Izvor: Politika, 14.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija neće u izolaciju
INTERVJU
Boris Tadić, predsednik Srbije
Sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem razgovarali smo u sredu, pola sata pre nego što će predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić raspisati predsedničke izbore. Na pitanje novinara "Politike" zbog čega su građani Srbije prvo iz Brisela čuli kada će biti izbori (prvo je vicepremijer Božidar Đelić tamo rekao da će izbori biti 20. januara, a potom je to ponovio i šef diplomatije Luksemburga), aktuelni predsednik, ali i budući predsednički >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kandidat podsetio je da se taj datum u srpskoj javnosti pominjao i pre toga.
Ali niko to zvanično u Srbiji nije rekao nego se prvo čulo iz Brisela. Odakle se sada čuje i da će EU sačekati sa odlukom o Kosovu do 3. februara, kada bi u Srbiji mogao da bude održan drugi krug predsedničkih izbora. Da li takve najave shvatate kao neki prijateljski signal iz EU ili kao pokušaj diskreditacije pred izbore, koji vam predstavlja teret?
Predsednik Skupštine jedini je zvanični organ kada je tema izbora u pitanju, a te najave svakako ne idu meni u korist.
A zašto to onda?
Zato što međunarodni političari nisu svesni unutrašnjih političkih prilika i mogućnosti zloupotrebe njihovih izjava. Oni se bave svojim stvarima.
Da li ste kao učesnik 5. oktobra, demokrata i proevropski nastrojen državnik, razočarani zbog toga što Evropa danas promoviše kao vrednost ono što predstavljaju Hašim Tači i Agim Čeku?
Nemam prava na lična osećanja. Niti su moja osećanja važna. Evropa brani svoje interese, ali ona u ovoj stvari nije jedinstvena po pitanju Kosova. I ne izjašnjava se EU o pojedincima. Sa nekim evropskim političarima imam oštru razmenu mišljenja. Onim političarima koji zagovaraju nezavisnost Kosova, otvoreno kažem da ne prihvatam, niti ću prihvatiti nezavisnost Kosova. I oni meni otvoreno kažu svoj stav i tu nema nikakve laži ni prevare. Ali kad taj problem razrešavamo na demokratski i jedan principijelan način, onda je to u redu. Bitno je da se ne proizvode nove žrtve, nova nasilja. Samo tako mi možemo braniti svoj interes.
Ali način je bitan, šta ako se sve reši na miran način, ali uz kršenje međunarodnog prava?
Međunarodno pravo je posledica odnosa snaga, ono nažalost nije Sveto pismo. I međunarodno pravo se menja, kao što se menja i ljudsko društvo. To što se mi pozivamo na međunarodno pravo, to je naša najveća, najznačajnija argumentacija, ali ne znači da je to dovoljna argumentacija. Ne bi bilo prvi put da se krši međunarodno pravo u novijoj istoriji čovečanstva. Ako bi, ne daj bože Kosovo postalo nezavisno, to nije samo narušavanje našeg teritorijalnog integriteta, već se uspostavlja jedan novi međunarodni pravni princip. U tim izuzetno teškim okolnostima, mi vojujemo našu bitku. Bez upotrebe oružja, upotrebom svih pravnih, političkih i diplomatskih sredstava. Mislim da nijednog trenutka mi, kao pregovarači o statusu Kosova, nismo napravili nijedan ustupak koji bi vređao dignitet naših građana, ostali smo principijelni i učinili smo sve, to je potpuno očigledno, da napravimo kompromisno rešenje. Mislim da zbog toga građani makar mogu da budu mirni, ako ne mogu da budu srećni.
Vi se čvrsto zalažete za Srbiju u EU. Kako ćete građanima objasniti da se zalažemo da uđemo u savez država, gde je većina za to da nam se oduzme deo teritorije?
Naravno da je teško da se objasni građanima kako ćemo u EU u trenutku kada mnoge zemlje EU podržavaju nezavisnost Kosova ili su spremne da prihvate nezavisnost Kosova. Ali podsećam, u Evropi ima i zemalja koje se protive kosovskoj nezavisnosti. U svakom slučaju, nećemo donositi odluke koje su protivne interesima građana. Put prema EU kudikamo je bolje rešenje nego druga opcija. Jedina druga politička opcija je izolacija zemlje.
Kada smo već kod toga, šta znači nedavna izjava Vojislava Koštunice koja otprilike glasi da Evropa mora da prihvati celu Srbiju, a ne Srbiju bez Kosova?
I ja se zalažem za takav princip.
To se danas čita i kao: Nećemo u EU ako nam oduzmu Kosovo. Da li to tako treba čitati?
Mislim da to tako ne treba čitati.
Kako Vi to čitate?
Vrlo jednostavno. Kada bi neko stvarno zastupao ideju da Srbija ne treba da ide u EU u bilo kom raspletu događaja o Kosovu, to me podseća na onu narodnu pošalicu: "Naljutio se pop na selo, popeo na brdo i uradio šta je uradio". Ako neko misli da je to nacionalni interes, onda ja smatram da je on jako neodgovoran čovek. Oni koji danas kažu da Srbija, zavisno od toga kako će se pojedinačne članice EU odnositi prema KiM, treba ili ne treba da ide u EU i koji predlažu da Srbija u slučaju nepovoljnog rešenja ne treba da uđe u EU, oni zamenjuju tezu. Takvi, štiteći sebe i svoje emocije u stvari rade duboko protiv životnih interesa svakog čoveka koji u ovoj zemlji živi i traže da Srbija ide u izolaciju i ekonomsko propadanje. U stvari, kada bi se najnepovoljnija opcija desila, kada bi Kosovo postalo nezavisno i kada bi ono postalo članica EU, a da za to vreme mi ponovo budemo izolovani, upravo na taj način definitivno bismo bili udaljeni od naših svetinja, od našeg identiteta, od Gračanice i od Dečana, od Pećke patrijaršije i od naših korena. Izvinite, gde je tu logika? Ja, dakle, neću prihvatiti nikakvu nezavisnost Kosova i nikada tako nešto neću potpisati, ne samo zbog toga što je to moja ustavna obaveza, već zbog toga što je to moje najdublje uverenje. Takvo rešenje je protivno interesima i Srbije i samih Albanaca na Kosovu. Takvo rešenje ne ide u korist stabilnosti čitavog regiona. Ali neću dozvoliti ni da bilo ko svojom neodgovornošću dovodi u pitanje budućnost ove i svih budućih generacija. Dakle, želim da budem potpuno jasan. Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova, i kao što se borila ove dve godine, mirno i demokratski, nastaviće i dalje taj posao da radi, uporno i dosledno. Ma koliko vremena bude potrebno.
Hajde da još malo pojasnimo. Da li ste i Vi premijerovu izjavu da nema kompenzacije za Kosovo protumačili tako da nema ni ulaska u EU ako nam Kosovo oduzmu?
Nema nikakve potrebe da tumačim bilo čije izjave. Ako imate potrebu za tumačenjem, onda morate da pitate premijera.
Imaćemo situaciju u jednom trenutku da ako neke zemlje EU unilateralno priznaju nezavisnost Kosova, mi ćemo morati da preduzmemo neke mere prema tim državama, a istovremeno ćemo u Briselu sa njima voditi razgovor o ulasku u EU.
Slažem se, imamo taj problem, ali nije on jedini. Biće zemalja u UN, kao što ih ima danas, koje se zalažu za nezavisnost Kosova. A mi ne razmišljamo o izlasku iz Ujedinjenih nacija. Ako mi neko kaže da mi treba da izađemo iz UN, i da učinimo Srbiju izolovanom zemljom, ja tu nikakve političke mudrosti i nikakvog političkog plana niti racionalnosti ne vidim. I mogu da kažem odmah, takva politika bila bi štetna prema interesima ove države, prema interesima svakog pojedinačnog građanina u našoj zemlji.
Kada ste spomenuli UN, možete li malo da pojasnite Vašu inicijativu da se pred Međunarodnim sudom pravde otvori pitanje Kosova?
Vrlo je važno da razjasnim tu svoju inicijativu. Ideja je da Srbija kao članica UN pokrene inicijativu, ili preko takozvane sponzor-države, članice SB UN, da Savet bezbednosti zahteva pravno tumačenje odluke o nezavisnosti Kosova od Međunarodnog suda pravde u Hagu. Ako bi SB pokrenuo takvu inicijativu na osnovu ovog našeg zahteva, onda je velika verovatnoća da bi Međunarodni sud pravde u skladu sa principima međunarodnog prava izneo konsultativni stav da bi nezavisnost Kosova bila u nesaglasnosti sa međunarodnim pravom. To bi bila idealna posledica ovakve inicijative. Naša je obaveza da postavljamo prepreke svima koji žele nezavisnost za KiM. Ali, jedna od mera, jedna od koristi za našu poziciju odbrane suvereniteta Srbije jeste i da se na čistac isteraju zemlje koje ne žele da se pribavi mišljenje najveće, krovne međunarodne pravne institucije povodom budućeg statusa Kosova.
Jedno od spornih pitanja pojavilo se prošle nedelje, a to je pitanje sredstava koja su dozvoljena za odbranu teritorijalnog integriteta. Savetnik premijera Aleksandar Simić rekao je da je i rat jedno od pravnih sredstava, dok Vi i ministar odbrane tvrdite da ne dolazi u obzir da se Vojska Srbije šalje na Kosovo...
Nije moj posao da učestvujem u javnoj debati. To mogu da rade ljudi koji nemaju nikakvu političku odgovornost, koji nisu izabrani, i koji nemaju obavezu da štite interese građana koji su ih izabrali. Vidim da takvi pojedinci olako koriste reč rat. Upotreba rata na temu KiM već je jednom probana i veoma je bolno, više nego bolno iskustvo, koje smo svi zajedno pre osam godina pretrpeli. Jasno je za svakog ko misli iskreno i odgovorno da upotreba rata, kao što je bio onaj 1999. godine, definitivno udaljava Kosovo od Srbije. Može li iko da mi kaže da je Kosovo nakon rata 1999. godine bliže Srbiji nego što je bilo pre rata? Tadašnji predsednik Srbije, odnosno Jugoslavije Slobodan Milošević bio je poslednji političar u istoriji našeg naroda koji je imao više od 400.000 lojalnih građana Srbije koji su živeli na KiM. Mi koji danas obavljamo posao na najvišim državnim pozicijama se suočavamo sa činjenicom da je samo 100.000 do 120.000 građana lojalno državi Srbiji na KiM.
Nismo mislili da li je rat dobar kao sredstvo vođenja politike nego da li uopšte treba da se izjašnjavamo o tome koja su sredstva dozvoljena za odbranu teritorijalnog integriteta.
Upravo dolazimo do toga. Ako neko misli da je u modernoj politici, sa ovom tehnologijom naoružanja, moguće postavljati prikrivene pretnje, a ne trpeti konsekvence, veoma se vara. Znači, kada god imate prikrivenu pretnju, vi ste u stvari zazveckali oružjem. A to je ne samo nekorisno, već i opasno. Nažalost, Albanci su iz 1999. godine izašli sa sasvim drugom međunarodnom političkom pozicijom u odnosu na Srbe. To je posledica politike štetne po interese srpskog naroda i Srbije devedesetih godina. I kada razgovaram sa Vetonom Suroijem na poslednjim pregovorima u Badenu, kažem: Bio bih srećniji da vodim pregovore sa vašom stranom da je danas 1996, 1997. ili 1998. godina, bilo bi mi neuporedivo lakše. A onda mi oponent sa druge strane kaže: Pa Srbija nam je mnogo pomogla da mi ojačamo našu poziciju! Eto to su posledice pogrešne politike devedesetih.
A o čemu ste razgovarali s Hašimom Tačijem na večeri u Badenu, prilikom poslednje runde pregovora.
Sa Tačijem nisam ništa pričao, samo sam rekao: Dobar dan.
Da li se primetilo, da li je neko prokomentarisao što premijer nije došao na istu večeru.
Nemojte me terati da budem komentator tabloida. Nemam vremena da se bavim bilo čijim odlaskom na bilo koju večeru.
[objavljeno: ]
