Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Jun.2018, 11:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija ispravila nedostatke sa "sive liste pranja novca"

Srbija je od februara do danas ispravila sve administrativne nedostatke zbog kojih je bila na "sivoj listi" Međunarodnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF), izjavila je danas u skupštini guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

"Taj sastanak je bio u februaru, a na strani Srbije su bile i Evropske komisija i gotovo sve zemlje. Neću da imenujem dve koje su snagom svoje moći stavile Srbiju na sivu listu. Srbija je od tada ispunila sve administrativne nedostatke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ali trpimo što su prijave za slučajeve iz 2012. godine kasno podnete, dugo su stajale u fioci", rekla je Tabaković.

Ona je poručila da je spremna da u okviru svojih nadležnosti učini maksimalan napor da Srbija više ne bude ni na kakvoj sivoj listi.

Guvernerka je objasnila da je najveći problem zbog kog se Srbija našla na toj listi bilo kasno podnošenje krivičnih prijava za zloupotrebe položaja, između ostalog i pranja novca u određenim bankarskim aferama, prvenstveno u "slučaju Šarić".

"Najveći broj slučajeva izveštaja MANIVAL o Srbiji odnosi se na 2012. godinu i posebno naglašava sporne privatizacije, kao i slučaj Šarić", rekla je Tabaković u parlamentu, gde se raspravlja o setu finansijskih zakona.

Ona je navela da u izveštaju stoji da je kontrola bankarskog sistema koju je obavljala NBS do 2012. godine bila ocenjena kao visoko rizična.

"FATF-a danas kao regionalni organ zadužen za našu zemlju i bavi se sprečavanjem pranja novca ocenjuje rad bankarskih kontrola i nadzor NBS vrlo visokim ocenama za vrstu i kvalitet kontrola koje radi. To ja ne izmišljam, niti sebe uveravam, već to piše u izveštajima", rekla je Tabaković.

Međubankarske naknade za kartice biće ograničene na 0,2 odsto

Međubankarske naknade za transakcije koje se obavljaju platnim karticama biće ograničene na 0,2 odsto od vrednosti transakcije za debitne i na 0,3 procenta za kreditne kartice, rekla je guvernerka.

"U prelaznom periodu od šest meseci, kako bi se banke prilagodile ovim uslovima, primenjivaće se ograničenje od 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice", navela je Tabaković, obrazlažući Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica.

Guverner je objasnila da kada u prodavnici plaćamo račun karticom, banka koja je postavila POS terminal za prijem kartica kod tog trgovca (banka primalac) plaća tzv. međubankarsku naknadu banci koja je izdala karticu potrošaču (banka izdavalac).

U praksi, banka primalac prevaljuje tu naknadu na trgovce, preko trgovačke naknade, koji taj trošak ugrađuju u cenu robe i usluga, tako da u konačnom ishodu, ceh plaćaju potrošači.

"Međubankarske naknade, koje propisuju internacionalni kartični sistemi za Srbiju su među najvišim u Evropi i trenutno iznose najmanje 0,9 do 1,0 odsto vrednosti transakcije, dok za pojedine kartične proizvode idu i do 2,0 procenta", rekla je Tabaković.

Drugim rečima, istakla je ona, građani Srbije indirektno plaćaju višestruko više međubankarske naknade od onih na tržištima EU, gde su ove naknade ograničene upravo na 0,2 odsto za debitne, odnosno 0,3 odsto za kreditne kartice.

"To ograničenje je u EU u 2016. godini dovelo do rasta broja POS terminala za 11,7 procenata, i povećanja broja transakcija karticama za 12,2 odsto. Slično očekujemo i kod nas", navela je guverner.

NBS, pored toga, ovim Predlogom zakona predviđa i obavezu banke da trgovcu kod kog postavlja POS terminal, nudi i obračunava trgovačke naknade pojedinačno za različite vrste i brendove platnih kartica, a ne zbirno kao do sada, što je omogućavalo da kartice s nižim troškovima subvencionišu upotrebu skupljih kartica.

"Cilj ove norme je da trgovac bude upoznat s tim koje kartice mu generišu više troškove, a zakon će omogućiti trgovcima da prave izbor i da prihvataju samo one kartične proizvode koji nose niže troškove, a ne sve kartice, kako je danas slučaj", navela je Tabaković.

Zakonom će biti zabranjen i nedozvoljeni uticaj banke na trgovca.

"Banke i kartični sistemi plaćanja neće moći trgovcu da zabrane da usmeri potrošača na jeftinije kartice", rekla je guverner NBS.

Država nema uvid, niti nadzor nad novčanim transakcijama putem platnih kartica

Od 97 procenata novčanih transakcija građana putem platnih kartica u zemlji, čak 80 procenata se obrađuje u inostranstvu u stranim platnim sistemima u koje država nema uvid, niti nadzor nad njima, rekla je Tabakovićeva u Skupštini Srbije, obrazlažući  predložene izmene i dopune seta finansijskih zakona, kao i Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica.

Tabaković je navela da su u toku 2017. godine kartice bile najpopularniji način plaćanja u Srbiji i da je njihovom upotrebom realizovano 57 odsto ukupnog broja novčanih transakcija.

"Celokupna obrada transakcija se obavlja u inostranstvu, u platnim sistemi u koje država nema nadzor i uvid. Predložili smo da se besplatno izdaju kartice za koje se obrada obavlja u platnom sistemu u Srbiji", rekla je guverner.

Istakla je da se radi o predlogu zakona koji uređuje poslovanje s platnim karticama u našoj zemlji prvi put na celovit i sveobuhvatan način.

Cilj je, kaže, da se podstakne rast bezgotovinskog plaćanja u Srbiji, kao i da se zaštite korisnici platnih kartica i poveća konkurentnost na tržištu.

Visoki troškovi pri korišćenju platnih kartica su jedan od razloga zašto značajan broj malih trgovaca nema POS terminale i ne prihvataju kartice, dodale je Tabaković.

Predlogom zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica predviđeno je smanjenje troškova prihvatanja platnih kartica, što će omogućiti povećanje broja prodajnih mesta na kojima je moguće da građani platnom karticom plate robu i usluge.

Ograničavanjem međubankarskih naknada trgovcima se otvara mogućnost da postavljanjem POS terminala pod povoljnijim uslovima privuku nove potrošače i bolje se pozicioniraju na tržištu.

NBS je predložila da parlament usvoji i Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju kojim se stvaraju pretpostavke za dalje unapređenje finansijskog sistema i njegove infrastrukture, posebno u vezi s pravnom sigurnošću i nesmetanim izmirenjem obaveza učesnika na finansijskom tržištu.

Tabaković je odbacila primedbe poslanika opozicije da pojedini predlozi, izmene i dopune zakona nisu povezani i da ne treba da se glasa u o njima "u paketu".

Podsetila je da se o zakonima raspravljalo u PKS, u Udruzenju banaka Srbije, kao i da su u raspravi o predlozima učestvovali predstavnici relevantnih institucija te da su urađene sveobuhvatne i detaljne analize efekata koji se tiču građana i privrednih subjekata vezano za zakone.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...