Izvor: S media, 30.Nov.2010, 11:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija mora biti lider u regionu
Očuvanje nacionalnog identiteta jedan je od najvažnijih srpskih interesa, izjavio je u intervjuu za S media portal ministar za dijasporu u Vladi Srbije, Srđan Srećković.
U zemljama regiona živi gotovo dva miliona Srba. Najbolji položaj imaju u Rumuniji gde imaju i poslanika u Parlamentu. Sa druge strane iako su drugi po brojnosti još uvek nemaju status nacionalne manjine u Sloveniji i Austriji. Za to su kriva dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije, kada su Srbi označeni >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kao narod koji izaziva probleme i nestabilnosti, kaže za S media portal ministar za dijasporu Srđan Srećković.
Šta je u ovom trenutku najveći nacionalni interes Srbije?
- Strateško opredeljenje države je da budemo deo međunarodnih integracija, ali da sačuvamo nacionalni identitet i da na njega budemo ponosni, na isti način na koji su ponosni Nemci i Francuzi. Ulaskom u integracije i razvojem dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje mi ni na koji način ne želimo da zaboravimo ko smo, šta smo i odakle smo. Želimo da budemo jedinstveni kao nacionalna zajednica. Insistiramo na tome da postoji saglasnost oko ključnih strateških pitanja koja ne smeju da zavise od interesa političkih stranaka i trenutnog sastava izvršne vlasti. Naša ustavna obaveza je da se borimo za zaštitu interesa Srba van granica zemlje i zato treba da učinimo sve da naša nacionalna zajednica bude homogena, da sačuvamo nacionalni identitet, a da istovremeno budemo deo modernog sveta
Kako Vlada može da zaštiti interes Srba?
-Potrebna je aktivnija politika Vlade Srbije, ali i bolja organizovanost naših ljudi kako bi se izborili za sva svoja prava.
Da li je za bolju aktivnost vlade potrebna volja ili novac?
-I jedno i drugo. Volje ne manjka, ali novac jeste problem. Novac je problem i u zemljama regiona, koje nisu na nivou ekonomskog razvoja EU pa i one odvajaju manje novca za nacionalne zajednice. Sa druge strane budžet Srbije je skroman i ograničen. Važno je da Srbi u regionu shvate da država Srbija stoji iza njih i da nisu napušteni i da želimo da ih podržimo. U krajnoj liniji Srbija treba da iskoristi činjenice da toliko naših ljudi živi van granica Srbije. U regionu živi dva miliona Srba, to znači da jedna trećina našeg nacionalnog korpusa živi van granica zemlje. S jedne strane to nije dobro, ali sa druge strane postoje pozitvni efekti. U svim zemljama regiona imamo organizovanu srpsku nacionalnu zajednicu koja ima manji ili veći uticaj na dešavanja u tim zemljama. Imamo želju da postanemo članica EU i zato treba iskoristiti potencijal tih naših ljudi kako bi se povećao i uticaj Republike Srbije. Naš strateški cilj je da budemo regionalni ekonomski i poitički lider.
Kako biste ocenili trenutni položaj Srba u regionu?
-Imajući u vidu dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije u proteklih dvadesetak godina, svima je jasno da je položaj Srba u regionu vrlo specifičan i težak. Srbija se kao država nalazi u komplikovanoj poziciji. Mi svojom politikom šaljemo poruku međunarodnoj zajednici i zemljama u regionu da želimo da budemo faktor stabilnosti i da podstičemo dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju. Mi ujedno imamo i ustavnu obavezu da podržimo pripadnike srpskog naroda u ostvarivanju njihovih zagarantovanih prava po međunarodnim standardima. Očekuje nas dugotrajan i uporan rad da bismo položaj pripadnika srpskog naroda doveli na prihvatljiv nivo, odnosno da se zakoni u zemljama regiona poštuju u praksi. Stav Srbije je da se prava Srba svuda poštuju na isti način kako se poštuju prava drugih zajednica u Srbiji, a za to smo dobili smo najviše moguće ocene. Ono što je pozitivno je da su sve zemlje iz okruženja opredeljenje za ulazak u EU, a poštovanje manjinskih prava je jedan od standarda EU. To nam daje optimizam da će položaj pripadnika srpskog naroda biti na nivou koji mi svi želimo. Poslednjih godina se oseća značajan napredak, ali je važno i da država Srbija stane iza svojih sunarodnika. To mora da uključuje i diplomatski uticaj, pritisak kako bi se ispoštovala prava srpskog naroda.
Slovenija i Mađarska su u EU, ipak Srbi nemaju ista prava kao pripadnici ovih naroda u Srbiji. Zbog čega je to tako?
-To je posledica vrlo teške spoljnopolitičke pozicije Srbije u proteklih 20 godina. I dalje moramo da vidamo rane zbog perioda od 1990. do 2000. godine kada smo mi u međunarodnoj javnosti bili označeni kao narod koji na Balkanu izaziva nestabilnost i probleme. Mi sad moramo da se borimo da popravimo takvu poziciju. Po mom mišljenju devedesetih godina su pripadnici srpskog naroda bili žrtve pogrešne politike odlazećeg ideološkog poretka i po nas nepovoljnih međunarodnih okolnosti. Nakon demokratskih promena Srbi u regionu su se osećali pomalo zaboravljenim jer je posrnula Srbija morala više da bude okrenuta sebi. Tek se u proteklih par godina vidi promena na bolje. Tome je doprineo i zakon o dijaspori i Savet za Srbe u regionu na čijem se čelu nalazi predsednika Tadić. Time šaljemo poruku da nam je važan položaj Srba u regionu.
Srbi u Sloveniji se nalaže u najtežem položaju. Kako ta situacija može da se popravi?
-U Sloveniji je situacija nepovoljna, jer i pored toga što su Srbi druga zajednica po brojnosti, nemaju status manjine. Mađari i Italijani kojih ima značajno manje imaju status manjine. Zato jedan od zadataka naše spoljne politike prema Sloveniji treba da bude da se što pre izborimo za status nacionalne manjine. To bi popravilo naš položaj i u političkom, ali i u smislu finansiranja rada naše zajednice. Ministarstvo u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima podržavu školu srpskog jezika i održavanje nastave na srpskom jeziku u Ljubljani preko srpskog kulturnog centra „Danilo Kiš“. Mislim da smo uspeli da homogenizujemo našu zajednicu u proteklih godinu dana.
Kada možemo očekivati da Srbi budu zastupljeni u mađarskom parlamentu?
-Situacija je tamo bolja nego u Sloveniji jer od 1993. Srbi imaju status nacionalne manjine. Ipak, još uvek nisu dobili garantovano mesto u parlamentu. Pre nekoliko dana je u Srbiji bio mađarski premijer i vodili su se razgovori na tu temu. Očekujem da se na narednim izborima izborni zakon u Mađarskoj promeni na način da sve nacionalne manjine dobiju predstavnika u parlamentu.
U Rumuniji je situacija najbolja?
-Srbi su tamo teritorijalno vrlo homogeni. Ukupno ih ima više od 22 hiljade, a najviše njih živi u regionu Temišvara. Vrlo su dobro organizovani i jedinstveni. Postoji jedna krovna organizacija, nema međusobnih problema i sukoba, a to je kod nas Srba vrlo retko. Nastupa se jedinstveno i zato imamo značajan uticaj i u plotičkom smislu. Institucije sistema su vrlo blagonaklone prema našoj naciji i prihvataju sve pozitivne inicijative Saveza Srba. Srbi već 20 godina imaju poslanika u rumunskom parlamentu, a imamo čak i člana UO državne televizije.
Zbog čega nema aktivnijeg pristupa u Crnoj Gori. Da li tamo može doći do asimilacije sa crnogorskim stanovništvem?
-Treba imati u vidu da sa Crnom Gorom imamo komplikovane diplomatske odnose nakon što su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Zbog toga treba hladne glave da nastupamo i da ne učinimo ništa što bi moglo da pokvari odnose sa Crnom Gorom. Oni su nam bez ikakve dileme najbliži u regionu. Ja sam siguran da će nam i u budućnosti Crna Gora biti najbliži saveznik i partner, kao i mi njima. U ovom periodu treba na tihi diplomatski način učiniti sve da se odnose poprave, a da se pri tome izborimo da položaj srpskog naroda bude onakav kako bi trebalo da bude. Srbi tamo, naravno, nikad neće moći da imaju status manjinskog naroda. Uravnoteženom politikom možemo da postignemo rezultate.
Predsednik Tadić sve češće boravi u Hrvatskoj. Da li je to može da utiče na popravljanje popložaja Srba?
-U Hrvatskoj se u poslednje vreme primećuje napredak. Dobro je što se sada na čelu Hrvatske nalaze ljudi sa kojima može mnogo više da se učini na ispravljanju nepravdi i uspostavljanju dobrosusedskih odnosa. Sa druge strane mi moramo stalno da ističemo probleme koji postoje za pripadnike srpskog naroda, kao što su diskriminatorska suđenja za ratne zločine, postojanje tajnih optužnica i još uvek česti pojedinačni napadi na Srbe. To sve sprečava povratak i unosi nesigurnost među Srbe koji su živeli u Hrvatskoj i koji tamo žele da se vrate. Mi ćemo u međudržavnim razgovorima insistirati da se reši neizvršavanje restitucije stanarskih prava i da se spreči trajno oduzimanje stanarskog prava.
Dušan Mlađenović
