Izvor: B92, 10.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija na Samitu nesvrtanih na Kubi
Beograd, Havana -- Na Kubi sutra počinje 16. Samit nesvrastanih zemlja, na kojem učestvuje i Srbija, kao zemlja posmatrač.
Na čelu srpske delegacije biće pomoćnik ministra spoljnih poslova Dejan Šahović. Iako je jedan od prioriteta spoljne politike Srbije upravo svrstavanje, odnosno, članstvo u NATO paktu, domaće diplomate tvrde da Srbija ima veliki interes da očuva veze sa nesvrstanim zemljama.
U glavnom gradu Kube, Havani, u toku su poslednje pripreme za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predstojeći Samit nesvrstanih na kojem će učestvovati predstavnici 116 zemalja. Tokom sastanka Kuba će od Malezije preuzeti predsedavanje pokretom nesvrstanih.
"Pokret će moći da se suoči sa svim gorućim pitanjima danas u svetu – u oblasti politike, ekonomije i socijalnih pitanja. Zbog toga će moći da se suoči sa novim svetskim poretkom", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Kube Abelardo Moreno.
Pokret nesvrstanijh osnovan je 1961. godine u Beogradu, od članica takozvanog Trećeg sveta koje su želele da budu protivteža Moskvi i Vašingtonu u vreme hladnog rata. Bivša SFR Jugoslavija, na čelu sa Josipom Brozom Titom, odigrala je ključnu ulogu u formiranju pokreta i dugo bila njegov lider.
Posle prvog i deveti Samit nesvrstanih održan je u Beogradu. Taj samit u zgradi Sava Centra 1989. godine poslednji je na kojem je učestvovala Jugoslavija. Bivše republike SFRJ danas u pokretu učestvuju kao gosti ili posmatrači, poput Srbije.
Iako je, sa prestankom hladnoratovske opasnosti, Pokret postao manje važan faktor na svetskoj sceni, nesvrstane zemlje i dalje imaju svoj kokus u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Pokret je ranije bio nešto koherentniji i jedinstveniji nego što je sada i njegova težina u UN pa i u SB je bila veća.
Šahovic navodi da iako je državna politika Srbije priključenje Evropskoj uniji i NATO-u, to ne treba da znači i prekid veza sa ostalim zemljama. "To nikako nije prepreka ovoj osnovnoj, glavnoj orjentaciji Srbije za uključivanje u evropske strukture. Razvijate ekonomske odnose, držite vezu sa pokretom nesvstanih i članovima pokreta individuaono radi razvoja ekonomskih odnosa, jačanja bilateralne saradnje, otvaranje prostora za nastup naših firmi na tržištima tih zemalja koje nikako ne smeju da se zanemare", objašnjava Šahović.
Ovaj samit biće prvi veliki međunarodni sastanak u Havani na kojem neće aktivno učestvovati kubanski predsednik Fidel Kasto, koji se oboravlja od bolesti. Prema najavama Samitu će, izmedju ostalih, prisustvovati i predsednici Venecuele, Irana i Pakistana, Ugo Čavez, Mahmud Ahmadinedžad i Pervez Mušaraf. U havanu takođe putuje i Hrvatski predsednik Stjepan Mesić.
