Izvor: B92, 17.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija između Haga i EU
Brisel, Vašington -- Samit lidera Evropske Unije ponovo je aktuelizovao pitanje lobiranje država Zapadnog Balkana za proključivanje dvadesetpetorici.
Dok su se sa jedne strane zvaničnici u Briselu složili da Srbiji treba pomoći, ostali su podeljeni oko važnog pitanja-liberalizacije viznog režima. Prema rečima domaćih stručnjaka to je pokazalo kako Srbija sada treba da radi ne samo na rešavanju ključnih prepreka za priključenje Evropskoj Uniji, već i na slici o sebi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Nakon što je obećala da će Nemačka učiniti sve da pregovori Hrvatske sa Evropskom Unijom proteknu što brže, nemačka kancelarka Angela Merkel zajedno sa Ivom Sanaderom pogledala je utakmicu Hrvatska-Brazil.
Srbija je od Evropske Unije dobila drugačiju podršku kada je na početku samita 25-orice nekoliko lidera predložilo olakšavanje viznih ograničenja za Srbiju, grupa zemalja, predvođena Francuskom, suprotstavila se tom predlogu. Njihova sugestija je da se srpskim studentima olakša da studiraju u zemljama Evropske Unije. Domaći stručnjaci kažu da te signale iz Brisela treba dobro protumačiti: "Čini mi se da bez obzira na sve te signale, lopta je u našem dvorištu i to je ključno. Naravno da tu ima prostora za lobiranje, ali to je nadgranja na suštinske promene u orijentaciji politike koje treba da uslede", kaže Milica Đilas.
Za sada podršku Srbiji dala je Slovačka, čiji je premijer Mikulaš Džurinda poručio da njegova zemlja želi da bude "advokat" proširenja EU na Srbiju i da bi svaka buduća slovačka vlada trebalo da bi preuzme 'patronat' nad Srbima". I Češki zvaničnici su nebrojeno puta ponavljali da EU neće biti kompletna dok u nju ne uđu i Srbija i Crna Gora.
Kongres o Kosovu i Srbiji
I Vašington je zabrinut zbog činjenice da Srbija još nije uhapsila Mladića u skladu sa svojim međunarodnim obavezama.
Pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa održan je pretres o ljudskim pravima, demokratiji i integracijama u jugoistočnoj Evropi. Članovi komisije čuli su svedočenja četvorice stručnjaka za region Balkana, kao i pomoćnice zamenika američkog državnog sekretara Rozmari Di Karlo.
Predstavnica Stejt Departmenta je rekla da je stabilnost Srbije ključna za region i da SAD žele da pomognu Beogradu da prevaziđe nasleđe prošlosti, ali je ipak naglasila da je Vašington zabrinut zbog činjenice da Srbija još nije uhapsila generala Mladića u skladu sa svojim međunarodnim obavezama.
Danijel Server iz vašingtonskog Instituta za mir najavio je da će u svom svedočenju o situaciji u BiH, Srbiji i na Kosovu, biti brutalno iskren. On je oštro kritikovao vladu u Beogradu zbog regresivne politike: "Od ubistva Zorana Đinđića, Srbija se opredelila za prošlost umesto budućnosti. Zbog toga Ratko Mladić, odbijam da ga nazivam generalom, nije u Hagu. Premijer Koštunica upravlja uz podršku onih koji zagovaraju veliku Srbiju, koji žele da zaštite Mladića od hapšenja i spreče reformu srpskih snaga bezbednosti. On odbija da vlada uz podršku Đinđićeve partije koja je više evropski orijentisana".
Di Karlova je rekla je da bi 2006. trebalo da bude ključna za Balkan i da je rešavanje jedinog preostalog velikog pitanja - kosovskog statusa - prilika da sukobi iz devedesetih godina postanu deo prošlosti. Ona je naglasila da je zaštita manjina ključan deo američke politike prema Kosovu, a da rešenje kosovskog statusa mora da obezbedi multietničnost: "Zaštita ljudskih prava i ostalih sloboda je u srži naše politike prema Kosovu. Nastavljamo da intenzivno pozivamo kosovsku vladu da primeni standarde UN-a o upravi i zaštiti manjina. Ti standardi treba da obezbede zaštitu privatne svojine, slobodu kretanja, kao i suđenje počiniocima zločina i finansiranju povratka raseljenih".
Server je kritikovao i Prištinu zbog neuspeha privremenih institucija da obezbede siguran povratak izbeglih Srba, što je nazvao najvećom preprekom u određivanju konačnog statusa Kosova. Zbog tog neuspeha, Priština rizikuje da odluka o konačnom statusu bude mnogo manje jasna i nedvosmislena nego što bi trebalo da bude, kaže on.
Vojnovič pisao Bušu
Američki senator Džordž Vojnovič tražio je od predsednika Džordža Buša da u SAD pozove predsednika i premijera Srbije, Borisa Tadića i Vojislava Koštunicu. "Napisao sam pismo predsedniku Bušu i rekao sam mu da bi bilo jako dobro i korisno da predsednik Tadić i premijer Košunica dođu u SAD kako bismo im lično potvrdili da mi volimo Srbe i da smo prijatelji sa Srbima", rekao je Vojnovič za Politiku.
Vojnovič, republikanski senator iz Ohaja i dugogodišnji guverner te američke države, rekao je da je "siguran da bi, kad bi Tadić i Koštunica mogli zajedničkim snagama da pronađu neki put napred, da bi to bilo kao da je sunce obasjalo Srbiju". "Ako se Tadić i Koštunica ne pokrenu napred i nemaju viziju, bojim se da bi Srbija mogla da zaostane i za onim svojim susedima koji su nekada bili daleko iza nje", poručio je Vojnovič.
On je rekao da "bi za Srbiju sada trebalo da bude najvažnije pitanje kako da se zaštite prava manjina na Kosovu i kako da Srbija pođe putem u Evropsku uniju". "Sredite to sa Kosovom, pošaljite Mladića u Hag i krenite napred", poručio je američki senator, dodajući da bi, pored saradnje sa Haškim tribunolom, vlasti u Srbiji morale najozbiljnije da se posvete razgovorima o Kosovu.
