Izvor: Politika, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija je već na evropskoj bob stazi
INTERVJU
Evropski pokret u Srbiji proslavio je nedavno 15. rođendan i danas je najveća i najrazgranatija nevladina organizacija koja se zalaže za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji. Naša nevladina organizacija deo je Međunarodnog evropskog pokreta (MEP) koji okuplja nacionalne organizacije kako u zemljama koje još nisu članovi EU, tako i u onima koje su odavno ili odskora članice Evropske unije. Kao što vidite, evropska ideja ne završava se pridruživanjem, već je to proces koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pomalo nalikuje realnosti, ali i dalje, dobrim delom, snu o jednoj i jedinstvenoj državi koja će se zvati Evropa, kaže za "Politiku" Aleksandar Gatalica, potpredsednik Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji.
Oko 70 odsto građana Srbije je za ulazak u Evropsku uniju. Da li je to stvarno raspoloženje ako većina kaže da se ne bi menjala prema evropskom sistemu vrednosti?
Obično se govori o "širokoj" i "dubokoj" podršci. Naši stavovi o ovim pitanjima ne razlikuju se mnogo od sličnih pokazatelja drugih zemalja u vreme dok su bile na ovoj stepenici evropske integracije. I naši građani su, dakle, više "široko" opredeljeni (deklarativno "za"), ali ne i duboko (nespremnost da se promene ustaljene neevropske navike). Kod nas, međutim, postoji veći problem, a to je što ne postoji konsenzus svih važnih političkih i javnih subjekata oko pristupanja EU. On je, naravno, posledica rata koji je napravio i ratne profitere, i antievropske političare, ali i ono što najviše zabrinjava – čvrsto telo antievropskih glasača. Nemojmo ove glasače pomešati sa evroskepticima u drugim zemljama. Ovde je reč o ljudima koji neće da znaju mnogo više o bilo čemu u Evropskoj uniji i odbijaju sve predloge bez ikakvih argumenata.
Partije u Srbiji menjaju svoj odnos prema ulasku u Evropsku uniju. Koje partije su, po Vama, proevropski, a koje antievropski usmerene?
Kada pogledate deklarativno, sve su one gotovo bez razlike, evropski orijentisane, jedino što gotovo sve imaju neke "posebne uslove" pod kojima bi Srbiju videli u EU. Vrlo je pogrešno uverenje da se u Evropsku uniju ulazi "bezuslovno" ili "onako kako vam serviraju", ali ovakvo uslovljavanje koje dolazi iz tabora praktično svih naših partija sračunato je tako da na određenom koraku pridruživanja bude neprihvatljivo ili proceduralno nemoguće za ispunjavanje. Ako je to tako, onda ova uslovljavanja ne treba nazvati drugom rečju do opstrukcijom procesa pridruživanja, što predstavlja ozbiljan udarac za sada jedinoj stvarnoj ideji integracija i napretka ove zemlje.
Mislite li da je Vlada Srbije jedinstvena u stavu prema ulasku Srbije u EU?
Odgovarajući na prethodno pitanje i na ovo sam praktično dao odgovor. Deklarativno, Vlada Republike Srbije o tom pitanju nije podeljena, ali suštinski, gledano po dnevno-političkom delovanju, jeste. Danas nije u modi kazati da ste protiv evrointegracija ako u nazivu svoje partije imate reč "demokratski", ali je zato istorija govorništva ponudila čitav niz deklarativnih floskula koje javno govore "da", a u podtekstu znače "ne". To se jednostavno mora okarakterisati kao politička neiskrenost, bez obzira na to što se iskrenost na skali osećanja ne može očekivati od političara.
Ako bude proglašena nezavisnost Kosmeta radikali, najjača partija u Srbiji, kažu da će se odreći EU. Da li to može da postane većinsko raspoloženje u Srbiji?
Ne bih rekao. Postoji indijanska poslovica koja kaže: "Ima dva dana: dan za plakanje i dan za smejanje. Važno ih je ne pomešati". Danas jednostavno živimo u vreme kada se točak mira teško može zameniti točkom rata. Kada smo živeli u drugačije vreme, točak rata je, sećate se, bilo gotovo nemoguće zaustaviti. Danas ga je isto toliko teško pokrenuti. Ima neke istorijske pravde u tome. Uprkos tome, ne bih nikada bio sklon da kao glasač dajem mandat Srpskoj radikalnoj stranci i time testiram njihove proevropske kapacitete, ali mislim da bi i u tom slučaju sve bilo slično jer, kako rekoše analitičari, "mi smo već ušli u evropsku bob stazu" i sada nam se valja sankati po njoj.
Da li opredeljenje za EU isključuje i opredeljenje za posebne odnose Srbije s Rusijom?
Niti isključuje posebne odnose s Rusijom, niti i s jednom vanevropskom zemljom. Što je još važnije, članstvo u EU ne isključuje vrlo posebne odnose sa Srbijom. Šala na stranu. Postati Evropejac nikako ne znači odreći se nacionalnog identiteta. U Evropi ima mnogo javnih ličnosti i političara koji misle da može i mora doći do zasnivanja nadnacionalnog evropskog identiteta, ali do danas nisam primetio da je ta ideja prevladala, ili se češće susreće u većini zemalja. Činjenica je da nordijski narodi i, recimo, Holandija ovu promenu nacionalnog u evropski identitet lakše prihvataju, ali je činjenica i to da Italija, Grčka, Španija i još mnoge zemlje, punopravne članice EU, ne mogu da zamisle članstvo u EU ukoliko to bilo čime ugrožava njihov nacionalni identitet. Evropa je izgleda suviše stari kontinent da bi brzo i lako došlo do potpune nacionalne unifikacije. Ovo i nama treba jasno da stavi do znanja da nemamo razloga da budemo na bilo koji način "nacionalno zabrinuti".
[objavljeno: ]
