Izvor: Blic, 14.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nije dobila predsednika
Srbija nije dobila predsednika
BEOGRAD - Građani Srbije ni juče nisu u drugom izbornom krugu izabrali predsednika Srbije jer je na birališta u republici, prema podacima Centra za slobodne izbore i demokratiju, izašlo manje od polovine upisanih birača - 45,9 odsto, odnosno oko tri miliona birača.
Prema nezvaničnim podacima Republičke izborne komisije, koja je obradila 86,91 odsto biračkih mesta, na birališta je izašlo 45,5 odsto biračkog tela. Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rečima Zorana Jančića, direktora Republičkog zavoda za statistiku, Vojislav Koštunica je osvojio 66,46 odsto glasova, dok je za Miroljuba Labusa glasalo 31,29 odsto građana koji su izašli na birališta. Jančić je precizirao da se razlika u izlaznosti između prvog i drugog kruga kreće oko 10 odsto, što je duplo više od pretpostavljenih pet odsto i predstavlja veoma visok procenat da bi drugi krug izbora bio uspešan.
Prema preliminarnim podacima RIK, čija je izmena moguća najviše za jedan procenat, izlaznost u centralnoj Srbiji iznosi 46,01 odsto, u Vojvodini 44,03 odsto, dok je procenat izlaza u Beogradu 48,60 odsto. Broj nevažećih glasačkih listića iznosi 2,19 odsto, što je, prema podacima RIK, nešto veći procenat u odnosu na broj nevažećih listića u prvom krugu izbora.
RIK najavio je da će zvanične rezultate drugog kruga predsedničkih izbora objaviti danas.
Predsednički kandidat DSS, prema podacima CeSID dobijenih na osnovu rezultata iz uzorka sa 428 biračkih mesta, od izašlih birača dobio je 66,4 odsto glasova ili oko dva miliona glasova, dok je za kandidata grupa građana Miroljuba Labusa glasalo 31,3 odsto ili oko 950.000 građana Srbije, a 2,3 odsto glasova bili su nevažeći. U centralnoj Srbiji na izbore je izašlo 46,2 odsto birača, u Beogradu 47,4, Vojvodini 43,4, a na Kosovu i Metohiji 31,7 odsto birača.Zoran Lučić, član upravnog odbora CeSID, izneo je i podatke po regionima, po kojima je za Koštunicu u Beogradu glasalo 67,4 odsto izašlih ili 460.000 građana, dok se za Labusa opredelilo 30,6 odsto Beograđana, što je manje nego u prvom izbornom krugu (31,6).
- Za Koštunicu je u Vojvodini glasalo 54 odsto birača, a za Labusa 44 odsto, za razliku od prvog kruga predsedničkih izbora kada je Labus osvojio 38 odsto glasova prema 21 odsto, koliko je tada osvojio Koštunica - uporedio je Lučić rezultate dva kruga.
Kao osnovni razlog visoke apstinencije i neuspeha izbora politički analitičari uglavnom navode manjkavosti izbornog zakona, a kao rešenje kojim bi se izbeglo ponavljanje izbora u nedogled, oni vide izmenu izbornog zakona.
Srećko Mihajlović, analitičar iz Instituta društvenih nauka, ocenio je da je za analizu da li je uopšte na ove izbore i moglo da izađe više birača.
- Neizlasku velikog broja građana na izbore prvenstveno je kumovala politička elita koja je tokom protekle dve godine propustila priliku da donese novi izborni zakon - smatra Mihajlović.
Sa ovom konstatacijom složio se i Slobodan Samardžić, politički savetnik Vojislava Koštunice, uz ocenu da su 'zakonski uslovi onemogućili izbor predsednika Srbije'.
- Šteta je što na osnovu ovih rezultata nije mogao biti izabran predsednik Srbije. Sada je pred Skupštinom Srbije, koja je takođe u krizi, veliki izazov da se postojeći zakon izmeni - smatra Samardžić dodajući da su se i u drugom krugu predsedničkih izbora osećali tragovi negativne kampanje iz prvog kruga u kojoj je, tvrdi on, prednjačio Labusov izborni tim.
Samardžić je ocenio da rezultati pokazuju 'simptome institucionalne krize i da oni koji su i raspisali izbore treba da spuste tenziju'.
Politički analitičar Vladimir Goati ocenio je da rezultati drugog kruga govore da 'sistem u Srbiji nije u stanju da donese odluku'.
- Pitanje za Labusov štab je zašto nisu uspeli u izvođenju mladih, urbanih i obrazovanih građana na izbore - zaključio je Goati. N.M.J. - I.C.
