Izvor: Blic, 27.Apr.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija kandidat za EU do sredine 2011.
Italijanska diplomatija ulaže maksimalne napore da što pre dođe do odmrzavanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU sa Srbijom, kao i do početka tehničkog ocenjivanja srpske prijave za pristupanje Uniji. Italija u potpunosti podržava ubrzanje procesa dodele statusa kandidata Srbiji i nada se da je taj cilj moguće postići najkasnije do sredine 2011. godine, kazao je u intervjuu za „Blic“ Franko Fratini, ministar spoljnih poslova Italije koji je danas doputovao u posetu Beogradu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Konferencija u Sarajevu 2. juna prilika za potvrdu budućnosti zapadnog Balkana u EU
Fratini naglašava da Italija smatra kako Beograd ima sve predispozicije da teži ulozi koja Srbiji pripada u Evropi. Prema njegovim rečima, odmrzavanje privremenog sporazuma sa EU i ukidanje šengenskih viza za građane Srbije predstavljali su dva ključna napretka u evropskoj integraciji Srbije, koji su postignuti zahvaljujući izuzetnom naporu srpske vlade. Poseta Fratinija Srbiji najznačajniji je dolazak nekog italijanskog zvaničnika pre posete premijera Silvija Berluskonija Beogradu, koja se uskoro očekuje.
Koji bi trebalo da bude rezultat konferencije EU-Balkan u Sarajevu 2. juna? Da li je Italija raspravljala sa partnerima model za učešće Kosova na konferenciji koji bi bio prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu?
- Konferencija u Sarajevu centralna je prilika za odlučnu potvrdu da je budućnost zapadnog Balkana u EU i obnovu napretka svih država regiona na putu pridruživanja Uniji, na osnovu obaveza preuzetih na zasedanju Evropskog saveta u Solunu 2003. U međuvremenu je nedostajalo događaja takve političke težine kakav je sada neophodniji nego ikada u svetlu aktuelne situacije na zapadnom Balkanu. Prijave za pristupanje EU koje su u poslednjih godinu dana podneli Podgorica, Tirana i Beograd potvrđuju zaista snažnu želju za Evropom koja se javlja u regionu. Skup u Sarajevu izvanredna je prilika za čitav region da pokaže političku zrelost u svom izboru Evrope, stabilnosti i mira. Što se tiče sadržaja i detalja konferencije, špansko predsedništvo EU sprovodi intenzivne pripreme u kojima je i Italija od početka uzela učešće kako bi pomogla da ovaj susret bude uspešan za sve, počevši od samog zapadnog Balkana.
Da li Brisel ovim skupom pokušava da razreši probleme zapadnog Balkana pre ubrzanja procesa evropskih integracija regiona? Prvi korak je upravo u Bosni?
- Na zapadnom Balkanu postoje još neka otvorena pitanja i mi smo toga svesni, ali smatramo da ona ne treba da koče razvoj evropske perspektive regiona. Sarajevo će svakako biti korisna prilika da se razmisli o mogućnosti definitivnog prevazilaženja poslednjih preostalih prepreka. S druge strane, upravo je Beograd učinio poslednji bitni korak u tom smeru prihvatanjem skupštinske rezolucije kojom se osuđuju zločini u Srebrenici. Svakako da u ovom trenutku situacija u Bosni izgleda kao najproblematičnija i u tom smislu sam uveren da susret u Sarajevu može da pruži koristan doprinos da se potraže mogući izlazi iz sadašnjeg ćorsokaka koji preti da Bosnu ostavi na marginama procesa evroatlantskih integracija.
Italija je podržala grčko-austrijsku inicijativu za pristupanje svih zemalja zapadnog Balkana u EU 2014. godine. Da li se tu radi samo o lepim željama?
- Region zapadnog Balkana učinio je velike napore uz nekada bolna odricanja koji su mu omogućili da načini ključne korake napred u smislu ekonomskog rasta i jačanja demokratskih institucija. Godina 2014. svakako je upečatljiva - 100 godina nakon početka Prvog svetskog rata čiji je fitilj bio upravo na Balkanu. Potrebno je nastaviti sa maksimalnim naporom neophodne reforme u cilju napredovanja ka EU, imajući u vidu da vremenski okviri procesa priključenja Uniji zavise na prvom mestu od kapaciteta svake od država posebno.
Prvi samit Italija-Srbija koji je održan u novembru 2009. u Rimu pokrenuo je partnerstvo dve zemlje. Koje ideje sa njega su u međuvremenu realizovane?
Samit u Rimu predstavljao je istorijski trenutak u odnosima Italije i Srbije koji je krunisan deklaracijom o strateškom partnerstvu koju su potpisala dvojica premijera. Radi se o dugoročnoj obavezi razvoja na svim poljima koja u evropskoj budućnosti Srbije vidi zajedničku perspektivu obe države. U prvim mesecima nakon deklaracije saradnja između Italije i Srbije nastavila je da se dinamično razvija, pre svega na polju bezbednosti, borbe protiv organizovanog kriminala, ekonomije, nauke i tehnologije, kao i u političko-diplomatskom dijalogu.
Italijani ostaju da čuvaju srpske svetinje
Koje crkve, manastire i srpske enklave će nastaviti da štite italijanski vojnici u KFOR-u nakon smanjenja trupa?
Proces revizije KFOR-a uslovljen je poboljšanjima bezbednosne situacije na terenu i zavisi od političke volje. Italijanski vojnici nastaviće da štite pravoslavne religijske objekte na Kosovu, od kojih se dva nalaze u oblasti zapad koja je pod italijanskom komandom - to su Pećka patrijaršija i manastir Dečani. Pažnja koju usmeravamo na očuvanje pravoslavnog religijskog nasleđa na Kosovu ostaće nepromenjena.
