Izvor: S media, 19.Jul.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ne treba da sumnja
Štefan File, evropski komesar za proširenje: U bliskoj budućnosti moguć konsenzus oko kandidature. Ratifikacija S S P je dug proces, može da potraje i dve godine.
Evrpska komisija je spremna da intenzivira saradnju sa Srbijom, istakao je, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", evropski komesar za proširenje Štefan File.
Na poziv predsednika Tadića da se Evropa otvoreno izjasni oko daljeg odnosa prema integracijama Srbije i zapadnog Balkana u svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << okrilje, File daje nedvosmislen odgovor:
- Nema nikakve sumnje u evropsku budućnost zemalja zapadnog Balkana. Evropska perspektiva regiona je utvrđena u Zagrebu 2000. i potvrđena više puta, od samita u Solunu u junu 2003. godine do nedavnog samita u Sarajevu. Ali, za ulazak u Evropsku uniju postoje precizni politički, ekonomski i zakonodavni kriterijumi koje zemlja kandidat mora da ispuni, i ti uslovi su isti za sve koji žele da se priključe Uniji. To je tehnički proces zasnovan na pojedinačnim zaslugama svake zemlje. Paralelno s tim, želja i izbor političkih rukovodilaca su od suštinskog značaja za garantovanje uspeha.
Dijalog o reizboru sudija traje
* Da li je Srbija pravilno odreagovala na zamerke Evropske komisije koja je izrazila nezadovoljstvo u vezi s procesom reizbora sudija i tužilaca?
- U nadležnosti vlasti Srbije je da određuje sudije i tužioce. Uloga Evropske komisije je da pažljivo prati i, ako je potrebno, daje savete vlastima u izboru metode i njenom sprovođenju. Po tom pitanju, u stalnom smo kontaktu sa srpskim vlastima. Međutim, nadam se da ćete razumeti da taj dijalog traje i da Komisija, trenutno, ne može da daje komentare o toku ovih razgovora.
* Kada se sve sabere, čemu Srbija može da se nada do kraja ove godine?
- Srbija je prešla značajne etape protekle godine: liberalizacija viza, stupanje na snagu Prelaznog sporazuma, predavanje kandidature za ulazak u EU i deblokiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Sledeća etapa je prosleđivanje kadidature Srbije Evropskoj komisiji, od strane Saveta EU, da bi ona, potom, pripremila mišljenje. Nadam se da će Savet pronaći konsenzus u veoma bliskoj budućnosti. Komisija je spremna da započne pripremu mišljenja o kandidaturi Srbije, čim Savet to od nje bude zatražio. Ipak, rad na pripremi mišljenja zahteva više meseci. Nadam se, takođe, da će proces ratifikacije S S P od strane 27 nacionalnih parlamenata, kao i Evropskog parlamenta, napredovati što je brže moguće. Prethodni primeri su, međutim, pokazali da je to dug proces, koji može da potraje više od dve godine.
* Mogu li integracije Srbije, i celog zapadnog Balkana, ipak da teku malo brže?
- Proces proširenja je zasnovan na pojedinačnim zaslugama svake zemlje, i brzina integracija jedne države zavisi od njene brzine da se usaglasi s uslovima koje je utvrdila EU. Treba početi s beleženjem napretka Srbije. Na primer, i pored još neophodnih brojnih napora da bi se poboljšali, administrativni kapaciteti Srbije su relativno dobri za zemlju koja želi da postane kandidat. Srbija je, takođe, napredovala u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije; u regionalnoj saradnji, i pored teškoća s Kosovom; u poboljšanju uslova za manjine. Takođe, vidljiv je napredak na polju ekonomije, Srbija je uspela da savlada negativne efekte krize i istovremeno je pokazala značajne znake zrelosti sklapanjem sporazuma s MMF.
* Zašto onda stvari ne idu brže, zbog čega Beograd s pravom protestuje? Gde su glavne prepreke?
- Napori treba da budu nastavljeni. Što se tiče evropskih integracija, ritam kojim se zemlja približava pristupanju EU, utvrđuje se ne samo usvajanjem, nego, takođe, i primenom evropskih tekovina. Volja i angažman zemlje su ključ procesa evropskih integracija. Reforme u suštinskim sektorima, kao što je pravosuđe, moraju da se nastave i administrativni kapaciteti moraju da budu ojačani da bi se dostigli evropski zahtevi. Takođe, regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ostaju suštinski za Srbiju, kao i za svaku zemlju koja ima aspiraciju da postane članica EU. Puna saradnja s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju je takođe preduslov za svaku etapu Srbije na putu ka EU, kao i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije koja predstavlja problem za ceo region zapadnog Balkana i protiv koje mora odlučno da se bori. Pritom, ne treba zaboraviti da reforme, pre svega, treba da budu izvršene u interesu građana Srbije, a ne samo zbog priključenja EU.
* Kada, po vašoj proceni, sve to može da se završi i Srbija postane punopravan član?
- Kvalitet je važniji od brzine kada je reč o kalendaru reformi vezanih za EU. Postati član Unije za jedan dan je, jednostavno, nemoguće. To, uostalom, ne bi bilo ni u interesu EU, ni u interesu Srbije. Biti država članica je veoma zahtevan zadatak, za koji se treba korektno pripremiti. Moj zadatak je da utvrdim da će pristupanje biti predloženo samo onim zemljama koje od toga mogu da izvuku punu korist i daju svoj konstruktivni doprinos Evropi. Sa svakim novim prijemom moramo da se osiguramo da Evropa neće postati samo veća, nego, takođe, i jača.
Belgija odlučuje o datumu
* Kada će pitanje kandidature Srbije doći na dnevni red?
- Na belgijskom predsedništvu je da odluči kada želi da stavi kandidaturu Srbije na dnevni red. To zavisi od trenutka kada budu mislili da će imati potreban konsenzus da bi se odgovorilo na srpsku kandidaturu. A, kao što sam već istakao, Evropska komisija je spremna da pripremi mišljenje čim to Savet od nje bude zatražio.
* Od čega to zavisi: od EU, samih zemalja kandidata, ekonomske krize, ili svega zajedno?
- Kao što sam već rekao, proces proširenja je zasnovan na zaslugama i njegova brzina zavisi od brzine kojom Srbija sprovodi reforme i ispunjava uslove za priključenje EU. Evropska komisija je tu da pomogne Vladi Srbije i isprati je na njenom putu ka evropskim integracijama, i mi smo spremni da intenziviramo tu saradnju.
* Koji su prioriteti u reformama koje Srbija treba trenutno da sprovodi?
- Sve reforme vezane za EU su važne. Međutim, tačno je da smo u ovom trenutku više skoncentrisani na određene osnovne probleme, kao što su reforma pravosuđa, reforma javne administracije, kao i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Osim reformi, saradnja s Haškim tribunalom, kao i dobrosusedski odnosi, važni su uslovi koji važe za sve zemlje regiona. Proces prijema je, takođe, za zemlje Balkana izuzetna prilika da reše svoje međusobne nesporazume.
Goran ČVOROVIĆ
Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u klikom na dugme.
Povezane vesti
Brisel hoće pero
Zmije, gušteri i paukovi popularni kućni ljubimci u Srbiji
Ključni dokument za zatvaranje pregovora: 21 uslov za EU
Završeni pretresi u vezi sa telekomunikacionom licencom
File sa Nikolićem
Komentari
Ostavi komentar Nema komentara
