Izvor: Blic, 22.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija iz šest regiona
Srbija iz šest regiona
BEOGRAD - Srbija bi bila uređena kao regionalna država sa pet regiona dok bi šesti region bilo Kosovo posle konačnog rešenja njegovog statusa, predviđeno je osnovnim načelima za izradu novog ustava Srbije, koje su juče predstavili čelnici DSS. Prema tom predlogu, Srbija bi bila republika svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, dok bi novi ustav donela ustavotvorna skupština.
Centri regiona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bili bi u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Užicu i, kasnije, u Prištini. Regioni su ustavom osnovane autonomne teritorijalne zajednice, čija bi teritorija bila određena posebnim organskim zakonom, a nazive regiona dale bi skupštine tih regiona.
Potpredsednik DSS Zoran Šami rekao je da bi Sandžak 'najvećim delom ili kompletan pripao regionu, čiji je centar u Užicu'. U nadležnosti regiona spadaju donošenje statuta i budžeta oblasti, prostorno planiranje, poljoprivreda, saobraćaj i brojne druge nadležnosti, dok bi na čelu regiona bili predsednici vlada tih regiona. Regioni bi imali svoju skupštinu i vladu. Potpredsednik DSS Dragan Maršićanin je naglasio da bi Srbija imala dvodomu skupštinu koju bi činili veće građana i veće regiona, dok bi poslanici bili birani na neposrednim izborima po proporcionalnom sistemu. Veće građana imalo bi 150, a veće regiona 100 poslanika, s tim što bi regioni u skladu sa brojem stanovnika, davali od 10 do 25 poslanika. Oba veća odlučuju na posebnim sednicama relativnom većinom glasova. Zajednički delokrug postoji samo kod sukoba veća, dok se organski zakoni usvajaju apsolutnom većinom glasova poslanika u oba veća. Veće regiona imalo bi pravo apsolutnog veta na odluke veća građana u pitanjima od neposrednog značaja za regione. Predsednik Republike Srbije bi i dalje bio biran na neposrednim izborima, kao i do sada, ali bi imao manja ovlašćenja nego sada. Nadležnosti predsednika bi bile da predstavlja Srbiju u zemlji i u svetu, ukazom proglašava zakone, predlaže veću građana kandidata za premijera i jedan broj članova visokog saveta pravosuđa, imenuje predsednika Vrhovnog suda Srbije i vrhovnog tužioca Srbije... Predsednika u slučaju sprečenosti u obavljanju funkcije zamenjuje predsednik veća građana. Mandat predsednika traje pet godina s pravom da dva puta bude biran.
Vlada Srbije bi sprovodila politiku koju određuje veće građana koje tajno glasa o izboru i razrešenju predsednika vlade, svakog potpredsednika i ministra.
Regioni bi na sporne odluke Vlade Srbije mogli da se žale Ustavnom sudu, kao najvišoj instanci, čije su odluke konačne i izvršne. Na predlog Vlade Srbije Ustavni sud bi imao ovlašćenja da raspusti vladu i skupštinu regiona. Predviđeno je i osnivanje Vrhovnog saveta pravosuđa, čiji bi zadatak bio imenovanje sudija i predsednika sudova. Osnovnim načelima za izradu novog ustava Srbije predviđena je i jaka lokalna samouprava kao još jedan oblik decentralizacije vlasti.
Maršićanin je rekao da Srbija bila sekularna država, obavezna da štiti ravnopravnost svih nacionalnih i etničkih zajednica uključujući i princip pozitivne diskriminacije. Vladavina prava sastojala bi se od poštovanja i zaštite priznatih ljudskih prava, podele vlasti, nezavisne sudske vlasti i vezanosti državnih organa ustavom i zakonom. Ljudska prava bi omogućila poštovanje dostojanstva i vrednosti svakog pojedinca, načelo jednakosti i načelo neotuđivosti. - Do promene ustava moglo bi da dođe na inicijativu 100.000 građana, predsednika republike, vlade ili jedne trećine poslanika, dok bi za usvajanje novog ustava bila potrebna dvotrećinska većina u oba skupštinska veća. Ukoliko se to ne bi desilo, saziva se zajednička sednica oba veća, na kojoj je potrebno da za novi ustav glasa dvotrećinska većina, ili 167 poslanika. Ako ni tada ne bude postignuta potrebna većina promeni ustava ne može se pristupiti u narednih godinu dana - rekao je Maršićanin, koji je bio na čelu ekspertskog tima DSS koji je izradio ustavne osnove. Šami je naglasio da su ovo ustavna načela za Srbiju kao jednu federalnu jedinicu zajedničke države sa Crnom Gorom.
- Ustavna načela DSS su primenjiva i u slučaju da Srbije postane nezavisna država s tim što se u tom slučaju moraju dopuniti u delu izvršne i sudske vlasti kao i u delu o vojsci - rekao je Šami i izrazio nadu da će novi ustav biti donet što pre. Čelnici DSS su najavili da će ustavna načela uputiti Skupštini Srbije, svim političkim strankama i naučnim i strukovnim organizacijama. N. Č.
Šami: Usvaja se naš predlog zakona
Zoran Šami je juče ocenio da se najava predsednika Veća građana Skupštine SRJ Dragoljuba Mićunovića da će biti usvojen zakon o saradnji s Haškim tribunalom odnosi na predloge DSS.
On je agenciji Beta rekao da se Mićunović 'nije izrazio precizno' kada je, nakon sastanka najviših državnih funkcionera u petak, najavio da će zakon o saradnji s Tribunalom biti usvojen u februaru. Šami je naveo da je Mićunović govorio o predlozima DSS, pošto DOS ne radi na zajedničkom zakonskom predlogu. On je izrazio očekivanje da će predlozi DSS ući u februaru u redovnu proceduru u Saveznoj skupštini, a u martu u srpskom parlamentu. Šami je dodao da ostale stranke mogu amandmanima menjati predloge DSS.
