tešnje saradnje između država članica i evropskih ustanova, kao i podsticanje tehnološke i naučne saradnje u civilnoj i vojnoj oblasti.
